Јован Мирић
Зашто се хрватски усташа задовољава мучењем и убијањем Јеврејина и Рома, а наставља да се иживљава и над мртвим Србином? Зато што нема идентитетски проблем са Јеврејима и Ромима, а има га са Србима
И људи који нису проучавали немачко убијање Јевреја, као ни хрватско-усташко убијање Јевреја, Срба и Рома у Другом светском рату, лако ће уочити бар једну разлику између једних и других. Најчешће се може чути да је немачко убијање било „индустријско“, док је усташко било „занатско“ или „мануфактурно“. Такав начин исказивања ове разлике, наравно, није промашен, али није ни потпун. Гидеон Грајф, који се бавио управо утврђивањем сличности и разлика између једних и других, рећи ће нешто слично: први начин убијања одговара двадесетом веку, док други више приличи шеснаестом[1].
Грајф је проучавао два логора, два „пакла на земљи“ – немачки логор Аушвиц и хрватски комплекс логора Јасеновац. Разлике које је међу њима утврдио могу се сажети у девет следећих тачака.
- Процес масовног убијања у Аушвицу био је потпуно безличан, док се у Јасеновцу убијање вршило „лично, директно и ручно“, тј. „било је то блиско, интимно и острашћено убиство“.
- Процес убијања у Аушвицу био је стерилнији и чистији, с одређеном удаљеношћу убица од жртава. Усташе су жртве гледали у очи, без растојања. Стога се може рећи да су усташке методе биле дивље и варварске.
- Усташе су уживали и забављали се убијајући, па ипак нису имали психолошких проблема током убијања, нити грижу савести касније. Немачке особености наведене напред омогућиле су Немцима да све то избегну.
- Процес убијања у Јасеновцу био је много варварскији, суровији и примитивнији, док је код Немаца тај процес био „софистициран“.
- Немци су с временом стално модернизовали и усавршавали процес убијања, док је код усташа процес био примитиван од почетка до краја.
- Живот логораша у Јасеновцу био је далеко хаотичнији и неизвеснији него у Аушвицу. Наиме, седамдесет пет до деведесет одсто логораша доведених у Аушвиц било је убијено у року од четири сата, док је пет до петнаест одсто био одабрано за робове, који су били третирани у складу са одређеним правилима.
- Аушвиц није на почетку био одређен као логор смрти (иако је било умирања и убијања од почетка), док је Јасеновац био место смрти од првог дана, за шта није била потребна никаква званична одлука о коначном решењу.
- Немци и усташе разликовали су се и у политици тајности. Немци су, наиме, до краја сакривали од жртава шта их чека, док су усташе убијале „под отвореним небом“. Ипак, и једни и други настојали су да те злочине сакрију од спољног света.
- У јасеновачком систему постојали су логори само за жене и децу. Немци нису имали логоре посебно за децу. У њиховим логорима били су и жене и деца, само су држани одвојено. Логори за децу били су врхунац усташких злодела.
Грајф признаје да су Павелић и усташе, и поред прихватања нацистичких захтева, били првенствено усмерени на истребљивање српског становништва. Међутим, опредељење да се упоређују два (система) логора, Јасеновац и Аушвиц, склонило је од погледа постојање и неких других разлика. Те разлике лакше долазе у видно поље кад се поглед усмери ван Јасеновца, ван логора као концентрационих места за убијање, кад се узму подаци из села и заселака НДХ. У тим малим местима, наиме, виде се неке крупне разлике у поступању усташа према Јеврејима и Ромима на једној страни, и према Србима, на другој. Ево неколико најкрупнијих разлика.
- У политичкој кампањи путем штампе и у говорима високих представника усташке власти током првих месеци НДХ – Будака, Артуковића, Лорковића, Жанића, Пука, Гутића и других – најгромогласније се истичу истребљивачке намере према Србима; кад се говори о Јеврејима, истиче се брзина решавања тог питања (што не значи да је то питање заиста било брзо решено).
- Познате су бројне усташке песме у којима се помињу Срби, али не и Роми и Јевреји.
- Упадљиво су чешћа хвалисања усташа бројем убијених Срба него бројем убијених Јевреја и Рома.
- Одсецање ушију и носа са копањем очију доживљавали су само Срби. Треба додати да је то сакаћење погађало само одрасле мушкарце, не жене и децу. Ни у јасеновачком систему концентрационих логора та мера се није примењивала ни према којој од категорија логораша.
- Мучени су и Јевреји и Роми, разуме се, али се после усмрћења сваки даљи поступак (осим покапања) обустављао. Мртви Срби су, међутим, били предметом даљег третмана. И мртви Срби извргавани су порузи.
- Свирепост у поступању према Србима не може се упоредити ни са којом другом групом.
Три последње наведене разлике захтевају да се каже нешто више. Оставићемо по страни комплекс логора Јасеновац и погледати мучења Срба ван тог комплекса, у селима и засеоцима широм НДХ.
