Модел за инсталирање колаборације
Евроатлантски планери су после 5. октобра 2000. године у Републици Србији изградили читаву мрежу колаборационистичких структура и инструмената, од невладиног сектора, заједничких пројеката државних установа са евроатлантским организацијама (нпр. пројекат НАТО ПРОГРАМ „Наука за мир и безбедност” који у образовним установама промовише Министарство просвете РС) 1), преко разних парадржавних савета, агенција и регулаторних тела, велике већине медија, до парадржавне структуре у северној Србијиној покрајини. Ови нови Бондстили, којима су премрежене све области друштвеног живота и цела територија државе Србије, планирани су да буду истински креатори свих ресора државне управе, који ће својом трајношћу обесмислити све будуће изборне процесе у Србији.
За очување кадровско-идеолошке кохерентности и несмењивости европодобних чланова појединих парадржавних органа и тела, треба да послуже групе наводних независних псеудоинтелектуалцаца и шпијунска мрежа у лику појединих НВО, који ће у окупираном медијском простору, методом одузимања европског легитимитета, фронтално напасти сваки покушај кадровских промена или укидања појединих елемената ове колаборационистичке структуре.
Зато ће свака Влада Србије, која буде давала приоритет европским интеграцијама, морати да између већинске изборне воље и политичке европодобности изабере ову другу и да тако одустане од интервенције у петоколонашку мрежу. Овде се и крије клопка, јер ће се свако вођења суверенистичке политике од проевропске владе Србије неминовно завршити бриселском Каносом, после које ће државе бити све мање, а окупације све више. Наиме, односи између званичне, на изборима изабране власти и колаборационистичких структура не могу дугорочно да се заснивају на принципима кондоминијума. Јер, оваква сарадња само неповратно руши ауторитет представника званичне власти, делегитимишући их пред бирачима, па ће се политичка моћ, а са њом и јавни ауторитет, неповратно прелити у руке петоколонашких структура, које ионако своју политичку снагу не извлаче из плански декласираног домаћег изворишта суверености. Овај процес води у трајну разградњу Србијине суверености и њено претварање у евроатлантски протекторат, са празном фирмом „државе”.
Омиљене теме коллаборациониста
Сребреница. Једанаести јул, текуће године, показао је да оваква анализа не представља једну орвелијанску сомнабулију, већ стварност коју Србија проживљава. Две колаборационистичке базе, Радио Телевизија Србије и парадржавна структура у Војводини, овог дана су испољиле завидну сарадњу, откривајући истовремено методе борбе које би евроатлантска пета колона применила ако би дошло до стратешких промена државне политике Републике Србије. Најпре је РТС, од раних јутарњих сати, у трећој ударној вести бомбардовала пореске обвезнике и своје претплатнике хашком верзијом „сребреничког случаја”. Информација је формирана у складу са свим конституитивним обележјима хашке лажи, еуфемистички назване res iudicata (пресуђена ствар), почев од бројке од „око 8 000 муслиманских мушкараца и дечака”, које су „убили” „војници под командом Ратка Младића”, до тога да је у Сребреници, „по одлуци Међународног суда правде”, извршен „геноцид”.2) Тако је у инат већинској бирачкој вољи грађана Србије, исказаној на претходним изборима, руководство РТС-а одлучило, да у погледу новинарске „истине” и даље буде хашки, вашингтонски и бриселски сервис, а да само у домену финансирања остане „Јавни сервис грађана Србије”. Ауторитет хашких пресуђених чињеница о Сребреници, које као догму прихватају овакви „професионалци” из РТС-а, недавно је довео у питање чак и Суд БиХ. Наиме, овај суд у случају „Кос и други” није пошао од хашке пресуђене чињенице, да је на локалитету Пилица стрељно 1200 заробљених муслиманских војника, већ је у пресуди стао иза броја 800. Новинар-истраживач би и ову бројку могао да стави под сумњу, позивајући се на податак о ексхумираних између 115 и 124 тела.3) Овакво идеологизовано извештавање од стране РТС-а, противно принципима истраживачког новинарства и древној максими „нека се чује и друга страна”, већ одавно прати мук чланова надлежног „независног” регулаторног тела – Републичке радиодифузне агенције. Све то показује праве намере оних који су креирали концепт јавног сервиса и независних регулаторних тела, да управљање над РТС извуку испод контроле Народне Скупштине, односно домаћих пореских обвезника и предају га у руке опскурних и најчешће стручно сумњивих евроатлантских петоколонашких кругова.
