Валентин Катасонов
27.маја раним јутром банка Центробанк је објавила да повлачи дозволе две кредитне организације: Банке за развој технологија („новац је стављала у малоквалитетне активе, није остављала одговарајуће резерве, потпуно је изгубила сопствена средства“) и Евро-Аксис банке (незадовољавајући квалитет актива, неблаговремено испуњење обавеза према кредиторима“). Ти догађаји се сасвим слажу са општом сликом последњих година. Како се уопште одузимају дозволе?
Банкари не воле да гласно говоре о ономе што представља наличје њиховог рада, али понекад, посебно у екстремним околностима, нешто се и каже. Алексеј Френкел, један од руководилаца ВИП-банке, који је доцније осуђен због тога што је наручио убиство првог заменика председника Центробанка Андреја Козлова, интересантно је описивао систем сарађивања са надзорним органима: долазе због провере, констатују кршења и злоупотребе и затим банкару кажу: „Прекршио си све норме, али дозволу ћемо ти одузети кроз шест месеци, како би у том периоду могао да доведеш у ред своје ствари. А ти ћеш се потрудити да у готовом захвалиш добрим људима“. Поразговарао сам са банкарима које познајем – сви су потврдили да је то истина. Цинизам таквог система једноставно прелази све границе.
Постоји још један доказ: још пре почетка „чишћења“ Александар Лебедев (Национална банка за резерве) је одржао одлично предавање о банкарској корупцији. Његова теза је баш како треба: код нас није било ни једног правог банкротирања. Јер, прво се повлачи новац, а тек после тога се дозвола званично одузима.
Уз наше норме, ако се контрола озбиљно врши – сваки наш банкар је банкрот и проневеритељ. Ако се проучи биланс види се да на рубљу готовине долазе кредити за десет безготовинских. Одатле и делимична покривеност обавеза. За, рецимо, предузећа из реалног сектора то значи аутоматско банкротирање, али комерцијалне банке – практично све – живе по тој шеми.
Да ли је чудно што код банака којима је одузета дозвола никада нема новца којим би се дугови покрили, и што се тег тада укључује Агенција за осигурање улога? Произилази да је банкротирање корисно и за власника банке, који има времена да своја средства пребаци у кеш и да нестане, и за другове који се баве контролом. Штету трпе само улагачи – неко губи свој новац а неко, захваљујући играма Центробанке са банкарима, не може да врши исплате.
Поставља се питање: шта ће нам уопште толико банака? ’90-х година прошлог века њихов број је долазио до две хиљаде. Затим су почеле да нестају – свака на свој начин. Неке су гласно пуцале, неке су умирале полако… Али и сада, чак и ако се узму у обзир недељно издате забране – наш систем је и даље препун непоузданих организација. Корупција и даље постоји, изношење новца у офшоре – па већина банака је и отварана због тога.
А у ствари – Русији су потребне само три банке. Државна банка (не савремена Центробанка која је законом потпуно одвојена од система државне управе), Промстројбанк (Индустријско-инвестициона банка) која би кредитирала индустрију и Внешторгбанк (Спољнотрговинска банка) која би обезбеђивала економске везе са иностранством. То не значи да ми морамо да затворимо све друге банке – постоји лепше решење: дати им статус филијала горе наведених државних организација.
Треба да се схвати да банкарски живот уопште није сладак, да је далеко од истине да су сви они разбојници и ђубрад. Када ја разговарам са њима не чујем неки посебан оптимизам: „Ми разумемо да ће пре или после ипак доћи ред и на нас“. Али, при том, многи међу њима би са задовољством ушли као филијала у неку солидну банку федерације.
Али систем треба да се сређује, наравно, од главе – од Центробанке. Он не може и даље да буде држава у држави – у совјетско време банка Госбанк би била, рецимо, део Министарства финансија. После те реформе мора да се сређује ситуација на следећем нивоу – међу банкама. Не уценом и претњама, као сада, већ преко нормалне свеопште провере са два могућа решења – да се банка затвори или да добије статус филијале.
Русији је потребна организована, поштена банкарска мрежа са филијалама, која би радила по јединственим прописима. Потребан је ред, а не хаос који сада сеје Центробанка.
————————–
Превод ФСК са сајта:
http://ruskline.ru/news_rl/2016/05/30/skolko_bankov_nuzhno_rossii/
