Референдум, као најдемократскији облик изражавања народне воље често је опробано средство за учвршћење актуелне власти, што је показано и доказано бројним примерима у историји.
Не чуди стога да су „демократски доказани“ Хрвати посегли за референдумом као неотуђивим правом да изразе своју народну вољу, али не за заштиту националних мањина, већ за наставак прогона и шиканирања Срба у „лијепој њиховој“, која је вековима и земља на којој Срби живе као народ, а не никаква национална скупина коју је некакав стицај околности ту донео са стране, као својеврсан corpus separatum (читај, издвојено тело)!
Идеја, да се у дубоко подељеном хрватском друштву најзад уведе ред у парламентарним играма око власти и моћи која се потом нештедимице користи за своју странку па тек потом и за народ, који и не мора да буде члан или подршка владајућој елити, тачније страначком апарату који је изграђен у току последње две деценије од међународног признања „независности“, користи се сада у намери да се Срби дефинитивно сместе у статус амеба, јер ни садашњи статус националне мањине није довољно задовољавајући за унуке и праунуке некадашњих праваша, чврсто повезаних идејом о истребљењу тог „накота на „хрватском повиестном тлу“ (омиљени израз „оца домовине“ Анте Старчевића, сина Српкиње Милице!).
На њихову велику жалост, има још увек обиље српских трагова јер су вековима ту своји на свом, док су се страни окупатори само мењали, али су иза себе остављали зло семе планског распиривања мржње код Хрвата наспрам Срба, у чему се нарочито истицала „црква у Хрвата“ својом проповеданом „кршћанском самилости“ (али не и за православне, које су дуго називали несједињенима!).
Суштина најновије хрватске иницијативе, да се распише референдум о ограничавању права посланика националних мањина да гласају о подршци владе и о усвајању буџета, има подужу традицију у „младој хрватској демократији“, кад су Срби у питању!
Током грађанског рата за насилно отцешљење Хрватске из заједничке државе, врховник Туђман посегнуо је за личном одлуком да октроише, дакле по свом избору наметне „хрватске Србе“ у парламенту, оне који су били лојални неофашистичкој власти HDZ као наводне представнике целокупног српског народа у Хрватској, иако Срби из тадашње РСК нису бирали те „представнике“ на изборима у Хрватској, јер су тада били под наводном заштитом војника UNPROFOR, као међународне оружане силе која је требало да штити примену плана VENSA, договореног између СФРЈ, ЈНА и RH под директним патронатом ОUN, али тако вешто вођеним, да Србе „жедне преко воде преведе“!
У том је планском превођењу и Милорад Пуповац имао своју ролу, као изразити издајник српског народа који служи страном интересу, јер је одмах добио нескривену подршку свих представника тзв „међународне заједнице“( читај, чланова удруженог злочиначког подухвата), али нарочито другосрбијанских преумитеља у Београду који доказују „српску геноцидност“, као представник „урбаних“, модерних Срба, који „реално“ прихватају новонасталу ситуацију, док широм Хрватске Србе убијају, пљачкају и прогоне!
Када је етничко чишћење Срба окончано директним учешћем NАТО у VRA „ОLUЈА“ у западним и јужним деловима РСК, добио је Милорад сложену улогу да активно помогне „уљуђивање“ дела РСК који се зове Барања, Источна Славонија и Западни Срем!
Историјске српске покрајине у некадашњој угарској половини Двојне монархије, где живе и припадници других народа, тада у већински српској средини.
Када је и тај процес попримио размере који показују да ће се завршити по плановима великохрватских шовиниста, са постепеним претакањем колебљивих и уплашених у католичку цркву за почетак, па потом похрваћивањем, више силом него милом, добио је „вечни“ Милорад нову ролу, да игра на жици као жонглер у међухрватским играма, у тежњи за пријем у ЕU!
