У ауторском чланку објављеном на порталу руске федералне агенције „Новости,“ оснивач руског медијског пројекта „Балканист.ру,“ аналитичар Олег Бондаренко, изнео је тезу да се „косовско питање не може коначно уредити без учешћа Москве,“ али да је с друге стране очигледно да „недостаје московски предлог решавања косовског питања.“ За разлику од Брисела и Вашингтона који активно раде на проналажењу коначног решења за косовско питање, званична Москва се по Бондаренку задовољава тиме што „постоји Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која проглашава Косовом делом Савезне Републике Југославије.“ „Било би добро,“ предлаже руски аналитичар, „ако би Москва такође активно формулисала своје предлоге,“ и при томе нарочито има у виду агилност коју су амерички преговарачи показали са Вашингтонским споразумом.
Стање ствари
Руски аналитичар није остао дужан објашњења у чему би таква проактивна позиција Кремља у косовском питању била другачија од садашње која полази од Резолуције 1244 као темељног постулата. Бондаренко предлаже Кремљу да, као прво, схвати да „више не постоји држава којој је према Резолуцији Савета безбедности УН припадало Косово,“ мада истовремено сам признаје да је Србија правни следбеник СРЈ. Потом наглашава како се Резолуција 1244 „не примењује, просто зато што нема државе у чијим оквирима би она могла да функционише.“ И најзад, Бондаренко указује како је свестан да је Косово за Србе оно што је „Кијев за Стару Русију,“ али што се Руса тиче нико „не очекује да се каже да је Кијев Русија.“
Ако би руски МИД усвојио став аналитичара Олега Бондаренка, који је, узгред буди речено, и омиљена манипулативна теза Александра Вучића, да Резолуција 1244 не гарантује територијалну целовитост Србије, већ државе која више не постоји – СРЈ, онда би то бацило потпуно другачије светло на учешће Русије у процесу осамостаљивања Црне Горе. Уколико би Кремљ данас дигао руке од Резолуције 1244 под оправдањем да више нема државе чији је територијални интегритет гарантован овом Резолуцијом, тада српски народ више нико не би могао да разувери да је некадашњи чин раног признање црногорске независности од стране Кремља (Русија је била трећа земља која је то учинила, после Исланда и Швајцарске) био очигледан доказ њене уплетености у интернационални антисрпски пројекат разбијања СРЈ и последично отимање КиМ од Србије.
Ако би руски МИД усвојио став аналитичара Олега Бондаренка да руски званичници коначно треба да признају да је Резолуција 1244 непримењива, пошто „нема државе у којој би таква Резолуција функционисала,“ тада српски народ више нико не би могао да разувери да је Русија 1999. године предложила Резолуцију 1244 само да би изиграла Србе за рачун Запада, а не да би сачувала територијални интегритет Србије на КиМ.
Ако би руски МИД усвојио став аналитичара Олега Бондаренка како Кремљ мора да поручи Србима да је време да се помире са губитком Косова и Метохије, као што су се Руси помирили са губитком Кијева и Украјине, тада Србе нико више не би могао да разувери да је данашњи Кремљ заточник совјетске, а то значи по дефиницији антируске и антисрпске политике.
Западни, а нарочито англосаксонски медији, аналитичари и лобисти у Србији, Црној Гори и Републици Српској већ годинама се труде да увере Србе како исконске противнике српских националних интереса не треба да траже међу онима који су се деведесетих година конфронтирали са ондашњим српским политичким вођама, већ у вероломном и прокомунистичком Кремљу. Оваква русофобска пропаганда међу Србима није до сада дала резултате, и поред бројних грешака званичне Русије, само захваљујући одлучној одбрани од стране Кремља Резолуције 1244 и Србијиног територијалног интегритета на КиМ. Оснивач портала „Балканист“, Олег Бондаренко, предлаже Кремљу да на „окупираној“ територији Србије напусти ту једину кодирану комуникацијску везу са српским народом и уместо ње у косовском питању преузме „реал-политички“ дискурс Вашингтона и Брисела.
Ако је свима јасно, па и Бондаренку, да Русија нема моћ да Вашингтону и Бриселу наметне такво решење косовског питања које не укључује признање независности тзв. Косова од стране Србије, по чему би се онда нова проактивна улога путиновске Русије разликовала од улоге коју је деведесетих година имала јељциновско-козирјевска Русија. Док Олег Бондаренко позива Кремљ да у игнорисању Резолуције 1244 и Србијине територијалне целовитости на КиМ потпуно следе вашингтонске и бриселске чиновнике, у исто време Сергеј Лавров са Валдајског форума поручује како „морамо престати да на наше западне колеге, укључујући и ЕУ, гледамо као на извор оцена нашег понашања,“ Имајући то у виду, нужно се намеће питање: у име кога, заправо, говори „Балканист.ру?“
