Поткрај децембра месеца прошле године разоран земљотрес је погодио подручје Баније (део Српске Крајине), рушећи домове, оштећујући јавне објекте, цркве, саобраћајнице.
Локалне власти Сисачко-мославачке жупаније (територијално административна управна јединица у Р Хрватској) подузеле су мере за утврђивање настале штете иако је тло и даље подрхтавало, али зимски услови нису дозвољавали пролонгирање потребног обиласка терена.
Убрзо је запрепаштено становништво увидело да се део анкетних питања односи на верску и националну припадност страдалника, те се тако јасно може сагледати степен друштвене загађености у данашњој Хрватској, дубоко инфицираној србофобијом коју већ два века неометано развијају бројни делатници RKC и политичке странке које у свом деловању испољавају ставове „оца домовине“ Анте Старчевића.
Зато крајње цинично звучи када се истиче демократско деловање на унапређењу грађанских слобода и права у Р Хрватској, а Србима као грађанима броје се крвна зрнца у свакој погодној прилици.
На овакав беспримерни безобразлук своје чланице остала је ЕU и глува и нема (као и безброј пута до сада), истовремено оштро прозивајући Србију за наводно „брисање адреса“ непостојећим становицима у три општине на југу Србије, иако је то важећи перопис те ЕU, који се доследно примењује у земљама чланицама!
Најтежа разарања десила су се у месту Мајске Пољане, где су штете најобимније а становници су Срби, те су тако били изложени сету расних питања, слободно се може констатовати.
Ако се неко пак осети погођен овом констатацијом, нека се информише о сличном дешавању пре више од једног века, јер је почетком октобра 1909.године разоран земљотрес управо погодио место Мајске Пољане, разарајући и оштећујући већину кућа, уз тутњаву и трешњу тла.
Али, тада је покрајина Банија била у саставу краљевине Угарске, управна власт је такође преко подручних органа утврђивала настале штете на терену, али без икаквих расних питања у анкети оштећених становника, иако су бројни локални чиновници били чланови HSP (Хрватске странке права) која је заговарала физички обрачун са Србима.
Ипак, страх за губитак државне службе није дозвољавао тим хрватским шовинистима да тако отворено делују као данас када је Хрватска чланица „породице срећних народа“, у којој се толерише србофобија у свим својим облицима.
О земљотресу, штетама,страдалницима, писала је локална штампа на Банији те далеке 1909. године, јер су у Сиску и Петрињи излазиле новине, као и у Загребу, али је о догађају детаљно извештавано и у тадашњим пештанским гласилима, па је и београдска Политика извештавала о томе, и то из пера свог загребачког дописника!
Тада су постојале чврсте културне везе између Срба у Угарској и Срба у Србији, те су извештавања о збивањима из живота Срба у Угарској била нормална појава без политизације, што данас није случај, јер је хуманитарна помоћ из Србије доживљена и презентована хрватској јавности као некакво сумњиво уплитање у друштвена питања унутар Р Хрватске, где се јелте најпре утврђује националност страдалника, па ће потом да уследи помоћ државе!
О непримереним изјавама бискупа у Сиску и да се не говори, али такав став само поткрепљује сазнање из којих то тамних вилајета упорно струји србофобија, коју у данашњој Хрватској понајбоље осликавају у вицу да је шовиниста човек који мрзи Србе више него ли је то нормално!
Тада, те далеке 1909.године, страдалнике су без обзира на верску и националну припадност помогли економски јаки покрајински индустријалци Гавриловић и Теслић (власници фабрика), обојица Срби, прави хришћани који помажу у невољи, као и тадашња ПРВА ХРВАТСКА ШТЕДИОНИЦА, која је заправо била удружење српских улагача, чланова српског друштва „Привредник“, које је оном одредницом у наслову штедионице само означавало покрајинску а не националну одређеност у тадашњој краљевини Угарској, пошто није постојала никаква хрватска држава!
Али данас постоји, па може и да уводи категорију етничког земљотреса, као нешто сасвјм уобичајено у тој чланици такве ЕU!