Наиме, у жељи да Хрвати буду део „породице срећних народа“ у крилу распадајуће ЕU, тетошили су Милорада и хрватска власт и хрватска опозиција, док су из ЕU,макар формално, тражили некакве разлоге да мало одуговлаче са пријемом Хрватске, те су тада они у Бриселу покушавали да Србе користе као свог Kвиска, у тим играма.
Милорад је ипак остао чврст као бенковачки камен (његов родни!), није се дао наговорити од стране тих битанги из Брисела, да тврди да су Срби потпуно обесправљени, развлашћени, протерани из државних служби, отете приватне имовине, лажно оптуживани за ратне злочине!
Милорад је све то јавно одбацивао, у сусретима са разним представницима UNHCR, а његовој се речи морало веровати, та то је реч једног поштеног хрватског Србина који љуби своју домовину више од многих Хрвата, што он свакодневно и доказује!
Доказивање је изразито видљиво у захтевима наспрам UNHCR, који би требало да помогне повратак прогнаних Срба са њихових вековних огњишта, пре пријема Хрватске у ЕU!
Јесте да је помало личило на планску акцију развоја хрватске сточарске базе за производњу здраве хране, за европске туристе који нагрнуше на јадранска острва ко скакавци, јер су могли бити гологузи, док је у остатку туристичких земаља то ипак било ограничено.
Само, ни прогнани крајински Срби нису малоумни, да се добровољно врате под неоусташку тортуру, макар је агилни Милорад и наменску банку оснивао, заједно са представницима „војвођанске посебности“ из редова жуте власти, којима је видно сметао толики број прогнаних Срба у северној српској покрајини, те су заједно са Милорадом покушавали да глуматају некакве забринуте старатеље, радо донирајући повратницима краве и тракторе, о чему Милорад данас поучава и на Косову, као европски парламентарац из „лијепе њихове“!
Све је то тако трајало и прошло, али сада је у питању жестока борба за власт, јер се разлике између заинтересованих странака све више сужавају, а Милорад је показао баш високо умеће да увек препозна интерес и корист (тврде добро упућени!) у одлуци његовог посланичког клуба, када даје подршку за формирање владе или гласање о буџету, рак рани сваке актуелне власти!
Зато вешти Милорад сада и завапи, да је ова иницијатива за референдум заправо удар на све националне мањине у Хрватској, што је ноторна лаж!
Изузев Срба, муслимана, и Шиптара, припадници других националних мањина у Хрватској су припадници оних народа чије су матичне државе у ЕU,те ће тамо њихова права бити добрано штићена, што знају сви у Хрватској, али Милорад тако покушава себе самог да заштити, тачније да одгоди неминовност, да је напокон стигао до судбине посраних гаћа, а шта се ради са њима, то и он сам добро зна!
Судбина Срба у Хрватској, овом је референдумском иницијативом заиста погоршана, али није „реални“ Милорад тај који ће бескомпромисно бранити интерес угрожених преосталих Срба од разуларене неофашистичке руље, којој су каубоји олабавили дизгине, јер Хрватска учествује у играма натоовских генерала на граници Русије у друштву доказаних русофоба из балтичких земаља и Пољске, којима се увек иза сваке брезе привиђа страшни руски међонка који тобож видљиво „прети демократској Европи“, поштеној и честитој као остарела мадам у натоовском куплерају!
То, што хрватски шовинисти само користе својих наградних пет минута, не треба да чуди, чуђење би изазвало да не покушавају да искористе реалну прилику, која им се указала!
Нити нечуди, да антифашистичка ћорава ЕU никако не види брзину (две седмице!) којом је сакупљено пола милиона гласова за „референдумску иницијативу“ коју је покренула ултрадесничарска група под симболичним именом „народ одлучује“, што ни тобож бројна и јака антифашистичка удружења у Хрватској неће и не смеју да истакну.
Реч је о правима националних мањина у која се ЕU куне ко у Свето писмо, али то је само још један очит пример дуплих стандарда, које они већ више од четврт века успешно вежбају на „геноцидним Србима“!
škare – хрватски израз за маказе
