Пре две недеље већ смо разматрали ситуацију која је настала са објављивањем информације о тамној финансијској делатности бившег главног тужиоца Међународног кривичног суда (МКС) Луиса Морена Окампа. Како извештавају медији, бивши главни тужилац МКС је власник неколико оф-шор компанија и био је то и у тренутку обављања најважније дужности у МКС. Он је такође регистрован и у „консултацијама“ (читај: давањима инсајдерских информација) потенцијалних оптуженика пред МКС у Либији, као и у низу других ситуација које се налазе у суду на истрази.
Првобитна реакција на мрзости које се чине у међународним судовима, обично се огледа у простом прећуткивању. Тако је било све до сада. Медији су упорно ћутали као одговор на масовна (више од 30) сведочења сведока у предмету Војислава Шешеља, када је постала позната незаконита делатност бившег тужиоца МТБЈ Карле дел Понте. Исто тако су медији ћутали и на саопштење о корупцији председника МКС Силвије Фернандез… Међутим, у односу према Морену Окампу све може изгледати другачије. Прво је на саопштење штампе одреаговао… сам МКС. Нешто касније је јавно иступио актуелни главни тужилац Фату Бенсуда. И на крају, са оправдањем је иступио сам Морено Окампо.
Реакција суда се показала као прилично неочекивана. Уместо да прокоментаришу ситуацију о суштини, суд је почео да расуђује о томе откуд је то постало познато штампи. У принципу – откуд је то заиста познато. То је више од 40 хиљада различитих докумената, укључујући преписку Окампа путем електронске поште. Питање је у томе, како су ти документи доспели до „неких средстава јавних информација“. Међутим, није увек лако отарасити се штампе, посебно простим речима „а откуд то код вас?“, посебно кад се ради о таквим издањима као што је немачки часопис Шпигл, белгијска газета Лё Суар, а такође и шпанска Ел Мундо, италијанска Еспрессо, данска Политикен, холандска Хандељсблад…. МКС је покушао да не помиње називе „неких новина“, но, испало је веома неспретно, јер се публикацијама придружио и британски Financial Times. Свима је познато да горе побројана издања нису једноставно „газете“, то су „водећа средства информисања држава, има међу њима и таквих које одражавају позицију глобалног нивоа управљања. У вези с тим, више је него наивно питање откуда код глобалног управљања доступност било чијој електронској пошти. Међутим, МКС хоће да створи утисак као да је извор цурења информација најважније питање у скандалу који се разгорео. У информацијском саопштењу од 5. октобра, из МКС је саопштено да им није познато како су писма из електронске поште доспела у медије. Веома комично изгледају покушаји руководства МКС да докаже да није умешан у цурење информација. Власти МКС саопштавају да систем електронске безбедности у суду ради непрекидно. У вези са последњим догађајима Суд је спровео нову проверу система безбедности који је потврдио да је тамо све у реду.
Такође је занимљиво објашњење које је дао МКС. Дакле, суд саопштава да од 2015. године, главни тужилац као и други високи званичници МКС, извештавају о својим финансијским рачунима и комерцијалним делатностима. Међутим – ето ти невоље! – тај систем се није примењивао за време рада Морена Окампа у суду, па због тога суд ништа није знао његовој комерцијалној делатности![1]
Садашњи тужилац МКС, Ф. Бенсуда, у својој изјави каже да разматра оптужбе у медијима „прилично озбиљно“. Она је саопштила да је одговарајуће материјале упутила у такозвани „Независни надзорни механизам“ (унутрашња административна служба која разматра дисциплинске и друге прекршаје персонала суда). Штавише, она је саопштила да је механизам већ спровео прелиминарно разматрање ствари (као и у односу према самом Окампу, тако и у односу на његове бивше сараднике, такође активне сараднике суда) и донео одлуку да се спроведе широка истрага.[2]
Ф. Бенсуда је изјавила да није имала никаквих контаката са Моремо Окампом пошто је заузела његово место (пре тога она је била заменик Окампа). Још једна изјава Менсуде привлачи пажњу. Она саопштава да је прихватајући предмете од Окампа, она од њега тражила да се уздржи од било каквих изјава које би могле ставити под сумњу репутацију тужилаштва МКС. Треба признати, веома тешко изводљив захтев, то је могуће само ако би Окампо у потпуности ћутао. Међутим, као што је добро познато, Окампо је задивљујуће брбљив.
