Уз све ово, хрватско правосуђе спречава руске кредиторе да у судском поступку штите своје интересе. Хрватски Високи трговачки суд ангажовао је фирму Baker Tilly Discordia за свог саветника, иако је раније управо ова фирма давала нетачне податке, скривајући реално стање финансија у Агрокору, што је, како оцењује Душан Ковачев, скандал сам по себи[9]. То практично значи да је хрватско правосуђе дало могућност државној управи да управља Агрокором и слободно узима нове зајмове и распродаје имовину концерна. Коначно, јавно објављивање дуга овог концерна одложено је за 11. новембар. У мају 2017. године дуг концерна износио је 5,46 милијарди евра, иако је реалан дуг далеко већи, што, указује Ковачев, више није ни битно, обзиром да су западни инвеститори преко обавештајне операције добили првенство над руским кредиторима[10].
На крају, хрватска влада је успела да до краја августа обезбеди да Загребачка и Привредна банка дају кредите Агрокору (и на тај начин довела до банкротства хрватски банкарски сектор), а затим да у игру уђе глобални капитал банака као што су JPMorgan, GoldmanHYPERLINK “http://www.goldmansachs.com/” HYPERLINK “http://www.goldmansachs.com/”Sachs, Erste, Reifeisen у износу од 700 милиона евра. Ове банке су на основу «лекс Агрокора» добиле приоритет у исплати кредита. Осим тога, заобилазећи руске кредиторе, ове банке су добиле гаранције да ће им дуг бити исплаћен тако што су под залог добиле хрватско пољопривредно земљиште и изворе питке воде који су у власништву фирми које зависе од Агрокора[11].
Хрватска влада је «лекс Агрокором» успела да купи пола године у сукобу капитала на глобалном нивоу. Она је, исто као и опозиција, на челу са Социјалдемократском партијом Хрватске, одустала од парламентарне истраге случаја Агрокор. Домагој Маргетић сматра да је прави разлог да «ствар не дође до оних структура које су уско повезане са црним новчаним токовима. Целокупни систем у Хрватској – и власт и опозиција – усмерен је само на једно: да сакрије и максимално не дозволи истрагу свега што има везе са Агрокором»[12]. У овом моменту хрватска влада покушава да сву кривицу свали само на Ивицу Тодорића, иако је очигледно да је циљ један – жртвовати Тодорића и сачувати систем.
Душан Ковачев истиче: Хрватска свесно уништава Агрокор и руководи се искључиво геополитичким па тек онда економским циљевима. Геополитички задатак је консолидација НАТО простора између Балтичког и Јадранског мора (тзв. пројекат Интермариум) и да се преко Источног партнерства Европске уније, инфраструктурно повежу Белорусија, Молдавија, Украјина, Грузија и Азербејџан. Иницијатива, за овако релативно активну улогу Хрватске, у датом пројекту (из 2015. г.), припада садашњем хрватском председнику Колинди Грабар Китаровић (која је раније била високи функционер НАТО пакта). Није случајно Колинда Грабар Китаровић одговарајући В.В. Путину указала: «Представила сам председнику Путину «Иницијативу три мора». Ради се о неформалној политичкој платформи земаља Средње Европе која је позвана да ојача европске везе и економску сарадњу преко изградње транспортне и енергетске инфраструктуре и стварања дигиталних технологија да би се обезбедила конкурентност држава Европске уније. Такође бих желела да истакнем да је ова иницијатива пре свега „за“, а не „против“, она је позвана да јача везе у Средњој Европи. Премда веома често ову иницијативу окривљују и кажу да је усмерена против Русије. Она није усмерена ни против Русије, као ни против немачког утицаја у Средњој Европи. Не ради се о америчком тројанском коњу…»[13]
По свему судећи да је реч о операцији у више нивоа. Економски ниво подразумева уклањање руског учешћа, чак и по цену уништења самог Агрокора. Атлантистичке силе обећавају Хрватској да ће јој у замену за то, попунити све нафтно-гасне терминале на острву Крк (LNG Croatia) без руских енергената. Хрватској би боље било да максималну пажњу усмери на стратешке балтичко-јадранске коридоре Европске уније (TETN) који би у потпуности могли да је заобиђу (исто као и Србију), а не на ликвидацију «Гаспромовог монопола»[14].
Веома је упадљиво – каже Д. Ковачев – што је истог дана када је и „изванредни управитељ“ Агрокора прекинуо инвестициону сарадњу Агрокора и Сбербанке, министар иностраних и европских послова Хрватске Давор Иво Штир објаснио важну улогу Хрватске у повезивању Балтика, Црног мора и Јадрана, и да слање хрватских јединица на обале Балтика «није усмерено против Русије»[15].
