У Државној Думи Русије 26. септембра текуће године одржано је парламентарно саветовање, на коме је размотрен рад МТБЈ и између осталог било је речи и о судском процесу против генерала Младића. На седници су узели учешће посланици Државне Думе, експерти и представници средстава јавног информисања. За време наступа депутата Државне Думе Русије и експерата била су изнесена многа кршења права оптужених и разјашњени њихови разлози.
Аутор овог текста је наступио у својству експерта по судском процесу генералу Ратку Младићу. Посебно су била истакнута следећа кршења темељних принципа кривичног процеса и кршења права оптуженог.
1. Претпоставка невиности. У МТБЈ користи се пракса признавања такозваних “судски установљених чињеница”. Званично, циљ таквог признавања образлаже се уштедом времена. А у стварности – истински циљ представља суштинско отежавање одбране оптуженог. Те чињенице суд је установио у другим процесима. На тај начин, признање тих чињеница у каснијим процесима преноси бреме доказа кривице од тужиоца ка оптуженом, што представља грубо кршење претпоставке невиности. Још у низу случајева суд чак уопште не дозвољава одбрани да изнесе доказе о невиности. Тако је недавно (19. септембра) судско веће у процесу над Радованом Караџићем донело одлуку да не омогући оптуженом потребно време ради оспоравања судски установљених чињеница.
2. Равноправност страна. Без обзира на то што су по нормама међународног права стране једнаке, на процесима у МТБЈ уочава се гигантска неравноправност страна. То се односи како на ресурсе, тако и на додељено време. Тако у процесу против генерала Младића ради 16 правника, а одбрани је дозвољено да има само двојицу. Финансирање тужилаштва и одбране се уопште не може упоређивати. И што је још горе, генералу Младићу није дозвољено да избор адвоката буде његов.
3. Право на довољно времена за припрему и изношење одбране. Без обзира на то што по нормама међународног права оптужени има право на довољно времена за припрему своје одбране, то право је генералу Младићу ускраћено. Кршење тог права огледа се у томе што је процес започео пре него што се одбрана могла упознати са документима оптужнице. И што је још горе, чак и током процеса који траје пола године, ти документи још нису достављени одбрани. Користи се и друга тактика – доставља се толика количина докумената, видео и аудио записа, за чије је изучавање потребно неколико десетина година. На тај начин се одбрана ставља у положај перманентне неприпремљености за унакрсна испитивања, што је чини мање ефикасном или сасвим неефикасном.
4. Право на ефикасно учешће у судском процесу. У складу са нормама међународног права сваки оптужени има право да учествује на свом процесу, и још такво присуство треба да буде ефективно. На процесу генералу Младићу суд је не једном удаљио оптуженог из суднице, уз образложење да то ради како би обезбедио поредак. У стварности реч је о томе да генерал покушава да се консултује са својом одбраном или чини одређене гестове. Због тога га лишавају права да присуствује на процесу. Без обзира на озбиљне здравствене проблеме (он је преживео неколико срчаних удара), процес над генералом Младићем одвија се интензивније од свих других, који су било када одржани пред МТБЈ. У другим процесима судско заседање се одржава 2 до 3 пута недељно и са скраћеним сесијама. Процес над тешко болесним генералом одвија се у пуном радном времену током читаве недеље. Такав напор не само да чини вероватним погоршавање његовог здравственог стања све до инфаркта, него и његово учешће чини неефикасним, јер нема времена за припрему за заседање суда и такав интезитет не дозвољава болесном човеку да прати дешавања. Недавно је генерал Младић у знак протеста одбио да се појави у судници, због тога што није дозвољено да му медицинска сестра измери притисак, већ су ту дозволу добили само чувари. Реакција на генералов протест је била одлука да се суђење наставља и без присуства оптуженог.
5. Право на разматрање дела независног и непристрасног суда. Намеће се питање: зашто сва указана кршења права оптуженог не добијају заштиту од стране суда, јер је по статуту МТБЈ управо суд дужан да заштити права оптуженог у случају њиховог кршења. За свакога ко прати ток судских заседања, одговор је очигледан. Председник судског већа А. Ори нити је независан нити непристрасан према оптуженом. То се показује како у спољној форми понашања судије А. Орија према генералу Младићу, тако и по суштини његовог деловања. Постоји минимум 17 правних разлога за дисквалификацију судије Орија из процеса генералу Младићу. Најважнија су следећа два. Као прво, то је лична заинтересованост судије Орија да осуди генерала Младића, у вези са његовим учешћем у ранијим процесима. Раније је судија А. Ори био председник судског већа у процесима против генерала С. Галића и председникаа Парламента Републике Српске Момчила Крајишника, као и низа других оптужених (Цешића, Бабића, Мрђе итд). Основна пресуда наведеним лицима између осталог је њихово учешће у “удруженом злочиначком подухвату” (joint criminal enterprise) заједно са генералом Младићем. Оптужујућа пресуда генералу Галићу, коју је донео судија А. Ори, указује да је он био директно подређен генералу Младићу. На тај начин је пресуда генералу Галићу, Крајишнику и другима, између осталог изречена и због њихове повезаности са генералом Младићем и то је разлог због којег судија Ори не може бити непристрасан у предмету Ратка Младића. Да овоме додамо да је судија Ори донео 385 “судски установљених чињеница” из процеса М. Крајишнику и на тај начин одбрана у процесу над Ратком Младићем нема могућност да оспори те чињенице, јер је судија Ори лично заинтерессован да се оне сачувају у таквом виду у каквом су изнесене у процесу М. Крајишнику. Као друга важна основа за дисквалификацију судије Орија из процеса генералу Младићу, јесте његова лична заинтересованост да се осуди генерал Младић за оптужбу за геноцид у Сребреници у јулу 1995. године. Око догађања у Сребреници директно је повезан холандски батаљон, чија су дејства довела до трагичних догађаја. Дакле, имамо директан сукоб интереса судије Орија, који је директно зааинетресован да се донесе осуђујућа пресуда генералу Младићу и да се спречи изношење чињеница о кривици команде и састава холандског батаљона. Судија А. Ори је управо на предлог Холандије изабран за судију МТБЈ.
Кршења права генерала Младића оцењена су као толико груба и масовна да је донето решење о стварању иницијативне групе за оснивање Руског Комитета за праћење суђења генералу Младићу и за заштиту његових права. Иницијативну групу ће предводити академик Јелена Гускова. У тај комитет ће ући и депутати Државне Думе Русије, војници, правници, експерти и друштвени делатници. МТБЈ треба да зна да ће се у Русији пажљиво пратити процес који се води против генерала Ратка Младића и да неће дозволити вршење судијске самовоље уз мирно ћутање медија и међународне јавности.