Војводина. Ипак, праве намере колаборационистичких структура показале су се 11. јула, при крају подневног „Дневника” РТС, када се уживо у програм укључио извештач са заседања Скупштине АП Војводине. На почетку „Дневника” изричито најављено, а према теми и термину информативне емисије ово не сасвим уобичајено укључење, дошло је непосредно после вести да је Уставни суд Републике Србије донео одлуку да „нису у сагласности са Уставом Републике Србије поједине одредбе Закона о утврђивању надлежности АП Војводине”.4) Циљ директног укључења из Скупштине АП Војводине је био да се медијски потпуно умањи и дезавуише значај ове државноправно далекосежне одлуке Уставног суда, а да се истовремено вештачки, кроз појачану медијску пажњу, подигне сада потпуно споран политички легитимитет новоизабране покрајинске Владе. Неки минут раније је још једном медијском манипулацијом доведен у питање неспорни ауторитет и коначност овакве одлуке Уставног суда и то тако што се у извештавању, уз помоћ визуелно-графичке презентације и истовременошћу информација, успоставила вишезначна симетрије између наведене одлуке највишег чувара уставности и законитости у Републици Србији и партијске одлуке Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ), да пред Европским судом за људска права интернационализује ово унтрашње уставноправно питање. Најподлији ударац у Србијин уставноправни поредак РТС је извршила констатацијом свог извештача да се седница Скупштине АП Војводине „одржава под сенком одлуке Уставног суда о неуставности појединих одредби Закона о утврђивању надлежности АП Војводине”. Стављајући под „сенку” функционисање правног поретка Републике Србије, руководство „Јавног сервиса грађана Србије” показало се као одани сарадник глобалне Империје у разарању територијалне целовитости Србије. Једанаестојулска епизода сарадње две логистичке базе евроатлантске окупације Србије – РТС-а и сепаратистичких војвођанских структура, завршила се заједничком афирмацијом истих, безусловних хашких „вредности”. РТС је у Дневнику пренео вест да је Скупштина АП Војводине, на предлог ЛСВ, почела са радом минутом ћутања жртвама масакра у Сребреници.5) Тиме се још једном потврдило да су корисници колонијалних синекура највише склони да тргују најдубљим личним осећањима истинских жртава сребреничке трагедије.
Сувереност се у правној теорији сматра једном и недељивом; следствено, кондоминат нема ово обележије, па се с тога овај облик управе не везује за независне државе, већ за колонијалне територије. Овај једанаестојулски кроки-оглед о свеобухватности и дубини инсталираних колаборационистичких структура у Србији показује да политика нове Владе може да се креће само ка једној од ове две крајње опције. За средње, политикантско решење је касно, јер светскоисторијска ситуација не иде у прилог макијавелистима на Србијиној политичкој сцени. Уосталом, избор магистралног националнодржавног пута одувек је било у основи, пре свега, етичко питање.
П. С. Дванаестог јула руководство РТС-а је одлучило да прикаже филм Норвежанина Оле Флијума „Издани град”. Међутим, овај акт не може да ублажи горе наведене оцене о суштинским циљевима управе ове медијске куће. Најпре због тога што термин и место приказивања филма не представљају испуњење принципа audiatur et altera pars, јер се филм приказује један дан после целодневне кампање испирања мозгова грађана Србије хашком верзијом „сребреничког случаја”, и то на Другом програму, у 20 часова, када се редовно на Првом програму емитује нека од најгледанијих емисија. Осим тога, скидање цензуре са претходно узапћеног норвешког филма не представља добровољни чин, већ је одговор на добро организовану и снажним аргументима поткрепљену јавну дебату коју је покренуо НВО „Историјски пројекат Сребреница”. Воља бирача Србије са претходних избора опомиње на могућност промена у Србији, а ту чињеницу су и у овој прилици медијски манипуланти свако уважили. Уосталом, искуство нас учи да се ratio постојања појединих делова колаборационистичке евроатлантске структуре у Србије састоји у благовременом и формално политичком престројавању, како би у новонасталим условима континуирано подривали сваки покушај озбиљних друштвених реформи и суштинске промене политичког курса.
1) www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=287&fb_source=message
2) www.rts.rs
4) www.rts.rs
5) www.tanjug.rs/novosti1/50266/sednica-skupstine-vojvodine-pocela-minutom-cutanja.htm
