Као у најружнијем сну Р Србија симболички а и суштински постепено губи атрибуте слободне, суверене и независне државе и у потпуности се, мимо воље народа, увлачи у евроатлантске структуре, сагласно интересима Запада.
САД, скоро поново по инерцији, понашају се као једина супер сила света, која жели да је изнад међународних институција и међународног права. Постојеће спорове и конфликте настоји да решава искључиво у складу са својим националним интересима. Нажалост и актуелна администрација председника САД Доналда Трампа делује према Србији на сличан начин као што су то чинили Клинтонови и Барак Обама.
САД су једини прави добитник Вашингтонских преговора, на унутрашњем и спољном плану. Доналд Трамп је пред изборе у САД, поред српског бирачког тела, успео да за себе добије и албанске гласаче. На спољном плану САД су преко усвојених тачака споразума, пре свега о саобраћајницама, енергетици и Г 5 мрежи, као и међународним промовисањем, покушале да маргинализују друге велике силе света и регионалне организације, пре свега Русију, Кину и ЕУ, које су заинтересоване из различитих разлога за простор Балкана.
Истовремено је председник САД-а успео да придобије добар део јеврејског лобиа, који има велики утицај на исход избора. Из тих разлога је у споразумима се нашло више тачака за признавање лажне државе Косово, од стране Израела, као и на отварања амбасада Србије и тзв. Косова у Јерусалиму. На тај начин власт Србије је направила преседан, који се ничим не може правдати. Бићемо прва европска држава која ће преместити амбасаду из Телавива у Јерусалим, као “награду” што су признали Косово. Такво неразумно понашање ничим се не може правдати.
Срби су себе тешили да ће Трамп и његова администрација бити праведнији у процесу решавања Косметске кризе. Мађутим, непромишљеност и попустљивост председника Србије Александра Вучића, током Вашингтонских преговора, погодовали су доношењу споразума који су погубни по националне интересе српског народа.
Начин и формат преговора као и бахатост Трампа и његове администрације понизили су Србију, промовисали поново независност лажне државе Косово, уз издавање конкретних задужења Србији и лажној држави Косово шта треба да ураде у наредном периоду. Све су то издиктирали у наредбодавној форми споразума. У Вашингтону и није било суштинских преговора него наметања решења, којима ће се променити, економски, привредни, безбедносни и укупан политички контекст односа на Балкану.
На тај начин Србија је постала у великој мери окупирана држава, без суштинске слободе, суверенитета и територијалне целокупности. Власт Србије постепено предаје Косово и Метохију у руке сепаратиста, пристаје на све само да би се очувала што дуже време и да неби дошло до побуне народа.
Постепена предаја надлежности Р. Србије над Косовом и Метохијом сепаратистичким властима од режима се народу покушава приказати као победа у “тешким околностима”, као плод “генијалности великог вође”.
Целокупно пристајање на преговоре у Вашингтон јесте штеточинско понашање супротно Уставу Р Србије и вољи српског народа.
Проблем Србије у овом времену јесте што опозиција није довољно добро организована и јединствена да артикулише расположење и интересе народа. У свакој европској држави, након оваквог деловања и понашања, дошло би до масовне реакције народа и тражења одговорности целе Делегације Р Србије.
Због монопола над медијима, институција режима и разбијености опозиције власт се осећа слободном и спремном да се бахато понаша и да никоме не полаже рачуне.
Такво стање неће дуго трајати, па ће реакција народа у будућности бити артикулисана и масовна, када ће се властима “испоставити сви рачуни” за угрожавање националних интереса и погрешно вођене преговоре о Косову и Метохији.
Кроз Вашингтонске преговоре власт Србије је пред слободним светом показала једно лице понизности и пристајања на преговоре, споразуме и решења изван мандата УН. Преговарањем под окриљем САД и ЕУ, власт Србије се, на штету српског народа, сврстала на страну држава које су створиле и већински признале лажну државу Косово. На тај начин су искључене велике силе и друге државе које су биле на страни Србије и чувале њену сувереност и територијални интегритет у међународним институцијама, као што су Русија, Кина, Индија, Бразил, Шпанија, Словачка, Румунија и многе друге државе у свету.
У последњих годину дана у Србији се јасно види континуирано предузимање мера против Руске Федерације. То се чини вероватно по налогу Запада, како би се потискивао тзв. “руски утицај”. То је посебно препознатљиво у уређивачкој политици појединих режимских медија са националном фреквенцијом. Бесомучна кампања се води на телевизијама Пинк и Хепи, у информативним програмима и специјалним емисијама, кроз ангажовање плаћених квази аналитичара.
