Ресетовање је новоусвојени технички израз код Срба, којим се означава операција повраћаја компјутерске манипулације на сам почетак.
Недавно објављивање интервјуа са кардиналом PJETROM PAROLINOM у листу „GLAS KONCILA“ (службено гласило цркве у Хрвата), најближим сарадником папе Франциска (кога у Србији неки упорно називају Фрања, као да је српски првосвештеник), у Београду је брже боље спектакуларно најављено као нови почетак дијалога о судбини блаженога Алојзија Степинца, што сада јелте овиси само о ставу СПЦ!
Само, ти исхитрени коментари упорно прескачу неке ситнице, као што је битан детаљчић да папа Франциско (иако има то овлашћење) сам поступак није вратио на почетак расправе, тако да укида одлуку Пољака VOJTILE о његовом блаженству, управо из разлога што је та одлука донета без расправе о Степинчевој улози у почињеном геноциду над Србима у NDH, и нарочито беспоговорном слушању упутстава монсињора MARKONE-a као личног изасланика ПИЈА XII, у поступку насилног покатоличавања православних Срба, тим пре што је део тих конвертита потом заклан од усташа, које су јелте само бринуле о грешним телима непожељног пучанства (становништво) у милој хрватској домовини, не марећи притом за чињеницу да су им већ “душе спасене“ од католичких душобрижника, које предводи њихов викар (војни свештеник) Алојзије Степинац!
Тако се и сам Ватикан нашао у позицији да му трагови смрде нечовештвом, а тек кад се приброји она улога у прању крвавог новца и драгоцености отетих од Срба и Жидова, уз ону ситницу око стварања „пацовских канала“ и планског транспорта доказаних нацистичких ратних злочинаца у Америку (обе!), и то после победе над нацизмом, што им упорни Жидови баш видљиво стално понављају!
Поновно отварање расправе између представника СПЦ и RKC баш у тренутку када шиптарско-северомакедонско-монтенегрински србомрсци удруженим снагама захтевају да се ревидира власништво Српске православне цркве на њеном целокупном простору, можда и није само случајност!
Или се можда поново припрема акција покушаја доласка римокатоличког папе у тобожњу посету својим верницима, који су већином припадници националних мањина у Србији.
Иако има и статус државника, папа увек долази у посету као првосвештеник RKC, јер у том статусу може да одржи свечану мису у земљи коју посећује!
Срби се још сећају оне халабуке око обележавања миленијума Миланског едикта, када је јелте апострофиран град НИШ за центар спектакла, само што неразумни српски патријарх ипак није позвао светог оца из Рима јер је византијски цар тај едикт донео у Милану, а то је Италија а не Србија, ал` ко да брине о тој ситници кад је и сам аеродром добио пригодно име, ал` мили посетилац не стиже, јер се у СПЦ опсетише Јасеновца, који је од “неутралне“ комисије МCK (Međunarodni Crveni Krst) чак проглашен за „опоравилиште“ (из ког се „реконвалесценти“ доказано не враћају живи!), али католички папа ипак дугује Србима тамо молитву за опрост греха, ако икада и крене за Србију!
То ни ова најновија намера за пребацивање терета оцене о стварној улози хрватског кардинала и метрополите у геноциду над Србима, у двориште СПЦ када је видљиво оптерећује терет насртаја на њен статус и имовину, неће изменити!
Постоје злодела која се никада и никако немогу заборавити, те само они који потичу из редова потомака самих починилаца сносе одговорност објективне оцене самог злодела, како се оно никада више не би поновило!
Сама СПЦ као живо биће, пострадала је прва у NDH, а трагови тога страдања нису ни до данас у целости ревитализовани, док се сам блажени Алоизије није ни почешао по својој г… за страдалну браћу у Христу, која делом својим ничим нису заслужила такву страшну судбину!
Никаквог спиновања за новонасталу улогу СПЦ у посвећењу Алојзија нема, нити може да буде, а понајмање да послужи као новооткривени детерџент за бељење прљавог веша у тако големом злоделу какав је геноцид над српским народом, најављен још на Првом ватиканском концилу у Загребу 1900. године, а писмено затражен у предлогу челника HSP Јозује Франка 1908. године да се формирају партијски одреди Народне гарде, који ће у тадашњој Аустроугарској поклати све Србе!
Злочини, који су потом почињени у два светска рата над Србима нису дакле били случајност, већ план који је само чекао погодни моменат своје реализације!
_______________________________________________________________________
LOJZEK – надимак за АЛОЈЗИЈА у Хрватском Загорју (откуд потиче Степинац)
