На изложби „Армија-2017“ која је одржана крајем лета, концерн „Калашњиков“ је представио нову полуатоматску снајперску винтовку Чукавина – СВЧ. У ствари је то била више него винтовка: СВЧ је перспектива платформа за све линије стрељачког наоружања, која у будућности може доћи на смену легендарним пушкама које је разрадио Михаил Калашњиков.
Легендарни аутомат који је 1947. године конструисао Михаил Калашњиков, ни једном нису покушали заменити за 70 година. Најпознатији покушај био је спроведен у министарству одбране СССР-а током 1978. године, кад је расписан конкурс за разраду аутомата који има кардинално боље показатеље по питању тачности и усмерености паљбе. На конкурсу су учествовали познати и до тада непознати конструктори: ко не би желео да надмаши легендарног Калашњикова? Конкурс су пратили скандали и настављени су скоро десет следећих година, но, у резултату никоме није успело да убедљиво превазиђе старца – предност је дата поново АК-74.
Много мање познат конкурс МО СССР по теми „Модерн“ 1973. године, по питању разраде малокалибарског 5,45 мм аутомата предвиђеног за наоружање приликом прорачуна артиљеријског оружја и екипажа оклопне технике. Тамо су такође били присутни сви елементи отаџбинског наоружања. У финале су ушла два модела: свима познати АКС-74У и малокалибарски аутомат (МА) Драгунова. Победник је постала легендарна „Ксјуша“, унифицирана са Калашњиковим који се налазио у систему наоружања, а МА је био пуштен у ограниченој серији и чинило се, заборављен. Премда не, неко је ипак од оружара говорио да је својом последњом конструкцијом Јевгениј Драгунов једноставно био испред свог времена.
Невеста пред прошњу
На изложби „Армија-2017“ главна пажња посетилаца стрељачке експозиције била је прикована за нову полуатоматску снајперску винтовку Чукавина – СВЧ, која је позвана да смени другу легенду – снајперску винтовку Драгунова. Како нам је рекао главни конструктор концерна „Калашњиков“ Сергеј Уржумцев, СВЧ је настала у резултату разраде пројекта „Ратник“: концерн је узео учешће на конкурсу за стварање нове снајперске полуатоматске винтовке. У својству базе била је изабрана винтовка Драгунова, која је подвргнута модернизацији за одговарајуће услове тактичко-техничког задатка од наручиоца. Међутим, конструкторима је постало јасно да ће у перспективи она престати задовољавати савремене захтеве вођења борбе. То се тиче у првом реду искоришћења нешто тежих перспективних оптичких нишанских комплекса, умањења показатеља расипања хитаца и побољшање ергономских параметара оружја. Ствар је у томе што су у породици АК и СВД нишани традиционално учвршћени на бочну траку, што везује стрелца ка једном те истом циљу, а поред тога, не дају 100%-ни повратак нишанске линије. Опет, приликом загревања кутије могућна је ручица носача.
Пре две године концерн „Калашњиков“ је спровео анализу постојећих у свету и у нашој земљи, техничких решења и приступио разради нове винтовке. Одмах су решили да се не ограничавају класичним патронима 7,62 мм него су предвидели могућност преласка на веће калибре, на пример, 9,3 х 64 или аналог 338 LM. Схема је требало да буде универзална и да ради као са малоимпулсивним патронима, да би постала основа за аутомате будућности, тако и са патронима винтовке класичних и крупних калибара. И уколико је за малоимпулсивне и класичне патроне винтовке била пригодна било каква класична схема, то је приликом преласка на крупније калибре било нужно применити некакво друго решење. Биле су створене три радне групе, које су се бавиле отклањањем грешака. Прва – по аутомату, друга – по винтовци на основу класичне ударне схеме аутоматског распореда, а трећа – по винтовци на основу алтернативне схеме. Као основа за нови изглед изабрана је лафетна схема, коју је раније реализовао оружник из Ижевска, Генадиј Никонов у аутомату АН-94. У тој схеми стрељачки агрегат уједињује у себи цев и елементе кутије цеви, помера се у односу на стационарну лафету. По мишљењу разрађивача, примена ове схеме у винтовци омогућила би смањење трзаја приликом пуцњаве патронима крупних калибара. Као резултат рада прве групе настали су узорци малокалибарског аутомата АМ и АМБ, који су заједно са винтовком СВЧ били представљени од стране концерна „Калашњиков“ на форуму „Армија-2017“. Друга група је изашла са прототипом винтовке СВЧ под три калибра. Рад треће групе је био заустављен. „Није се успело заобићи закон физике – каже Уржуманцев – ми смо добили неоправдано повећање тежине и практично двоструко повећање параметара расејавања хитаца у поређењу са класичном схемом“.
