Oд како је почела интензивна прича о региону и “мини шенгену“ заредала је видљива појава да се у новинама и разним емисијама српски четници називају комите док се о њима казује тако афирмативно, биће стога да се бројни наивни не досете намери новог кумства!
Термини четник и комита испреплетени су у српској традицији, песми и описима у књижевним делима да их је тешко прецизно раздвојити, али срећом је ту књига Станислава Кракова „ПЛАМЕН ЧЕТНИШТВА“ да онима који траже корен те појаве растумачи, оно већ давно растумачено!
Термин комита је настао када су у времену интензивног деловања бугарског Комитета у Солуну (након Берлинског конгреса), када је осмишљена борба за интензивну бугаризацију тога дела тадашње Отоманске империје. Тада су почели у народу борце са пушком у руци против отоманског зулума називати на терену комите, јер су деловали по задацима тога комитета.
Како тада још није било организованог рада српске државе на том етничком простору (ни тајног ни полујавног, употребом просветних и црквених органа), то су бунтовни појединци ступали у те чете комита, доносећи тај термин током зиме и у саму Србију, где су и сами бугарски саборци радо долазили да се опораве од напорног четовања. Како су тадашњи чланови тајног удружења угледних београдских еснафа и организатори клуба њихових помагача били скоро сви рођени у Јужној Србији, везани земљачки и родбински за свој стари крај, то је термин комита убрзо стекао „право грађанства у свакодневном животу“, те се почиње помињати и у писаним текстовима.
Међутим, након мајског преврата после промене политике, када млади српски официри и подофицири полујавно одлазе у Јужну Србију да се тамо боре пушком у руци, као заштитници српске голоруке сиротиње коју угрожавају локални отомански силници, а нарочито шиптарски и мухаџирски терористи који ни отоманску власт не признају, нагло се мења однос постојећих комита на терену, и они се листом окрећу против српских четника, како се називају ови осветници и заштитници угроженог народа. Добар део тих заштитника били су млади завереници из мајског преврата, што је додатно популарисало назив четник!
Комитски одреди које воде бугарски официри, искључиво плански убијају српске свештенике, учитеље и угледне домаћине, тако намерно утерујући страх у збуњени народ на терену.
Сви покушаји српских четничких вођа, да се икако нађе заједнички језик за наступ према отоманској власти и зулумашима остали су безуспешни, и зато долази до борбе између комитског злочинца Стевана Димитрова (бугарски официр) и четничких војвода Бабунског и Велешког у селу Дреново, где су потпуно уништили тај комитски одред, што је одмах испевано у народној песми „Спремте се спремте четници“, која ће временом постати и остати четничка химна до данас!
Термин комита се тада не користи афирмативно, јер српски добровољци нису припадници тих формација на простору Старе и Јужне Србије, али чланови бугарашке ВМРО себе упорно и даље називају комитама, а њихова борба постала је отворено антисрпска, што су доказали и терористичким акцијама у краљевини СХС (Југославији), где делују заједно са хрватским усташама и коминтерновским комунистима све до окупације у априлу 1941.године!
Иако је педесетих година прошлог века у Београду организован процес ревизије суђења у Солуну, са јасном намером да се потакне анимозитет код Срба наспрам краља Александра, али то суђење је поново отворило причу о српским четницима у Јужној и Старој Србији, те су тадашње власти вешто поново натуриле назив комита, тим пре што се тада измишљала наводна македонска борбена акција вмрооваца који се чак боре и против самих Бугара, за независну Македонију!
Тако су некадашње четничке војводе постале комитске, све док почетком деведесетих година прошлог века није уследила спонтана ревизија лажних комита, и поново осванула српска прича о четницима, и њиховим стварним бојевима за слободу!
Од петооктобарске еунијатске намере да се по сваку цену уђе у „заједницу срећних народа“, који баш не крију антисрпске потезе, стидљиво али упорно се поново употребљава термин комита, као некаква замена за српски четник.
Биће да се сви потомци оних злочинаца из редова вмрооваца, бугарских комита, хрватских и муслиманских усташа и монтенегринских комита не осете повређени, док се упорно прича о „региону и светлој будућности“ која само што није, ал `пре тога да поново закопамо четнике, те чак и Воју Танкосића назовемо комитским војводом, што он ни у сну никада није био, нито га је ико смео некажњено тако да назове!
Додуше, регионално проеуропско комитовање никако не може да угаси народну песму „Спремте се спремте четници“, а сви удружени србомрсци у региону и шире упорно и даље оптужују Србе да су четници, тако само јачајући истину о четницима као историјским борцима за српску слободу од окупарора, било које врсте и у било које време, јер је Србија земља коју четници увек бране!
