06.10.2021.
Генерал Ратко Младић је у јулу 1993. могао да заузме Сарајево и тако рат у Босни оконча две године раније, али је офанзива заустављена по наређењу из Београда, тврди Милан Јоловић Легенда, командант специјалне јединице Вукови са Дрине и непосредни учесник операције која је могла да спречи наставак крвопролића знатно пре Дејтонског споразума.
- У то време муслиманске снаге су водиле жестоке борбе са Хрватима у средњој Босни и биле су развучене на дугом фронту. Када смо ослободили Трново, Трескавицу и делове Бјелашнице и лгмана, без по муке смо могли да уђемо у Сарајево. Међутим, до тога није дошло, претпостављам политичком одлуком – сведочи Јоловић. Он каже да није био сведок тих политичких притисака, али да је наређење могло да стигне једино из Београда. Претходно је успаничени Алија Изетбеговић, видевши да му је упориште пред падом, тражио спас од западних сила.
- Ма колико да је реч председника Радована Караџића имала тежину, не верујем да би генерал Младић послушао такво његово наређење. Зна се ко је у то време једини могао то да уради, Слободан Милошевић. Мислим да је тада пропуштена велика шанса да се војнички поражени муслимани натерају за преговарачки сто и спасу многи животи – појашњава легендарни командант специјалаца.
Поводом аргумената који су сервирани да би се зауставила офанзива – да ће Запад побеснети и напасти Србе, да ће малтене избити трећи светски рат – Јоловић одмахује руком:
- Тако је и француски генерал Филип Моријон те исте 1993. запретио бомбардовањем Србије уколико Војска Републике Српске уђе у Сребреницу. Тада смо одустали, али смо то учинили две године касније и ништа се није догодило.
Он не зна како је главнокомандујући ВРС реаговао на наредбу да војску заустави пред Сарајевом, али може да претпостави. Када је исто наређење стигло у пролеће 1994. на Горажду, био је веома бесан. Ипак, ма колико био тврдоглав и својеглав, поштовао је субординацију, односно одлуке политичара и трудио се да се његов сукоб са Караџићем не осети у војсци. То јединство које смо сачували до самог краја рата је, у ствари, једна од највећих тековина отаџбинског рата – напомиње Јоловић.
Бранислав Пухало, ратни пратилац Ратка Младића, каже да је ВРС могао да ослободи Сарајево стотину пута, али јој није дала виша политика.
- Сместили смо се на Требевићу ланина југоисточно од Сарајева, све је било спремно за преузимање, али је стигла наредба да се стане. Сећам се једног позива, нисам чуо детаље разговора и од кога је стигло наређење, али знам да је Младић био веома љут – сведочи Пухало.
(Курир.рс/ С. телеграф)
