Вилијам Вокер, амерички генерал у пензији, човек без трунке морала, спреман да гази преко лешева, плаћеник који за шаку долара режира наручена крвопролића. Богато награђен од шиптарског лобија у САД и косметских Албанаца, ових се дана поново наругао Србима подсећајући на време када их је лажним изјавама сатанизовао, приписујући им непочињене злочине над косметским Албанцима.
Обраћајући се суду у Хагу где братију са Тачијем на челу очекује суђење за почињене ратне злочине, захтева да се успостави трибунал за суђење српским генералима и министрима. Он се, с тим у вези, препоручује за сведока одбране „невиних Албанаца” са Космета, уз истовремену спремност за сведочење о „српским злочинствима”. Све то подсећа на дане када је гнусним лажима, као челник мисије верификатора ОЕБС-а на Космету, говорио о наводним српским злочинима у селу Рачак. Његов посао верификатора био је, у ствари, део прљавог сценарија Клинтонове администрације којим је требало оправдати планирану агресију НАТО-а на Србију.
Заједно са својим налогодавцима, Вилијам Вокер сноси једну од највећих одговорности за недужне жртве и разарања породичних домова, школа, болница, мостова и многих других објеката. Природно је, стога, што су његове лажи изазвале код наших људи буру негодовања и што слови за једног од главних криваца за злочине које је НАТО починио током тромесечне агресије.
Вилијам Вокер на Косову 1999. године (Фото: ОЕБС)
Негодовања против агресије и лажи Вилијама Вокера изражавани су на разне начине. Поред демонстрација, петиција хуманитарних, политичких, друштвених и других организација и удружења, оглашавали су се и појединци путем писама и медија. Нажалост, у очима светске јавности Срби су у западним медијима и даље представљани као извршиоци мучких злочина над цивилним становништвом, мада је касније званично утврђено да су све жртве у селу Рачак били наоружани припадници терористичке ОВК, усмрћени током борбених окршаја са српском војском и припадницима полиције.
Откривањем статуе Вилијама Вокера у селу Рачак, приликом његове посете Космету фебруара месеца 2019. године, косметски Албанци, предвођени Хашимом Тачијем, настојали су да и на тај начин подастру светској јавности неистине о збивањима у том селу. Мало је у Србији, нажалост, подсећања на реаговања путем којих се, код нас и у свету, демантују лажи о стварним збивањима која утемељено разобличавају неистине Вокера и пропагандне кухиње Беле куће и Пентагона. Приликом поновног доласка Вилијама Вокера на Космет више се говорило о подизању споменика бешчашћа у Рачку него о некадашњим стварним збивањима на том простору.
Придружујући се бројним протестима и осудама против Вилијама Вокера, аутор ових редова му је, непосредно после „случаја Рачак”, упутио отворено писмо на које је изостао било какав одговор:
Радисав Ристић (Фото: Политика)
„Поштовани генерале Вокер, иако ни као човек ни као војник не заслужујете никакво поштовање, тај атрибут уз Ваше име стављам искључиво из уважавања чина који сам у југословенској, баш као и Ви у америчкој војсци, носио пуних четрдесет година. Приликом Вашег доласка у нашу земљу на челу мисије верификатора ОЕБС, очекивао сам, као и већина мојих сународника, да ћете, како би требало да приличи бившем војнику и високом официру, часно, поштено и, изнад свега, објективно обављати дужност због које сте потегли пут преко океана. Али Ви сте, то је данас кристално јасно, дошли да бисте се као послушник и плаћеник ставили у службу политике разбијања Србије и сатанизације Срба као народа. Ви не судите достојанством, савешћу и чашћу официра, већ програмираном одиозом према земљи и људима које су нељуди, Ваши налогодавци, ставили на срамни списак за одстрел непослушних земаља и народа. А ти налогодавци, Ви то врло добро знате, припадају школи која је у Кореји, Вијетнаму, Гранади, Салвадору, Никарагви, Лаосу, Камбоџи, Босни, Ираку, Либији, а ево сада и Србији, покушавала да огњем и мачем, ракетама и бомбама, дисциплинује поједине народе и „усрећи” их само Вама схватљивом и прихватљивом демократијом.
Сада када је скинут вео са „масакра” у селу Рачак, Ви и даље послушнички, у складу са добијеним задатком и плаћеничким менталитетом, битишете у земљи чије гостопримство ничим не заслужујете…
На крају господине Вокер, неколико речи о природи и генетском склопу српског народа, јер то за Вас, очигледно, представља недокучиву тајну. Историја је одавно забележила да се претњама и ултиматумима Србима никада није могла наметнути воља туђина. Свакоме коме је стало до узајамног искреног пријатељства, свакога ко је са њима желео да равноправно сарађује, Срби су дочекивали раширених руку – хлебом и сољу. Према тлачитељима су се увек односили на исти начин: беспоштедном борбом за очување прадедовских огњишта, националног идентитета и слободе коју цене изнад свега. Тако ће, поступити и у случају сваке евентуалне агресије, без обзира од кога и са које стране буде долазила.”
Аутор је пуковник у пензији
Опрема: Стање ствари
