ПРЕМИЈЕР привремених институција у Приштини Аљбин Курти и у овој години наставиће да игра на карту исцрпљивања Београда, одбијајући сваки дијалог осим онај о признавању лажне државе Косово. А сада је више него очигледно да за то има подршку појединих западних сила, које му прећутно дају зелено светло за овакву деструктивну политику.
Тако је Курти уочи уласка у 2022. изјавио да је “косовска влада спремна за наставак преговора, али искључиво о споразуму о међусобном признавању” и да је сад све на Београду. Још се дрзнуо да практично “уђе у ципеле” лидера ЕУ, претећи Србији да без овог договора неће моћи да настави пут ка чланству у Унији.
Из Брисела, али ни других западних центара на све ово није било никакве реакције. Иако је европски шеф дипломатије Ђузеп Борељ оптимистички најављивао да би до сусрета српског председника Александра Вучића и Куртија могло да дође током децембра, то се није догодило. Ни једина два састанка нa највишем политичком нивоу у Бриселу у 2021. нису прошла славно. После прве рунде Вучића и Куртија, 15. јуна, српски председник је поручио: – Станете и не знате да ли да се смејете или да плачете, а после друге, 19. јула – Мислио сам да не може горе, а данас сам се уверио да има и горе.
Осим ова два сусрета, током 2021. одржане су и четири рунде дијалога, на техничком нивоу, у јулу, две у септембру и једна у новембру. Приштинска страна чинила је све да изминира разговоре, па тако није направљен помак ни по питању несталих, а и поред гаранција Брисела да ће се разговарати о Заједници српских општина, чије формирање албанска страна одбија већ осам година, ни то питање се није нашло на столу. Чак је и један од највећих финансијера косовске независности, председник Алијансе за ново Косово и посланик косовске скупштине Беџет Пацоли поручио да је оснивање ЗСО неизбежно ако Косово жели да поштује међународне споразуме.
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић поручује, за “Новости”, да би било илузорно очекивати да ће Курти да доживи некакво просветљење и у нову годину уђе са јасном свешћу о потреби дијалога и конструктивних разговора у Бриселу:
– Такав коперникански обрт је у његовом случају мало вероватан, али то не значи да ће Београд одустати од инсистирања на разговору и решавању свих отворених питања за преговарачким столом. Београд је и у свим до сада одржаним рундама дијалога показао спремност и конструктивност за разговоре, који пре свега имају за циљ да људима који живе на простору КиМ донесу бољитак. С друге стране, очекујемо и од ЕУ као посредника у дијалогу да уложи свој ауторитет како би и Приштина показала такву спремност.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже, за “Новости”, да је евидентно да Приштина годинама не жели било какав помак у дијалогу:
– Неко је њима рекао да треба да истрају у таквом понашању и да ће Србија пре или касније попустити. Да су западне силе, пре свих САД, стварно спремне на компромис, нашле би начин да укроте Албанце. Очито се ту ради о симулираној агресивности, неко им је рекао да примењују ову тактику. Од 2022. ништа не очекујем у овом процесу, никакав помак.
ДРЕЦУН: ПОЗИВ НА ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ
ПОВОДОМ изјаве Едите Тахири, бившег главног преговарача Приштине, да прогнаним Србима треба дозволити да се врате у покрајину тек када Србија призна Косово, председник Одбора за КиМ Милован Дрецун поручује да албански политичари настоје да одговорност за једно од највећих етничких чишћења у послератној Европи пребаце на оне који су жртве етничког чишћење – на српски народ и Србију.
– Стратешки циљ Приштине је да се етнички очисти територија КиМ, односно да се етничко чишћење употреби као политичко оружје како би дошли до признања од стране Београда, а то се неће десити – оценио је Дрецун.
НАПАД НА СВАКА ТРИ ДАНА
ПАРАЛЕЛНО са блокадом дијалога у Приштини, албанска страна чинила је све да отежа живот нашим сународницима на КиМ. Тако је током 2021. забележено чак 128 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову и имовину СПЦ, у просеку један на свака три дана. Српским званичницима забрањиване су посете КиМ, Курти је два пута доводио ситуацију до ивице сукоба када су до зуба наоружаи специјалци РОСУ упадали на север покрајине.
