Драган Вујичић
ПЕТ земаља, сталних чланица СБ УН, деведесетих у Њујорку, имало је право да селектује извештаје с терена и да на седнице износи “истине” о рату на простору бивше СФРЈ које су биле њима у интересу. Предњачили су Американци и Мадлен Олбрајт. Имао сам привилегију да многе архивиране извештаје пронађем и копирам на основу специјалног одобрења Бутроса Галија, тадашњег генералног секретара УН. Мислим да је Гали знао да радим за “српску ствар” и да је на неки начин, преко мене, спасавао своју савест и част организације на чијем је челу био.
Овако, за “Новости”, говори проф. Никола Моравчевић, некадашњи проректор престижног универзитета Илиноис у Чикагу. Моравчевић објашњава да је Бутроса Галија упознао док је био проректор Каирског универзитета. Њихово дружење је настављено и пошто је он на основу препорука египатског председника Мубарака постао председник Генералне скупштине. Египћанин је Моравчевићу издао посебну дозволу за рад у Архиви сталних чланица СБ.
Као пример скривања важног документа у УН Моравчевић указује на писмо-извештај Сатиша Намбијара, првог команданта “плавих шлемова” на територији СФРЈ, које је остало непрочитано. Цела ујдурма Американаца око наводне српске блокаде Сарајева такође је остала тајна, а извештаји генерала Гобијара, Роуза и других такође никада нису обелодањени. Олбрајтова је сакрила извештај о Рачку, јер је у њему стајало да су побијени “албански цивили” имали на ногама аустријске војне чизме и делове аустријске војне опреме…
– Постоје две архиве докумената УН. Једна припада Генералној скупштини, а друга Савету безбедности. Када сам се појавио са писмом генералног секретара, којим ми је ексклузивно омогућен увид у Архиве СБ, госпођа која је била задужена за ту грађу прво је била изненађена, а онда ми је заиста изашла у сусрет – каже Моравчевић. – Помагала ми је око извештаја који су били сложени по датумима и заједно смо радили четири месеца у последњој години мандата Бутроса Галија, 1997. године.
ПРОЧИТАЈТЕ И: ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ: Распад СФРЈ креирали су Буш и ММФ
Наш саговорник истиче да је писмо Сатиша Намбијара из 1993. могло да има велики значај, ионако није било велико, имало је само четири тачке, а све је јасно већ из прве две.
– Намбијар у писму истиче да приказивање Срба као злих, а свих других као добрих, није само контрапродуктивно него и нечасно. По ономе што је сам, како каже, видео, све три стране су подједнако криве, али само Срби признају да нису анђели, док други и даље инсистирају да јесу.
Моравчевић додаје да Намбијар у извештају каже: “Са 28.000 трупа под мојом командом и кроз свакодневне контакте са особљем УНХЦР и Међународног црвеног крста, нисам био сведок никаквог геноцида, осим убистава и масакра на свим странама који су типични за овакве сукобе. Нико под мојом командом није био сведок ничега што би по обиму пришло близу проценама које су измислили медији”.
Моравчевић наглашава и да нису разматрани ни прави извештаји официра УН са терена из Сарајева, нити је забележено да су снаге Армије БиХ непрекидно дејствовале по Србима из заштићених зона.
– Као што знате, Сарајево је било заштићена зона УН. Одмах по проглашењу, муслимани су то почели да злоупотребљавају и дејствују по Србима, а десетине извештаја официра УН о томе никада нису узете у обзир – каже професор.
– Као доказ за тврдње, имам један од низа докумената из октобра 1994, када су Алијине снаге кренуле у офанзиву из Зоне безбедности на српске положаје у Сарајеву.
У том извештају, датираном 19. октобра 1994, генерал Мајкл Роуз који га је потписао, каже:
“После неуспелих протеста које смо ваш високи представник Јасуши Акаши и ја улагали код сарајевских власти поводом упорних упада њихових трупа у демилитаризовану зону на планини Игман и после отвореног супротстављања НАТО да нам у тим напорима да потребну подршку, овом поруком формално захтевамо сазивање хитног састанка Савета безбедности на тему узрока кршења примирја на сарајевском ратишту. Са обавештењима које смо вам о томе у току протеклих месец дана послали, надамо се да ће Савет коначно и са пуним ауторитетом дати на знање властима у Сарајеву да мировне снаге УН нису овде да пристрасно решавају све сукобе у њихову корист, као и да највише безбедносно тело не одобрава да ваздушне снаге НАТО служе једино као њихова авијација”.
У Уједињеним нацијама, наглашава Моравчевић, деведесетих су постојали тимови који су не само склањали праве извештаје са терена, него и дописивали злочине Србима:
– То су радиле дипломате углавном муслиманских земаља. Са друге стране, била је пракса да се два дана раније чланицама СБ доставе извештаји са дневним редом седница како би се избегао евентуални вето неке од њих, а то је коришћено да се читави извештаји скину с дневног реда. У ствари, америчка дипломатија је диктирала рат у БиХ.
Било је неких покушаја да се укаже на ово “паковање” догађаја, опет је генерал Намбијер био међу онима који су покушавали да бар донекле заштите и права Срба. Моравчевић каже да је Намбијер писао како је један од највећих проблема на терену био одбијање америчке администрације да види да Срби у Босни имају и валидна права и оправдане жалбе. Генерал наводи и пример:
“На памет ми пада чиновник Стејт департмента Џорџ Кени, који се појавио овде као и сви други амерички званичници, бљујући оптужбе против Срба за агресију и геноцид. Ја сам му обезбедио пратњу и послао га да сам види да ништа од тога што најављује није истина. Прихватио је моју понуду и после тога се сасвим преобратио”. Међутим, Џорџ Кени је после нестао из тима Олбрајтове.
Професора Моравчевића највише боли што нико у Србији после промена двехиљадите није био заинтересован за документе које је он мукотрпно сакупио:
– Написао сам 2006. роман “Светлост запада” у коме сам изнео шта сам све видео у Њујорку. Ту сам ставио аутентичне документе до којих сам дошао, а писао сам и о српским промашајима. Одговорено је громким ћутањем. Због тога сам отишао у Народну библиотеку у Београду и узео адресе 136 библиотека у нашој уземљи и свима сам послао књигу. Захвалили су ми се само из Уба и Бачке Паланке.
МЕДИЈИ
НАМБИЈАР је говорио да је његов утисак како је југословенски сукоб трагедија произведена готово искључиво од стране медија. Моравчевић истиче да су западни медији сензационалистички приказивали инциденте, и без икакве провере понављали све што им се из бошњачких и хрватских пропагандних центара сугерисало.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:772499-УН-су-Србима-дописивале-злочине
