Због Косова и Метохије и будућности Србије неопходно је да се пронађу налогодавци и убице Оливера Ивановића, па ма ко они били
Фото: АП
Иако је годину дана прошло од убиства Оливера Ивановића о убицама и налогодавцима ни трага ни гласа. Александар Вучић обећао је невенчаној супрузи Оливера Ивановића Милени Поповић да ће у року од месец дана да пронађе убице и налогодавце. Како ништа није урадио мора Милена Поповић да предузме истрагу не би ли открила убице свога партнера, како сама каже.
Али та превара и обмана Александра Вучића није и једина. Он је одмах по убиству Оливера Ивановића на конференцији за штампу изјавио да је потпредседник „Српске листе“ Милан Радојичић од 2000. године у личном сукобу са Оливером Ивановићем – што је гола лаж. Њих двојица се нису ни познавали јер се Радојичић у Косовску Митровицу настанио тек после 2005. године.
Оливер Ивановић је у два наврата био заменик министра и државни секретар у Влади Србије. Први пут у периоду од 2001-2005. године је био заменик председника Координатног центра за Косово и Метохију Небојше Човића, а од 2008-2012. године био је државни секретар и заменик министра у Министарству за Косово и Метохију код Горана Богдановића. Макар из тих разлога режим Александра Вучића морао је да се потруди да у ових годину дана пронађе налогодавца и убице Оливера Ивановића. Међутим, не само убице Оливера Ивановића него и убице Димитрија Јанићијевића, Оливеровог кума, који је убијен на исти дан пре пет година, па убице Ивице Рајчића, па убице Милоша Шћепановића. Посебно су била брутална убиства Димитрија Јанићијевића и Ивице Рајчића. Први је убијен на кућном прагу на очиглед мајке и бремените жене, а други испред обданишта и своје малолетне деце.
Александар Вучић је у више наврата понављао да убиства Срба на северу Косова нису етнички мотивисана. Ако председник зна да нису Албанци онда су Срби. Који Срби, господине Председниче?
Интересантно је да су Срби почели да убијају Србе тек од доласка на власт Српске напредне странке.
Оно што карактерише убиство Оливера Ивановића јесте претходна бесомучна и прљава кампања против њега. Колико је само пута Александар Вучић на државној РТС телевизији, ТВ Пинк, ТВ Мост од Оливера Ивановића тражио да открије ко је убио Милоша Шћепановића.
Такво упирање прстом актуелног председника није било само на Оливера Ивановића. Само пола сата после убиства литванског полицајца у месту Балабан код Звечана септембра 2013. године, ни да трепне, он је оптужио Србе који бојкотују локалне сепаратистичке изборе да стоје иза убиства литванског полицајца. Време га је демантовало.
Председник је такође за убиство седам српских младића у кафићу „Панда“ у Пећи крајем 1998. године оптужио државну безбедност Републике Србије, обећавајући да ће открити извршиоце злочина. До дана данашњег то није урадио – што значи да је председник опет изрекао гнусну лаж.
Власт у Београду је морала да се потруди да у ових годину дана пронађе налогодавца и убице Оливера Ивановића.
Стиче се утисак да Приштина уцењује Београд када је у питању овај злочин. Председник самопроглашене републике Косово Хашим Тачи, иначе велики пријатељ председника Србије, каже да када Приштина открије убицу Оливера Ивановића многе ће у Београду да заболи глава. Можда и преко истине о убиству Оливера Ивановића неки у Приштини и на Западу желе да приморају званични Београд да потпише свеобухватни мировни споразум са сепаратистима. Стога информације око убиства које се пласирају у јавност долазе на кашичицу.
Због Косова и Метохије и будућности Србије неопходно је да се пронађу налогодавци и убице, па ма ко они били.
Косовска Митровица, 15. 1. 2019.
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Стање ствари