Генерално, главну грешку са Окампом су направиле саме државе. Биографија Морена Окама била је одавно позната. Сви предмети које је Окампо водио у Аргентини, били су искључиво политички. Тако је 1998. године он био главни тужилац у земљи на суђењу војницима који су наводно починили злочине у време рата са Британијом за Малвинска острва. А 1999. године предводио је групу тужилаца на суђењу по питању војног пуча из децембра 1990. године. То јест, државе су знале да кандидат кога гурају у тужилаштво – није обичан правник, него специјалиста за политичке послове. Ако су државе-чланице МКС хтеле управо таквог тужиоца – оне су га и добиле. После своје политичко-тужилачке каријере Морено Окампо отвара своју приватну компанију и право за њега постаје начин појачане зараде новца. Државна служба не доноси такве приходе о којима он машта. То није претпоставка. Он о томе говори директно. Пре него што је садашњи тужилац МКС Ф. Бенсуда започела истрагу, Морено Окампо се понашао веома агресивно, одговарајући на писање медија речима „то се вас не тиче“ или отворено изјављујући да плата тужиоца МКС њему није била довољна за нормалан живот.
Све је то било познато и пре постављања Окампа за главног тужиоца МКС. Државе нису узеле у обзир посебности и његове биографије, и његове психе. Није случајно да се Окампо, чим је постао главни тужилац МКС, почео користити истим тим методама: политички притисак плус супермоћни безобразлук (имао сам прилике да се лично сретнем са Окампом, и његов невероватни безобразлук је за мене представљао истински потрес).
Управо са својим познатим безобразним изругивањем Окампо је одговорио и на саопштења медија. Он је написао отворено писмо тужиоцу МКС Бенсуде. У свом писму Морено Окампо „у потпуности подржава „почетак истраживања у „Независном надзорном механизму“ МКС, међутим, изјавио је да механизам не може користити доказе које је добио „криминалним путем“. Шта значи подршка истрази ако је немогуће коришћење писама Окампа? Па то значи алудирање да на одговорност треба позвати оне који су та писма „киднаповали“ од Окампа.
Међутим, лична писма су већ постала основа за размештање сарадника међународних судова. Сетимо се предмета судије МКС Ф. Хархофеа. Све до сада је непознато како су та писма постала позната јавности, но, њихова садржина је представљала основ да се Хархоф прогласи „пристрасним“ и да се он удаљи из процеса В. Шешељу, а то значи и из састава судија МТБЈ. Тако да Морено Окампо може забравити о принципима права: МКС није то место где се тих права сећају, ако буде потребно да се ствар реши „како треба“. Питање је само, шта је разлог толико моћне кампање против Окампа са једне стране и тако „добродушног“ одговора на њу од стране МКС. Тачне узроке најезде на Окампа ми за сада не знамо. Можда је он отишао сувише далеко и избрбљао нешто о чему се није смело брбљати. У том случају ће се ограничити „упозорењем“. Могуће су и озбиљније варијанте. Тако се у текућој пракси МКС решавају предмети један за другим. У вези с тим, садашње руководство суда може наћи „жртвеног јарца“ у виду Морена Окампа. Наравно, реална прљава кухиња тужилаштва МКС неће бити разоткривена, но, лично Окампо ће морати да одговара. Постоје и друге верзије. А о томе шта заиста стоји иза садашњег пада моралног лика главног тужиоца међународног суда, показаће време…
____________________________________________________________________________________________________
[1] ICC Statement on recent media allegations // https://www.icc-cpi.int/Pages/item.aspx?name=171005-stat-otp
[2] ICC Prosecutor, Fatou Bensouda, on recent media allegations of impropriety by former Prosecutor and certain staff // https://www.icc-cpi.int/Pages/item.aspx?name=171005-stat-otp
