Пише: Дарко Прелевић
Прије 80 година се у Крагујевцу десила крвава бајка.
Јединице нацистичке Њемачке су починиле масакр над цивилним становништвом, дјецом, ђацима.
Масакр је био одмазда за њихове убијене и рањене војнике.
Убијених војника је било 15-так а недужних цивила неколико хиљада.
Саопштење је гласило да је убијено 2300 комунистичких бандита.
Њујорк Тајмс је јавио да је убијено 4000 Југословена. Дакле, убијени су комунистички бандити, односно Југословени, а не Срби.
Неки други „Југословени“ су у међувремену, у својој НДХ, већ увелико масакрирали ове прве „Југословене“.
Октобра 1983. сам у Крагујевцу, у Шумарицама, положио војничку заклетву земљи која већ 20-так година не постоји и која никад није требало да постоји.
Тешко је лаички сагледати историјски контекст и разлоге настанка прве Југославије.Можда су били племенити и романтични а можда и мегаломански. Вријеме је показало да су били погубно погрешни.
Невјероватније и погубније је било поновно прављење државе са народом који те је систематски, под покровитељством своје државе, звјерски убијао, протјеривао или католичио.
Штавише, са тим народом се баштинило „братство и јединство“, не као хришћански, већ као комунистички концепт суживота.
НАТО алијанса је 24. марта 1999. започела агресију на тадашњу СР Југославију, а у њиховим злочиначким нападима учествовали су и њемачки авиони.
Став званичне Њемачке је био да је у томе учествовала зато што је имала „одговоран приступ“ и да је Берлин тада видио да је било „великог кршења људских права, па све до масовних убистава“.
Став званичне Њемачке би требало да буде такав да како започне нови дан, сваки пут на кољенима тражи опроштај од српског народа.
И не само Њемачке…
