У наше време, сав свет, Адамово потомство, живи у паничном страху од епидемије невидљиве короне чији се крај не види. За Земљу, која носи на себи близу осам милијарди људских бића осим животињског и биљног света, наш Милутин Миланковић рекао је да је тачка (кликер) у бескрајном звезданом свемиру. Престрављени људи, а по тајновидцу Петру Петровићу Његошу човек је „атом у простору и минут у вечности”, упиру чежњиве погледе и вапијуће молитве и „Сведржитељу, творцу неба и земље и свега видљивог и невидљивог” (Вјерују чл. 1). Следбеници свих вера траже помоћ Оца небеског а особито хришћани од Христа – Богочовека, искупитеља и спаситеља, од њега као „Новог Адама”. избавитеља „Старог Адама” и потомства му од „греха сатане и смрти” како је то описано у Светом писму, најчитанијој књизи света. Велики истраживач Вернер Келер оставио нам је своју документовану студију истине божје, дело под насловом „Библија је у праву: историја и археологија потврђују”.
Споменимо потоп Нојев како нам је Свето писмо – Библија описује (1. Мој.7,7-27; В, Келер н. д. .4), затим градњу Вавилона и пометњу језика, па пропаст (због греха) градова Содома и Гомора (око 1900. пре Христа) кад од вулкана и сумпорне огњене кише остаде и мртво, без живота море; разарање Троје због Парисове отмице лепе Јелене, супруге грчког краља. Свети Николај Српски Златоуст казује да је везувска лава због греха људског уништила Помпеју, Херкуланум и Стоби (1. Мој. 19,24-25; А. Н. Машкин, „Историја Старог Рима”, 382; В. Келер, н. д. 82).
Најугледније земље Европе (Европска унија) из свога устава су 2006. избациле име божје; а поета (Гаврил Доржавин) својевремено је ускликнуо: „Бог је у свему и све је у њему”, а сви ми са планетом Земљом смо у „Храму божјем”, свемиру, који је „Бог дигао над свима што сав страшни простор одузима” (Његош). Дакле све то Творац је створио и ствара, јер: „Господња је земља све што живи на њој” (Пс. 24,1).
Присетимо се и псалмопевца цара Давида којем због греха за три дана помор однесе „седамдесет тисућ људи” (Пс..50; 2 Самуилова 24,12-15). Али, заправо, „Бог је љубав” (1 Јн. 4,14), како нас учи апостол Јован, и он је из љубави све створио: „Све је кроз њу постало… и без ње ништа није постало што је постало” (Јн. 1,2).
Заправо, Бог никада не кажњава човека, већ он самога себе – јер грех сече грешника. Како у Старом завету, тако и у Новом човеку који се понаша као узурпатор, као да је свет његова, а не творевина Творчева, па отуда сами себе кажњавамо последицама ковида-19, а Створитељ нам како у давнини и данас поручује кроз Мојсеја и Христа: „Ево стављам пред вас живот и смрт, зато изабери живот да будеш жив” (5. Мој. 30,19); а Спаситељ се човеку обраћа у беспућу и смрти: „Ја сам пут, истина и живот” (Јов. 14,6).
Извор: Стање ствари