Очигледно је да се развијање русофобије у Србији дешава по налогу власти, кроз низ специјалних операција:
- Учешће у сценарију “државни удар” у Црној Гори, кроз давање информација БИА и изјаве Александра Вучића о постојању припрема за убијство Мила Ђукановића и насилну смену власти, на дан избора 2016.године;
- Креирање афере “руски шпијун”, уз монтиране и неуверљиве снимке и несувисла образложења, којима се власт после тога није врћала да информише грађане шта се заиста догодило;
- Отворено везивање за Кину у току ванредног стања “Короне” иако је Русија дала и нудила велику помоћ;
- Оптужбе за демонстрације у јулу 2020. у Београду;
- Подршка ЕУ и западу у хибридној агресији Запада на Белорусију, и то према држави која је одувек стајала на страни Србије и у најтежим временима;
- Одржавање Вашингтонских преговора мимо договора са другим великим силама, као што су Русија и Кина; и
- Континуирана медијска кампања у електронским и штампаним медијима.
Безобзирност власти у креирању антируског расположења била би далеко већа да се не боје рефлексије таквог понашања на јавно мњење у Србији. Због тога се, за сада, све ово дешава у тишини са вероватном намером да то постепено ескалира у отворено антируско деловање власти у Србији. Запад је проценио да не може узети Косово и Метохију док Србија има добре односе са Русијом и наложио власти у Србији да постепено прекида ту сарадњу.
Развијање русофобије у Србији јесте део припрема за коначно решавање статуса лажне државе Косово. Рушећи интересе Кине и Русије у Србији и на Балкану, САД, НАТО па и ЕУ настоје да убију њихову вољу да се боре за опстанак Космета у саставу Србије.
Вашингтонски споразум је у суштини основа и платформа за тзв. Обавезујући споразум између Србије и лажне државе Косово. Наредни споразум ће бити краћи и посвећен том кључном питању суштинског признања тзв. Р Косово.
По излагању и речнику председника САД Доналда Трампа очигледно је да он на Косово гледа као суверену државу и равноправну преговарачку страну. Зато се може рећи да су поједине лажи наше преговарачке делегације намењене за медије и ширу јавност у Србији да што лакше прогута велеиздају, која је на делу. Врхунац лицемерја је у самохвалисању Делегације, од стране председника Србије Александра Вучића, као и у његовим изјавама “захвалности народу” који је подржао њихов рад и преговоре. Тешко је описати ту срамоту и покушај креирања лажних вести о току и резултатима Вашингтонских преговора.
Џуд Дир, портпарол Беле куће, написао је на Твитеру да је Трамп објавио да су се Србија и Косово сагласили о економској нормализацији.
“Још један историјски споразум који је председник (Трамп) постигао да свет учини мирнијим, просперитетнијим местом”, написао је Дир.
Договор који ће унапредити економију Косова и Србије, тако га је представила америчка администрација, али и сам председник Трамп.
“То ће бити сјајно за економију обе државе. Плус, обе земље постају много отвореније за Сједињене Америчке Државе, што значи да више не морамо да бринемо о две нације које су биле у конфликту. Мислим да имамо фантастичне односе. Економија може људе приближити и то је оно што се овде дешава. Моји људи су урадили сјајан посао”, рекао је Трамп.
Међу првим тачкама Београд и Приштина се обавезују да примене до сада договорено под покровитељством Америке: споразуме о друмском и железничком саобраћају где у суштини о трошку народа Србије финансирају се аутопут и железница за потребе НАТО пакта и лажне државе Косово.
Делегација Р Србије у Вашингтону по свим параметрима и карактеристикамаа личности које су је чиниле, није дорасла том задатку а није имала ни формална овлашћења да се потпишу овакви споразуми. Исказивање некаквог страхопоштовања, понизности, нодговорности и бахатости довело је до оваквог резултата, који ће тек у будућности за собом повући и веће последице, све до тзв. Обавезујућег споразума.
Тешко Србији шта је дочекала, а посебно Косову и Метохији, које безобзирно чупају из срца и душе српског народа на очиглед света. Зато је ово и срамота за укупне међународне односе и међународно право.
Превише ране боле и убрзо мора доћи време када ће народ стати на пут издаје, у одбрану светиња у Србији, кроз одбрану Косова и Метохије у уставноправном поретку Р. Србије, а у складу са Резолуцијом СБУН 1244.
Србији требају кључеви од Призрена, Душановог града и од свих светиња на Косову и Метохији. Србија неће мењати своје међународно признате границе нити се одрећи Космета.
Косово и Метохија је светиња, зато “НЕДАМО СВЕТИЊЕ”, јер тако мисли већински српски народ у Србији, Црној Гори и Р. Српској. Време је за НАРОДНЕ ЛИТИЈЕ у свим српским крајевима и срединама, где Срби живе у свету.
проф. др Митар Ковач
ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ
