Случај најцењенијег живог српског научника као илустрација екстремне пропасти Србије под напредњацима

1258
слика: http://srpskastvarnost.rs/

Медији у савременој, односно Вучићевој Србији, изузетно вешти у скривању суштине проблема извртањем чињеница и наглашавањем мање важног, нису могли а да јављајући о професору Стојану Раденовићу не нагласе и обим екстремне пропасти Србије под напредњачком влашћу која се, очигледно, више не може ни сакрити.

Српски научник који је најчешће цитиран, што у ствари значи и најцењенији живи српски научник у свету, професор Стојан Раденовић, састао се са Вучићем. Режимски медији су то представили као Вучићев покушај да ствари поправи(1). Неки су чак толико далеко отишли бринући се да неће довољно добро подићи Вођином маркетингу да су и једну од најосновнијих чињеница потпуно искривили наводом да је професор “отишао” из Србије што се никада није догодило (2). Иако су “блатоиди” на српском изузетно вични задирању у најдубље тајне приватних живота старлета и естрадних пара-звезда, овај догађај је, разумљиво, обрађен тек површно јер би свако задирање у суштину само изнело на светлост дана оно што је за кратко време, баш током Вучићеве владавине, разорено у овој држави.

Тако сазнајемо (неки су се и подсетили јер је и у то време извештавано о томе) да се углавном захваљујући др Раденовићу Београдски универзитет 2017. године пласирао међу 300 најбољих у свету. И то понајвише чињеницом да је годину дана раније професор БУ, Раденовић, сврстан међу 100 најутицајнијих научних умова у области математике на основу броја научних радова у најпрестижнијим научним часописима и честој цитираности.

Како онда објаснити случај професора Стојана Раденовића коме држава прошле године, коју иначе већ увелико води Српска напредна странка и диктаторски настројен Александар Вучић, оставља простор да га ангажује Универзитет краља Сауда, у Саудијској Арабији? Од тада професор Раденовић за њих потписује научне радове, односно, иако ради из Београда он је “њихов” научник (3) и то две године од постизања и касније одржавања угледа БУ у свету!

Са научником светског гласа изгубили смо и много тога… Скривајући суштину, медији преносе Вучићеву изјаву да ће дати све од себе да се проф. Раденовић врати на Универзитет у Београду, са кога је отишао у заслужену пензију али и заборав од стране српске државе – под напредњачком влашћу! Истине ради да кажемо да је таквих примера, у Србији под стегом полуписмених и идеолошких расрбљених режима какав је и данас актуелан, било и пре али ретко. Међутим никада раније, се то није директно одражавало на светски углед једне од најзначајнијих институција у земљи. И то пошто је тај исти режим за заслуге у научном раду већ наградио ту личност!

“То је човек којег је Томислав Николић својевремено одликовао на понос наше државе, а ја ћу дати све од себе да за годину дана, када истекну сви ти уговори да га вратим и да потписује све своје научне радове за Србију”, навео је раније Вучић.

Оно што Вучић није навео, ни раније ни касније, јесте да се српска институција светског значаја свела на институцију белосветског значаја. Пре свега, БУ у својим редовима више није имао најцитираније истраживаче а као последица дошло је до срозавања угледа ове институције у свету за чак 100 места и то само током ове године! Дакле, управо за време владавине Александра Вучића и његових историјских “овога и онога” дошло је до изузетног погоршања у образовању што доказује и случај професора Раденовића!

Што се тиче одликовања које је професор Раденовић добио од тадашњег председника Томислава Николића – у питању је тек сребрна медаља председника Републике (4). Николић, и људи који су га саветовали, а ради се де-факто о напредњачкој власти, мисле да могу боље и да овај стручњак светског гласа у Србији не заслужује више од тога! Треба рећи и то да је тада поред професора Раденовића сребрну медаљу добила и Нарциса Кнежевић Шијан, историчарка уметности и директор Музеја афричке уметности у Београду, јединог те врсте у југоисточној Европи а основаног давне 1977. године. Сигурно је Кнежевић Шијан ово у потпуности заслужила својим знањем и залагањем али њена делатност се ипак не може упоредити са конкретним успехом и значајем које је научник попут Раденовића остварио у свету за себе и своју државу, због чега је без сумње заслужио много веће признање!

Омашку је можда унела чињеница да су његове дипломе, звања и успеси прави а не, попут режимских купљени и плагијати, па им је било нешто компликованије да препознају праву вредност. Саудијска Арабија није имала тај проблем те је др Раденовића ангажовала прошле године.

Помислићемо да се у овом случају радило вероватно о издашном хонорару који ретко ко може да одбије, посебно јер се ангажује један од најцењенијих научника света! Међутим, чини се да ипак није баш тако.

Осим што је професор Раденовић пристао да се “врати” српској науци, како из медија сазнајемо, овај српски истраживач који освојио врхове светске науке, своја истраживања све време спроводи – у подруму зграде на Врачару у којој станује! (5)

Сасвим спонтано, професор Раденовић је својим случајем на најбољи начин илустровао стање не само у српској просвети већ и у држави Србији настало доласком напредњака на власт.

 

____________________________________________________

1. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3635600/najcitiraniji-srpski-naucnik-na-prijemu-kod-vucica.html

2. https://www.alo.rs/vesti/drustvo/vucic-ima-jednu-brigu-da-vrati-ovog-coveka-u-srbiju-sada-se-oglasio-i-on-sa-neobicnim-zahtevom/248042/vest

3. Видети под 1.

4. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2210924/urucena-priznanja-zasluznim-gradjanima-i-institucijama.html

5. Видети под 1.

Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима. По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом. Рођен је и живи на Косову и Метохији.