Ово последње, благо речено, не одговара истини. Хрватски војници су послати у Пољску у октобру 2017. године, као део борбене групе под америчком командом, ради учешћа у мисији НАТО-а (Enhanced Forward Presence) и спремају се да са Пољском потпишу споразум о војно-техничкој и војно-научној сарадњи у области безбедности, сарадње војних полиција «у условима изазова са којима се суочила Европа и који захтевају интензивирање сарадње између чланова ЕУ и НАТО, размену искустава и информација у циљу борбе против свих претњи и ризика у области безбедности». Хрватско руководство Пољску доживљава «као пријатеља и партнера», и више пута је истицало «одличне билатералне односе између два народа који се базирају на чврстом партнерству и високом нивоу узајамног разумевања». Други део хрватских јединица упућује се у Литванију, у оквиру те исте НАТО мисије «како би показали Русији да је НАТО спреман да заштити своје источне партнере»[16]. Не будимо лицемери и не скривајмо се иза овакве еквилибристике: у овом тренутку за НАТО је само постојање Руске Федерације главни «изазов, претња и ризик у области безбедности».
Осим тога, у пракси имамо живи пример историјског наслеђивања личности и политике: Давор Иво Штир је унук Ивана Штира, пуковника усташке армије и помоћника Вјекослава Макса Лубурића. Вјекослав Макс Лубурић је био оснивач усташке Црне легије и командант система концентрационих логора у првој хрватској држави, створеној за хиљаду година – Независној Држави Хрватској у којој је постојало оно што свет никада није видео – дечији логор смрти[17].
Како примећује Душан Ковачев, «случај Агрокор» представља стрес тест за Хрватску који показује лојалност савремене Хрватске према НАТО-у и њену спремност да жртвује сопствене геополитичке и економске интересе[18].
Целокупни државни систем Хрватске – влада, парламент и правосуђе – раде за интересе западних банака и као противтежа руским кредиторима. Сбербанка и ВТБ, које су радиле по званично одобреној схеми, морале су да се суоче, не само са економским, већ и са геополитичким, политичким и историјским изазовима. У пракси се потврђује чињеница да на Балкану ни једна влада није суверена, а Хрватска је најочигледнији пример проглобалистичког и ултра не помирљивог приступа. Суштински, Хрватска је на Балкану најпоузданија креатура «дубоке државе» и следбеник псеудо мисионарског програма, њој нису важни ни сопствени интереси, као ни функционисање властитог државног система и цивилног друштва. Важно је само да се врши мисија. У овој етапи, суштина мисије је бити на «стражи» глобалног финансијског капитала и северноатлантске алијансе.
Овде се природно намеће питање, а коју правду руски фактор треба да очекује од директних наследника Анте Старчевића и Странке права?
______________________________________________________________________________________________________
[1] https://www.kommersant.ru/doc/3442437
[2]Драган Милашиновић БАЛКАНСКЕ СКИЦЕ – АГРОКОР И РУСИ //
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-agrokor-i-rusi/
[5] http://www.kremlin.ru/events/president/transcripts/55872
[6] Душан Ковачев Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zapadni-zelenasi-cerupaju-najvecu-rusku-investiciju-na-balkanu/
[7] www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:668275-Полетаев-Сбербанка-неће-дати-кредит-Агрокору
[8] Душан Ковачев Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zapadni-zelenasi-cerupaju-najvecu-rusku-investiciju-na-balkanu/
[9] Душан Ковачев Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zapadni-zelenasi-cerupaju-najvecu-rusku-investiciju-na-balkanu/
[10] Душан Ковачев Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zapadni-zelenasi-cerupaju-najvecu-rusku-investiciju-na-balkanu/
[11] Душан Ковачев Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zapadni-zelenasi-cerupaju-najvecu-rusku-investiciju-na-balkanu/
[13] http://www.kremlin.ru/events/president/transcripts/55872
[14] Душан Ковачев Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zapadni-zelenasi-cerupaju-najvecu-rusku-investiciju-na-balkanu/
[15] Душан Ковачев Западни зеленаши черупају највећу руску инвестицију на Балкану // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zapadni-zelenasi-cerupaju-najvecu-rusku-investiciju-na-balkanu/
[16] https://www.total-croatia-news.com/politics/22486-croatian-soldiers-to-be-deployed-to-poland
[17] Ковачев Д. Употреба „Агрокора“ ради хрватске русофобне политике II (са становишта геополитике) //http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/upotreba-agrokora-radi-hrvatske-rusofobne-politike-ii-sa-stanovista-geopolitike/
[18] Ковачев Д. Употреба „Агрокора“ ради хрватске русофобне политике II (са становишта геополитике) //http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/upotreba-agrokora-radi-hrvatske-rusofobne-politike-ii-sa-stanovista-geopolitike/