Схема гарнишне
Идеја о склапању аутомата АМ, АМБ и винтовки СВЧ била је позајмљена од тог самог малокалибарског аутомата Драгунова, који је Јевгениј Фјодорович разрадио у конструкторском бироу „Ижмаша“ ради учешћа на конкурсу „Модерн“. Он је био изграђен по схеми гарнишне, када се на горњу чврсту шину која прихвата сав терет, монтирају сви основни елементи конструкције. Све остало се може растеретити и направити од лаких легура или пластике.
У улози гарнишне појављује се дуга трака дебљине око 10 мм, у којој су вођице направљене изнутра. По њој се помера вијак са оквиром за причвршћивање. Горње вођице – једна су од главних разлика нове винтовке од традиционалних система АК и СВД, где се клизни оквир помера по дну. На обручу су причвршћени делови клизног лежаја кроз које је ојачана цев, то јест, обруч са цевком представља јединствени чврсти склоп. При том доњи део, који садржи само основу са пријемником магазина и кућиштем УСМ са осигурачем, може бити веома лак. Код прототипова се радило са алуминијумом, но, може да се направи и од композитних материјала.
Уржумцев говори о новом тренду у конструисању стрељачког оружја: поред унификације и мултикалибарске муниције, тражи се и таква архитектура која би омогућила брзо превођење оружја из класичне конфигурације у конфигурацију бул-пал. „Наша конструкција омогућава да се то ради са минималним изменама – говори главни конструктор концерна „Калашњиков“ – Ми мењамо доњу компоненту, стављамо елемент где је механизам окидача померен напред, а пуцачки агрегат се при томе не мења“.
На тешкој цеви, израђеној методом ротационог ковања, одсуствује арматура, поред гасне коморе, која се учвршћује тамо у било ком аутоматском оружју. У СВЧ је примењен систем аутоматика са кратким ходом клипа, принцип позајмљен из поуздано обрађеног система СВД.
Замолили смо Всеволода Иљина, вишеструког шампиона земље и света у практичном гађању. Јасно је и без речи да му се винтовка допада. Он почиње од ергономике, од нијанси, видљивих практичном стрелцу. Доњи део СВЧ је направљен с ергономском јамом за прихват шаржера: то омогућава да се лако присаједини на додир. Захваљујући развијеним манипулаторима, шаржер се може откачити и класично и уз помоћ кажипрста. Ручица за пуњење која се налази на левој страни, дозвољава да се удобно манипулише оружјем у лежећем положају. Приликом укључења осигурача, специјални затварач затвара жлеб за кретњу ручице за пуњење, да у ходајућем положају не би упадали прашина и прљавштина у кутију цеви. Кундак се налази на линији цеви. Повратак је линијски. Уређај аутоматике има веома мекан повратак: јавља се осећај да пуцаш из мањег калибра. То омогућава да се пуца високим темпом, винтовка остаје на линији циљања. Унеколико се изменила целокупна концепција: то није просто снајперска винтовка за подршку, она се може примењивати за нешто шири спектар задатака. То је оружје за доброг стрелца, који може извршити и далек и тачан хитац и узети учешће у блиском боју, присајединивши шаржер повећаног капацитета за 20 патрона. Оптимална тежина за полуатоматску винтовку сматра се 4−4,4 кг, а за СВЧ је прихватљиво и 4,2, и постоје резерве за смањење тежине.
Станимо у ред
Сада постоје три верзије винтовке СВЧ: за патроне 7,62×51, 7,62×54, 338 LM. У овом тренутку је у Министарству одбране у току усаглашавање тактичко-техничких задатака за спровођење опитно-конструкторских радова, који су прорачунати на две-три године. Но, за цивилне је већ празник: како је рекао Сергеј Уржумцев, винтовке су направљене, разрађени су пуни комплети конструкторске документације и већ у следећој години концерн „Калашњиков“ приступа припреми производње и производњи у три калибра, који ће ићи на цивилно тржиште.
ПРЕВОД ФСК: http://www.sdelanounas.ru/blogs/100752/
