Амерички магазин Варајети објавио је критику филма „Дара из Јасеновца“, Предрага Гаге Антонијевића, под насловом „Филм о холокаусту са упитним намерама“, где се између осталог каже да је српски кандидат за Оскара „танко прерушена пропаганда, која цинично користи холокауст да прогура нативистичку агенду“.
Тим поводом, разговарали смо са Ђорђем Вукадиновићем, политичким аналитичарем и уредником Нове српске политичке мисли, који је међу првима реаговао на америчку критику филма. Вукадиновића смо питали колико се тема Јасеновца генерално користи у дневнополитичке сврхе и међунационална препуцавања, а колико зарад утврђивања историјске истине и пијетета према жртвама, те да ли филм Антонијевића служи једној или другој сврси.
– Наравно да се осетљива тема Јасеновца ставља у дневнополитички контекст. То користе сви, поготово овде на Балкану, где код ко може. Да са више или мање успеха или везе представи своје жртве као јединствене. Ипак, морам рећи важну ствар, Јасеновац је тема која не би смела да буде предмет дневнополитичког препуцавања или локално-регионалног надгорњавања – сматра Вукадиновић.
Он истиче да је реакција дела хрватске и бошњачке јавности доста непримерена и да је срамота што јасеновачка трагедија нема бар неколико филмских реализација, неколико великих филмских продукција. Мишљења је да се онда не би дизала толика драма и прашина око ове једне.
– Таквих филмских прича није било довољно у Србији, а камоли даље. Вероватно да неки хоће да ту нешто поентирају са различитих страна, али то не би смело да се ради са једно тако важном темом, што не би смело ни са темом Холокауста, Аушвица и слично. Познајући Гагу Антонијевића, не верујем да би пристао да прави неки политички памфлет. Да је прича трагична, сигурно јесте, и не видим како се може испричати без стравичних детаља – каже Вукадиновић.
Вукадиновић мисли да је потпуно јасно да америчка критика има политичке интенције да се филм сахрани, барем у америчкој филмској јавности, те да је аутор човек који је активан, присутан на овом простору, у Загребу и Сарајеву и да се боји да и то има одређене везе.
Упитан колико филм може додатно подићи тензије у односима Београда и Загреба, уредник НСПМ не верује да ће филм нешто претерано додатно подићи нове.
– Биће више медијских реакција и препуцавања. С тим што Загреб неће моћи директно да нападне филм, али ће са задовољством налазити, па и спонзорисати овакве критичке коментаре на рачун филма – изајвљује Вукадиновић.
Он у контексту оптужби за насиља, подсећа и на чувени филм Лордана Зафрановића “Окупација у 26 слика”.
– А што се примедби за насиље тиче, старије генерације се сећају филма Лордана Зафрановића “Окупација у 26 слика”, где су приказане најстрашније сцене, тако да не знам да ли је неко тужио Зафрановића да је направио српску пропаганду. Он је само сликовито представио морбидност злочина. Прича о Јасенову, као и прича о Аушвицу, не може се испричати без страшних сцена – закључује Вукадиновић.
