ЕПИДЕМИЈА тифуса која је погодила Србију 1915. била је једна од најтежих с којима се свет суочио у савременој историји: постоје процене да је од ове и других зараза, крајем 1914. и у првој половини 1915. умрло 360.000 цивила. Већ исцрпљена првим великим отпором који је пружила аустроугарској војсци, наша мала балканска земља тешко би изашла на крај са овом пошашћу да није добила велику међународну подршку, чији је један део тема гостујуће изложбе “Спасавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915”, која ће вечерас у 18 часова бити отворена у Историјском музеју Србије.
Реч је о пројекту Института за примењену историју, чији аутор Милован Писари наглашава да је то део ширег истраживања, с циљем да се јавности приближе околности које су промениле историјски ток у Србији и свету током Првог светског рата. Тако ће се на изложби наћи архивска документа, фотографије, новински чланци и пратећи текстови, сведочанства о учешћу страних мисија, а посебно америче, у заустављању епидемије и борби за животе оболелих.
– Амерички Црвени крст, у сарадњи са Фондацијом “Рокфелер”, већ је почетком марта 1915. поверио генералу Горгасу организовање санитарне мисије за помоћ у борби против тифуса и осталих епидемија у Србији. За лекара задуженог да води такву мисију изабран је доктор Ричард Стронг, директор Школе за тропску медицину при Универзитету Харвард – наводи се у каталогу изложбе.
Стронг је изабран и за директора лекара, тако да је руководио радом француских, енглеских и америчких лекара и болничара, као и преживелих српских лекара. Превенција је заснована на побољшању хигијенских услова, чији је циљ био да се на самом извору спречи ширење тифуса и осталих епидемија. Направљена је мапа ширења епидемије и предузет је низ других мера, и тај метод је назван “санитарном револуцијом”. Први резултати били су видљиви већ крајем априла: у редовима војске број оболелих се знатно смањио, међу цивилима није било нових жаришта инфекције, нити се појавила колера од које се стрепело јер је већ била присутна на Источном фронту.
СМРТ КОСИЛА ЛЕКАРЕ
У ЈЕСЕН 1912. године избио је рат против Отоманског царства и почео низ догађаја који ће у случају Србије потрајати до 1918. Министарство војно израчунало је да у читавој Србији постоји 370 лекара, од којих је 296 било мобилисано – пише у каталогу изложбе, уз напомену да су у време избијања епидемије ти лекари били први које је оборила силовитост ове болести: чак њих 126 били су жртве већ у првом налету тифуса.
http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:776615-Спасавање-Србије-од-тифуса
