Док је још трајао Други светски рат, далековиди Хрвати упорно су лагали како је Влатко Мачек био антифашиста, наводни противник усташтва и енглески човек, који ће на крају рата ипак клиснути на Запад, претходно снабдевен опљачканим српским и жидовским златом које му је кући лично донео гувернер хрватске банке почетком маја 1945.године, док је паковао најнужнији пртљаг за свој пут у мисију очувања тадашње хрватске државе!
На тај пут Мачек је пошао након договора са Степинцом, јер су обојица желели да се икако очува тадашња NDH као будући католички бастион антикомунизма на Балкану, свесни да ће их британски покварењаци баш радо подржати у таквој намери, бездушно игноришући невине српске и жидовске жртве у току трајања такве хрватске државе!
Као политичар, Мачек је желео да се уместо заједничке југословенске државе створи великохрватска творевина на развалинама Двојне монархије, коју је он одано служио и као адвокат и као ратни командир сатније (чета) 25.загребачке домобранске пуковније, док није напунио гаће на Сувобору у сусрету са јунацима Комбиноване дивизије, те је доспео у Ниш као српски заробљеник. Прегураће потом и Албанску голготу, и талијанском лађом из Драча доспети у ново заробљеништво. Вратиће се у нову државу, али са старим погледима на заједништво са Србима, чекајући потом свој тренутак у сенци Стјепана Радића који га је звао похрваћеним Словенцом, што је заправо по пореклу тај Загорац и био.
Не чуди стога да је лако нашао заједнички језик са кнезом Павлом, упорно истичући хрватско еуропејство које никада није постојало, јер је Загреб заправо био далека провинција у Двојној Монархији у којем су столовали потомци Бахових хусара, огорчени на Мађаре који су им увек истицали да је Хрватска само круновина у њиховој краљевини.
После Аншлуса Аустрије, великоаустријанци су одмах успоставили присне контакте са Мачеком као својим човеком, утичући на њега да у свакој прилици укаже кнезу Павлу на значај Тројног пакта, као једино могуће решење за Југославију. Мачек је био немачки избор, јер је Павелић чврсто у Мусолинијевом загрљају, а некадашњи царски официри су ипак желели да и Аграм (Загреб) поново буде оно што је био некад у Двојној монархији!
Не чуди стога да је потпредседник југословенске владе Влатко Мачек, одмах после ратне седнице владе у подземном бункеру код Малог Зворника одлучио да се врне у свој Загреб, али је претходно наредио двојици својих министара да у емиграцији изигравају лојалне југословенске кадрове, притом штитећи најпре хрватске интересе!
Чим је Славко Кватерник, некадашњи аустроугарски управник окупираног Београда, десетог травња (април) прогласио милу NDH, пожурио је потпредседник југословенске владе Влатко Мачек до загребачког круговала (радио станица) да нареди свим чиновницима бановинске управе да прихвате ту „реалност“, иако је југословенска држава још постојала а патриоти пружали отпор агресорима, док су им у леђа пуцали хрватски заштитари као страначка војска ХСС, организујући широм Хрватске и БиХ побуне на мобилизацијским збориштима, убијајући српске официре који су по мобилизацијским плановима долазили у своје ратне јединице!
Лукави и опрезни Мачек, ипак је одбио отворену нацистичку понуду да се стави на чело новопроглашене NDH, мирно чекајући да Павелић уради прљави посао, док се разбистри ратна мутљавина и покаже будући победник!
Јесте да је неколико месеци био утамничен у Старој Градишки, чисто превентивно да се стиша хрватско незадовољство што је драги поглавник Анте даровао скоро па целу Далмацију Дучеу и прихватио талијанског принца Амадеа за хрватског краља Томислава II!
Већ од 1942. године, Мачек опрезно почиње припреме за тренутак смене усташке власти са наводним прозападним снагама, истовремено успостављајући сарадњу и са браваром БРОЗОМ, јер обојица желе да отупе оштрицу српског гнева, користећи српске партизане као борце против ЈВуО, која је планирала оправдани обрачун са свим издајницима Отаџбине наком победе над окупатором, као што су то Француска, Белгија, Холандија и Норвешка одмах извршиле!
Зато ће шестог маја 1945.године Влатко и кренути на свој пут у борбу за очување злочиначке NDH, без икакве гриже савести, јер је добри пастир Степинац благословио тај пут, који ће преко Аустрије и Француске водити до Америке.
Тамо ће потом годинама деловати као истакнути антикомунистички борац, наводно чистих руку које нису огрезле у крв, иако је отворено позвао све крвнике да подрже проглашену NDH! Aли, то је била жеља већине Хрвата, јер она три аутобуса усташа који су потом стигли из Италије са Павелићем укаљали су ту жељу зар не, тврде данашњи хрватски повиестничари!
