
Када је летос постало очигледно да се нећемо тако брзо решити епидемије корона вируса, централне и локалне власти постале су свесне да се њихове касе не пуне довољно и да неће бити пара за све што морају да плате или што су обећали у нападу ширења оптимизма.
Тако је од јула и августа кренула велика распродаја државне или градске имовине по Србији, не би ли се тако попунили буџети којима се већ видело дно.
Најочигледније је то било у Београду, вероватно због атрактивнијих локација или објеката који су понуђени, али су пример престонице увелико следили и остали градови.
Манија распродаје имовине, земљишта, станова, зграда, пословног простора и свега што има цену захватила је и остале градове, па су пример престонице следили и Нови Сад, Крагујевац…
У главном граду већ је отишао симбол, зграда Београђанке, за мање од 870 евра по квадрату, па зграда на Савском венцу по цени од 578 евра за квадрат, нешто бољу цену имао је пословни објекат у Улици краља Милутина, 4,1 милион евра за 1.660 квадрата, а купци су се нашли и за земљиште уз петљу код Батајнице, парцелу на Новом Београду, плац на Дедињу, где ће се градити луксузан стамбени комплекс.
Припрема се и продаја „националног поноса“, Сава центра, по трећи пут у овој години, оглашени су и нови плацеви.
Све иде по убрзаној процедури, често је само један учесник у надметању па му је почетна, ниска цена загарантована.
Притом, нема плана, стратегије продаје, тврде стручњаци.
Објашњавају да Град као ни цела Србија још немају завршен попис имовине, не зна се како и ко доноси одлуку да се баш одређена некретнина нађе на огласу а они који прате те процесе указују да у томе главну реч воде потенцијални купци.
Они одлучују шта ће се, када и по којој цени продати.
У најмање два случаја, код удомљавања Београђанке и троспратнице у близини Клиничко-болничког центра Србије, медији су уочили везу са актуелним министром финансија, кажу да је исти адвокат који је водио његове оф-шор послове заступао купце у овим поступцима.

Београђанка (Фото: А. Васиљевић)
Нико то још није демантовао.
Економисти упозоравају да се током кризе некретнинама треба посебно пажљиво управљати, јер су цене знатно ниже од оних из просперитетних периода.
Али, глад за државним новцем и велика љубав према инвеститорима, јача су од логике пословања.
Коначно, за само годину и по биће нови избори, бар тако тврди председник.
Ваља купити бираче, изградити јарболе и споменике, обезбедити „подршку“ у намирницама за сигурне гласаче.
Треба сунути коју и својим медијима, не могу на празно да хвале власт и да ћуте када имовина свих нас одлази у бесцење.
Извор: Стање ствари