ЗаПАД је одавно показао сву своју некреативност, духовну празнину, не баш завидну интелигенцију и мањак храбрости (у рату пре свега), али истовремено и јако исказану дрскост, суровост (искључиво према слабијима) и лицемерје.
Деценијама они у припремању ратова, реализовању и пост периоду њиховом ништа не мењају. Увек је исти шаблон. Да ли због потцењивања оних које сматрају инфериорним у односу на њих (иако је сваки вид супериорности, осим оружане и финансијске, готово увек био на страни ,,потцењених”) или неког другог разлога, тек систем лажи и притисака увек им је исти.
Чак су им и кадрови исти.
Један од њих је и Мирослав Лајчак који је, потврдивши неписано правило да се ,,убица увек враћа на место злочина”, поново васкрсао, односно боље рећи реинкарнирао (јер васкрсавају САМО праведни и у чистоти својој у Бога верни) и дошао на тло Србије да заврши оно што је у деценијама за нама, широм бивше СФРЈ истрајно срБском народу чинио. Да му траг затре и територијално га осакати.
Међутим, Лајчак ипак није наша нити посебна брига нити посебан проблем. Барем не онај највећи. Наш највећи проблем су државни челници наши од Слободана Милошевића наовамо, њихове слабости, маловерја и лакомости којих смо се увек више прибојавали него читавог сета притисака противника наших у свим преговорима, потписивањима примирја и договарањима.
Сва настојања државника наших да се допадну онима који нас на очи не могу видети, да се представе Европејцима, онима који су одувек у нама видели, виде и увек ће гледати само ,,мале Русе” и као таквима нам увек радити све оно што би Русима хтели а не смеју да раде… коштала су нас пораза у готово свим политичким и преговарачким биткама и споразумима, иако смо на терену по правилу побеђивали.
Иначе, Лајчакова најновија, безобразна и непристојна понуда да круна преговора ,,Београда и Приштине” (Србије и окупираног Космета) буде потписивање свеобухватног споразума о ,,међусобном признавању”, а да ће НАКОН ТОГА доћи до разматрања реализације ЗСО (иначе огољене АЛБАНСКЕ институције)… као и инсистирање на промени Устава нашег које, како каже, није Свето писмо… говоре да он и читав ЗаПАД гледају на нас као незрелу државу којој Устав и не треба и да ће нам они, Запад, бити и власт и Устав и држава. Што тренутно нажалост, није далеко од стварности, а што говори да је Лајчак само наставак политике запада према Србији 90-их година која се нимало променила није, већ су само ,,курјаци” јагњећу кожу на себи с времена на време мењали.
А будемо ли Устав мењали, онда се само једна промена може догодити, да поред Космета, и РС и РСК у преамбулу Устава буду убачени као део Србије који је такође под окупацијом (РСК) или део који чека да постане део Србије (РС).
Па процените господо желите ли промене или не.
Једна од првих, највећих грешака наших била је та, што је државни врх пристао да уопште преговара о било чему док се стање статуса геноцидног етничког чишћења Срба не промени и барем две трећине се на Косово и Метохију врате.
Ништа мање штетно и наивно било је пристајање наше да правило редоследа преговарања ,,стандарди па статус” буде измењено у ,,статус пре стандарда”. Па смо убрзо добили, што се већине западних земаља тиче, да статус буде ,,решен”, а стандарди до дана данашњег нетакнути, геноцидни, непромењени, исти.
Преамбула Устава Републике Србије (Фото: https://www.ombudsman.rs/index.php/o-nama/normativni-okvir-za-rad/167-2008-07-08-10-23-00 /Снимак екрана)
Посебно сулуди били су наши уступци у тзв. Бриселским преговорима пре и после потписивања дубоко анти-срБског, анти-државног и анти-уставног Бриселског споразума.
Наиме дошао је наш државни врх у ситуацију да терористичким командантима УЧК испуни 15 захтева (од којих је значајан део, по признању самог председника, у директној супротности са Уставом Србије), а да заузврат ми имамо САМО ЈЕДАН захтев – формирање ЈОШ ЈЕДНЕ АЛБАНСКЕ ИНСТИТУЦУЈЕ која би само додатно консолидовала чврстину државности самопроглашеног независног Косова.
