Владимир Димитријевић: Критикујем идеологију политичког хомосексуализма

420

На претприпремно рочиште, одржано 22. јануара 2020, нису дошли никакви анонимни и провокаторски настројени „подржаваоци“ Владимира Димитријевића, него низ угледних интелектуалаца и јавних личности (међу којима и више универзитетских професора).

1) Они који су 22. јануара пристигли у Виши суд у Београду нису никог провоцирали, него су сматрали да имају право да присуствују овом процесу, битном за будућност интелектуалних слобода у нас, јер је реч о парничном поступку који није затворен за јавност.

Судија је, с обзиром на величину суднице, решила да рочишту могу присуствовати свештеник Јован Пламенац и професор др Мило Ломпар, као и двоје симпатизера (чланова?) НВО „Да се зна“. Судија је, због ванредне пандемијске ситуације, на рочишту одржаном 12. октобра, спречила „подржаваоце“ НВО „Да се зна“ да присуствују рочишту, тако да су у судници били само адвокати, представница НВО „Да се зна!“ и ја.

Владимир Димитријевић пред почетак претприпремног рочишта (Фото: Срђан Крунић)

2) Ставом Повереника за заштиту равноправности о мом тексту „У одбрану природне породице“, после кога ме је, као „дискриминатора“, НВО „Да се зна!“, тужила Вишем суду у Београду, угрожено је пре свега моје право на слободу вероисповести.

Наиме, из перспективе православне етике, о којој три деценије говорим и пишем, хомосексуално понашање спада у греховне болести које се, кад су православни верници с таквим склоностима – не агностици и атеисти, којима се Црква ни не бави – у питању, лече, између осталог, постом и молитвом, што је двомиленијумско становиште.

Такође, угрожено је и моје право на слободу мишљења, јер ја нигде не нападам нечију „сексуалну оријентацију“, него критикујем противпородичну и квазинаучну идеологију политичког хомосексуализма.

Она је, како каже италијански философ Дијего Фузаро, једна од ударних песница неолибералног капитализма, што жели да све претвори у робу, разарајући могуће препреке (укључујући и природну породицу) за ширење тзв. слободног тржишта.

Да је у питању тужба НВО „Да се зна“ против мене настала на основу настојања да се у Србији поново наметне деликт мишљења, може се видети и у новом броју часописа „Херетикус“ (3-4/2019), где је објављен читав досије посвећен овом случају, као и темељна правна анализа коју је спровео професор др Јовица Тркуља. (Електронска верзија часописа доступна је на интернету.)

Нови број часописа „Hereticus“ о суђењу Владимиру Димитријевићу

3) Још једна нетачна тврдња НВО „Да се зна!“ је да сам се бавио њиховим радом, и то „помно“, „извргавајући га руглу“.

Мене НВО „Да се зна“ занима као лањски снег, а „помно праћење“ њиховог рада сматрам најзалуднијом могућом делатношћу. Додуше, понегде сам био ироничан, сматрајући да нас скраћеница назива ове НВО подсећа на појам из Брозовог доба: ДСЗ из синтагме „ОНО и ДСЗ“.

Тад је, у име светле будућности комунизма, то била „друштвена самозаштита“, а сад је, у име неолибералног тоталитаризма коме је политички хомосексуализам ударна песница, то НВО „Да се зна“.

НВО „Да се зна!“: В. Димитријевић помно прати наш рад и извргава га руглу

4) До сада сам, поводом свог случаја, објавио чак три књиге (а не једну): “Да се зна/ Повереник за заштиту равноправности против слободе мишљења и изражавања“ (наслов „Да се зна“ је намеран, јер и ја, а не само ова НВО, имам своју верзију приче, па желим да се и та верзија зна); „Грађанин непокорни/ Случај Владимира Д. пред Вишим  судом у Београду“; „Шта се згоди кад се џендер роди/ Политички хомосексуализам као нови бољшевизам“. Теме су тамо озбиљне, а НВО „Да се зна“ је успутна тема, просто – темица.

Своје текстове о било којој теми не сматрам црвеним словом у календару, и мислим да су апсолутно подложни свакој врсти критике и полемике, поготово у друштву које себе сматра демократским, дакле дијалошким. Мислим да расправи тог типа није место на суду, него у простору јавне дебате.

А тужба НВО „Да се зна!“ је само чарка у озбиљном рату покрета политичког хомосексуализма против слободе мишљења и изражавања у Србији. Они потајно прижељкују да се њихова борба, што у медијима, што по судовима, заврши онако како су се, у доба брозоморе, завршавали случајеви професора др Михаила Ђурића и песника Гојка Ђога.

Владимир Димитријевић: Суђења породичним вредностима

Да, да, драги читаоци: јуришници милитантног капитализма по својој суштини, а необољшевици по менталном склопу, тренутно маскирани у „људскоправаше“, опет певају: „Ко друкчије каже, тај клевеће и лаже, и нашу ће осетит пест.“

Опрема: Стање ствари

(Данас, 19. 10. 2020)