ШИПТАРИ ОДБИЛИ ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ! Шта се крије иза ове једностране одлуке?

464
Потписивање Вашингтонског споразума. (Фото: Flickr)

Одбијање Вашингтонског споразума је тежак политички изазов који је Приштина упутила вашингтонској администрацији, сем ако није у питању неки договор, изјавио је вечерас председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун.

– Како ће Вашингтон у практичном смислу реаговати на тај Куртијев изазов остаје да се види. Ако није у питању неки договор који би дугорочно требало да има неке друге цљеве онда би реакција Вашинготна морала да буде конкретна – рекао је Дрецун.

Навео је да је очигледно да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти очекивао да ће нова администрација у Белој кући председника ДЖозефа Бајдена одустати од Вашингтонског споразума потписаног у време претходног председника САД Доналда Трампа и да ће направити неки дисконтинуитет.

– Показало се да то није реално очекивање и да је ова администрација чврсто стала иза споразума и упозорила Приштину да споразум треба да се поштује – рекао је Дрецун.

Додао је да је Курти дао неколико изјава које су указивале на то да он не намерава да поштује ништа што су претходне администрације у Приштини договориле или потписале.

– Курти је рекао да је Хоти погрешио када је потписао тај споразум јер је, како је он рекао, тиме омогућио Александру Вучићу да му се отворе врата у Белој кући. Затим је дао изјаву да је тај споразум супротан такозваном уставу Косова и да не жели да га реализује, а сада имамо ситуацију да је споразум практично одбачен у (тзв.) парламенту и да се неће примењивати – рекао је Дрецун.

Када је у питању мораторијум на признавање и отпризнавање самопроглашене независности Косова по Вашингтонском споразуму, Дрецун каже да су представници Приштине већ одустали од тог мораторијума и да увелико раде на томе да добију нека нова признања.

Дрецун је рекао да Курти не би имао ништа против Вашингтонског споразума, да је у њему Косово третирано као држава.

– Већи проблем од мораторијума је то што би морао да прихвати тадашњу иницијативу ”Мини Шенген”, а садашњи ”Отворени Балкан”, што би морао озбиљно да се посвети решавању питања несталих, повратку расељених, да ради не економској сарадњи, аутопутевима, изградњи железничке мреже… – рекао је Дрецун.

Додао је да Курти све то одбија јер одбија да се прикључи “Отвореном Балкану”, наводећи да Курти жели да учествује једино у процесима где Србија није присутна.

Правда.рс