Нагласићу по ко зна који пут да ми, Срби, који смо остали да живимо на светом нам Космету до његовог коначног очувања или губитка, па таман то и ,,на сабљи било”, НИТИ ЖЕЛИМО НИТИ ПОДРЖАВАМО БИЛО КОЈУ АЛБАНСКУ ИНСТИТУЦИЈУ тзв. нез. Косова, ПА НИ ,,ЗСО” којој је онако тројански додат префикс ,,српска”. Препознали смо у том називу превару и ,,курјачке” намере и Запада и Албанаца, али и нашег државног врха.
Често се може чути како су наши државни преговарачи испали наивчине или добричине. Међутим, некако сам сигуран да није све баш тако.
Давно је, још пре десетак година, угледни професор Међународног уставног права Томас Флајнер упозорио Србију рекавши: ,,Sa stanovišta međunarodnog prava, svako uključivanje Kosova u regionalne i internacionalne procese, odnosno članstvo u organizacijama, podrazumeva da će ono imati pravo i obaveze kao i svaka druga država – članica. Ukoliko Beograd na to pristane, to praktično znaci da priznaje nezavisnost Prištine!”
Не знам да ли су те неке ,,наивности” званичном Београду значајно промениле статус њихових приватних девизних рачуна (онда би се то са правом назвало ВЕЛЕИЗДАЈОМ), али знам да су у тим прљавим играма неискусни колико и ,,француске собарице”.
Јер, да су у питању пекари, лимари, ковачи (све часне професије наравно, али политичким преговорима невични), па и да схватим да буду преварени. Али ако дозволите да као челници државе и народа будете доведени у ситуацију да противнику ДАТЕ СВЕ, а заузврат тражите ДА ИМ ОПЕТ ДАТЕ ЈОШ НЕШТО, притом НЕ ДОБИЈАЈУЋИ АПСОЛУТНО НИШТА… то онда указује или да сте неспособни да се за интересе своје државе и народа борите, што значи да као такви НЕ МОЖЕТЕ бити на челу државе… или ако сте и те како способни, али корумпирани и спремни на велеиздају зарад личних интереса, а на штету народа и државе – да тек тада НЕ МОЖЕТЕ бити на њеном челу.
Замислите само шта би са Србијом било када би свака нова политичка гарнитура била купљена и преговорима 15:1, променама Устава и референдумима део по део територије продавала и личним богаћењем, енормним, Србију у нестајање отерала?
Зато, државни врх МОРА народу рећи ШТА је његов план! МОРА се затим са свим релевантним институцијама, стручним појединцима, СПЦ, на округлим столовима, дебатама и саветовањима доћи до решења иза којег ће стати сав или барем двотрећински, добронамерни део народа и са ТАКВИМ документом, договореном тактиком преговарања и здравом слогом кренути у политичку, дипломатску борбу за очување Устава Србије, међународног права и Косова и Метохије у саставу Србије!
И где ћемо бити спремни, покушају ли албански екстремисти да силом ,,погурају” преговоре ка њиховој страни, да их истом таквом, па и јачом силом одвратимо од сваке сличне макар и помисли.
Дакле, за нас Србе са Космета, а сигуран сам и за све остале родољубе срБске, свако друго решење осим овог наведеног, постигнуто слогом и благословом Божјим, неће бити прихватљиво.
Прихватљиво може бити само решење по правди и земаљској и Божјој, по вољи светитеља срБских и светих моштију њихових, по мери ТАПИЈЕ и небеске и земаљске Србије!
Пазећи да нити једног тренутка, на шта нас је често подсећао наш блаженопочивши Патријарх срБски, Господин Павле – нашу срећу не градимо на туђој несрећи.
И само тако, ИСТРАЈНО, ПРАВЕДНО, ВЕРНО И ХРАБРО сачуваћемо наш срБски Јерусалим.
ЈЕР СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НЕМА НАЗАД!!!
Извор: Стање ствари
