Ако је електрицитет душа савремене епохе, онда је информација њен дух.
Е. Дејвис
Дух данашње информационо-дигиталне епохе у потпуном је складу са гностичким учењем и погледом на свет. Гностички мит је претекао најрадикалније снове савремених трансхуманиста са њиховим луциферским поривом ка слободи и дуалистичким одбацивањем материје у име вантелесних могућности свести.
Већ цитирани Е. Дејвис, откривајући суштину информационе револуције капитализма, пише: „Надахњујући архетип информационе економије, њенa психолошка снага, корени се у гностичком лебдењу над тешком и пасивном материјалном земљом, у прелазу од тешког, трудбеничког тела ка свести која обрађује симболе… Под утицајем високих технологија, свет се све брже креће од физичке економије ка ономе што се може назвати ‚метафизичка економија.‘ Ми смо увучени у процес спознаје онога што свест, у далеко већем степен него материјалне сировине, чини богатством.“ Информација је постала сама по себи вредност, и њен смисао се толико проширио да је добила „мистички ореол бестелесности“, постала је „скоро света икона, фетиш и логос истовремено.“[1]
То јест, информација добија сакрално значење. Када је теорија информације прешла у сферу биологије, социологије, психологије и когнитивних наука, преокренула је представу о човековој личности. Личност су почели да посматрају, једноставно као носиоца информације, машину за обраду података. На пример, научници Дороти Нелкин и Сузан Линди у својој књизи „Тајна ДНК“ тврде да је све што се дешава са човеком, његова физичка и духовна стања, програмирано у ДНК која има функцију душе и може живети вечно. То јест, идеја преноса информација садржана је већ у самој теорији информације. Она тврди, да сваку информацију можемо свести на контролисани талас електроенергије. И пошто мозак живи кроз електричну активност, он такође представља само информациону машину, коју може заменити друга машина, која поседује квалитет „смештаја за душе“.
Извор: Журнал „Переправа“
Други стручњак за информатику, културолог Марк Дер, у својој књизи „Брзина бекства“ тврди да је један од кључних конфликата сајберкултуре, противречност између „мртве, тешке телесности“, непотребне сајбер-човеку, „рудимента“, и „етерског тела информација“ – противречност која се „разрешава“ свођењем свести на чист интелект. Тако да није чудо што већ цитирани Ханс Моравек сматра да сан о „одвајању“ – „представља заправо разнолике хришћанске фантазије о томе како постати чист дух.“ Овде Моравек демонстрира потпуно незнање, мешајући хришћанство са гностиком.
Заиста, трансхуманисти забијају клин између тела и апстрактног процеса спознаје, супротстављајући палу плот, одговорну за опажање, емоције и логику – савршеном уму, представљеном у облику неке информационе грудве кодова, правила и алгоритама, који они поистовећује са нашим „ЈА“. Пред нама је поглед на свет у коме Васељена изгледа као аутомат који се састоји од сложених кибернетичких система, или у коме се она посматра као информациона матрица чије је део и људски интелект, заточен у трулежно тело. Задатак екстропијанаца-трансхуманиста је да ослободе свест-интелект од тела и у облику врховног бесмртног бића напусте Земљу ради вечног кибернетичког живота у Васељени.
Како пише амерички езотерик-анархист Х. Беј, „у том смислу медији играју религиозну, свештеничку улогу, како би, предлажући нам пут изван тела, редефинисали дух у терминима информација… Свест постаје нешто што може бити „преузето“, искључено из животне матрице и овековечено у облику информације.“ Бестелесна машина информација преусмерава душе-податке из пролазних тела у „плерому Света“ – у виртуелни загробни свет.[2]
Извор: Журнал „Переправа“
Ипак, највиши задатак трансхуманиста је стварање вештачког интелекта или „суперинтелигенције“, која мора превазићи људски мозак у тој мери, да буде у стању да нанесе озбиљан ударац сваком антропоцентричном погледу на свет. Као исход наведеног, према њиховим тврдњама, „на људски облик се више неће гледати као на најразумнију форму живота на земљи.“ Тај моменат, када технологија превазиђе могућности људског мозга, трансхуманисти зову „сингуларност“ и управо од тог тренутак рачунају почетак новог светског поретка у којем ток догађаја одређују „суперинтелигентни“ системи.
И овде видимо потпуну сагласност са гностицизмом: сингуларност код трансхуманиста од науке – аналог је „Новој ери“ посвећених трансхуманиста.
Но, ово поставља питање о циљу и смислу саме науке, јер ће „стварање суперинтелигенције бити последњи проналазак који људи морају да учине, пошто ће суперинтелигенције моћи да се позабаве даљим научно-техничким прогресом далеко ефикасније него што то могу да чине људи.“[3] То јест, науци више неће бити потребни носиоци научног знања, који ће за њу постати терет и препрека. У апокалиптичким сликама те нове реалности које сликају трансхуманисти, „суперинтелигенција“ се појављује као највише начело, док се у исто време, човеку додељује најжалоснија улога.
Извор: Журнал „Переправа“
Трансхуманистима је својствен не само ирационални презир према људској природи као таквој, већ и апсолутна убеђеност да ће они сами бити ти „суперинтелигентни“ постљуди. При томе су могуће две варијанте. У првом случају постљуди могу живети као „добри полубогови“ међу људима. У другом – они одлучују да „људи представљају савршено неефикасан начин коришћења материје и енергије, којима се може наћи боља примена.“ Ако постљуди од почетка не буду ограничавани захтевима пријатељства и не буду везани моралом, могу донети мере које ће као последицу имати изумирање људског рода. Може бити да ће они претворити планету у гигантски компјутер или космичке сонде, које ће бити разаслане ка звездама ради убрзања колонизације Васељене.
Поједини трансхуманисти су још категоричнији. Тако, кибернетичар Кевин Варвик изјављује: „Они, који одлуче да остану људи и одбију да се побољшају, имаће озбиљних проблема. Они ће постати подврста и представљаће шимпанзе будућности.“[4] А већ споменути Ханс Моравек на питање о томе да ли ће сви људи моћи да имплантирају у себе компјутер уместо мозга, одговара: „Неважно је шта раде људи, они ће бити одбачени, као други степен ракете… Судбина људи неће занимати суперинтелигентне роботе у будућности. На људе ће се гледати као на неуспешни експеримент.“[5] То је већ стратегија. И овде није реч, као пре, о степеновању људи, већ о нижој природи људског рода који је подложан отпису због своје велике несавршености и бескорисности.
Генијална формула за оправдање богоизабраности јер се у „надљуде“ могу претворити само „просвећени.“
Одломак из књиге Олга Н. Четверикова: ДИКТАТУРА „ПРОСВЕЋЕНИХ“: дух и циљеви трансхуманизма, издавач: Генадиј Маркелов, 2018. (Журнал „Переправа“)
Са руског посрбио: Александар Мирковић
(Сродство по избору, 2. 5. 2021)
[1] Дэвис Э. Указ. соч.
[2] Исто.
[3] Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое движение
http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/
[4] Dickès J.-P. L’ultimeLa secte derrière les nanotechnologies,
http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24
[5] Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое Движение
http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/
La secte derrière les nanotechnologies; http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24
Dickès J.-P. L’ultime transgression/ Refaconnerl’homme. Paris, Éditiоns deChire, 2012. P.236/6/110/
