Јутро после шетње које неће бити

359
Учесници Европрајда у шетњи за коју министар Вулин тврди да је није било – Фото: Глас Америке/Раде Ранковић

„Управо смо донели одлуку да се не одржи парада. Може да зове Бајден мене или Брнабић, кога код, могу звати Путин, Зеленски или Ердоган, неће бити промене одлуке…“

Александар Вучић, 30.08.2022

Добро јутро Србијо! Данас је недеља, 18.09.2022. године, 8 часова 33 минута. Дан после одржане шетње у оквиру манифестације Европрајд. Вишенедељна представа је завршена иако, формално, завеса пада вечерас. Задовољни режисер и главни глумац већ је у Њујорку, да од моћног геј-лобија наплати своје бенефите.

А ви, како сте ВИ, браћо Срби и сестре Српкиње? Како вам се представа свидела? Јесте ли и једног тренутка заиста поверовали да шетње неће бити? Да ли сте, јутрос, празни и потиштени? Осећате ли стид? Сматрате ли да сте преварени, намагарчени, издани? Верујете ли да, заиста, та „шетња“ не значи баш ништа битно? Или, пак, мислите да није ни одржана како нам тврди оматорело „теткино дете“. Можете ли бити сигурни да исти протагонисти, уз нешто више статиста,  на тему Космета већ увелико не играју представу која ће имати исти крај? Или вам је, можда, свеједно?

Ово последње је, заправо, најгоре. То значи да „прозори Овертона“ раде свој посао у нашој свести. И да ћемо, релативно брзо, тако отупели отићи у бестрагију као овце на клање. Да ћемо деци куповати нову одећу и заставице дугиних боја, како би их што боље припремили за геј параду. Да ћемо се утркивати ко ће чвршће загрлити Шиптара са периком на глави, који нам овде пева и кличе о Косову републици, а тамо скрнави гробове, руши цркве и бесчасти монахиње. Да ћемо и Космет испратити уз полицију, сузавац и батине, ако се неко од нас усуди  лажову рећи да је лажов. Јер, ми смо Београд, град отвореног срца и натрћене задњице. „Urnoni, bac!“ (1)

Да, ако нам је свеједно. Али ваљда није. Ваљда нам се бар згадило да једни исти људи из године у годину силују наша верска убеђења, наша људска права, нашу слободу. Јер, никада немојте заборавити да су нам прву геј параду донели управо Александар Вучић и његови сатрапи, углавном ови исти који нам се и данас кезе у лице. Јер, док се он по Њујорку спрема да политички наплати још једно силовање свог народа и његове вере, остали протагонисти ове представе остали су да пазе на нас.

Носилац водеће женско-мушке улоге синоћ нам се ванредно обратила/о како би нам честитала њену и „њихову“ победу и како би се нама, силованим грађанима Србије, захвалила за разумевање и толеранцију, уз рутинско појашњење да је шетња била за „нашу добробит“.

 „Сад је на то стављена тачка и треба да се окренемо важнијим стварима“ – поручила нам је. Звучала је цинично и задовољно. Цинично према нама, задовољно према „својима“ којима је делом показала да није „издајник“ како су јој статисти добацивали, према утврђеном сценарију. И још им је нешто показала – како су „они“, „њени“, паметни, а ми остали будале које се сваки пут могу изнова преварити, тући, затварати и ником ништа.

Јер, не заборавимо, од 64 притворена сви су верници и патриоте, ниједан из редова содомита. Чак ни онај Шиптар који је са периком на челу поворке носио транспарент посвећен Косову републици и на албанском певао песме у њену славу, уз пут вређајући Србе и Србију. И то поред 5.200 униформисаних и преко 1.200 полицајаца у цивилу. А да само подсетим да је Србин Никола Недељковић, ухапшен 28. јуна ове године на Газиместану, недавно у Приштини осуђен на осам месеци затвора, због „изазивања националне мржње и нетрпељивости“, а под то се може подвести шта год се тужиоцу прохте. (2)

Онај други, носилац водеће споредне улоге у овој содомској представи, звучао је још циничније. Тај нам је, бојећи стварност цветним четкицама Мире Марковић, објаснио како шетње није ни било и како је преко шест хиљада полицајаца, заправо само безбедно спроводило поворку до Ташмајдана, где су имали заказан концерт. Као да тамо нису могли доћи сваки за себе, као да нису одржали говор испред Уставног суда кад су кренули, као да …

… као да смо ми, православци и патриоте, кретени. А нисмо. Видимо и разумемо. Знамо шта значе и куда би хтео да воде твоје речи, Вулине, теткин сине! Али не воде тамо…

Шетња која се јуче ЈЕСТЕ ОДРЖАЛА, није никаква симболична борба за равноправност мањинских група, или промоција људских права, већ велики, групни сатанистички ритуал, заснован на упуствима из Кролијеве „Књиге Закона“ (Liber al Vel Legis) који има свој религијски и политички циљ. У религијском смислу он симболизује поништавање хришћанских закона и вере на освојеној територији и означава њен формални улазак у религијски систем новог доба, који подразумева једну (у основи сатанистичку) религију за цело Човечанство. У политичком смислу демонстрира супериорност освајача над освојеним и наговештава његов будући подређени статус у заједници новог реда и поретка (Novus Ordo Mundi). Тек да знате куда води „безазлена шетња“.

Они „шетњом“ увек изнова показују да могу СВЕ и да су у хијерархији савременог глобализма, изнад наизглед суверених држава и њихових закона. Отуда, у јеку Вучићевих ударања у прса и Вулинових смешних претњи како се нико не може играти с државом, спокојни наступ главног видљивог организатора Европрајда Горана Милетића да ће „шетња сигурно бити одржана“, као и помало подругљив тон америчког амбасадора Хила у истом смеру.  Они нису пркосили држави Србији како су хистерисали Вучићеви таблоидни медији, они су једноставно говорили истину. Обојица су одлично знали да је Европрајд  изнад  Вучићеве државне силе и да она сме бити употребљена само у остварењу њихових циљева, никако против. Управо тако се и десило. То што се већини нас  (грађана Србије) више свиђало да верујемо Вучићевој демагогији наш је проблем. И избор.https://www.youtube.com/embed/wLD_9G5qPQ4?feature=oembed

Ипак, не каже наш народ залуду „свако зло за неко добро“. Упорно безочно лагање српског председника које је трајало данима, уз јуначење које је призивало Бајдена, Путина, Ердогана и Зеленског а завршило се бедном капитулацијом пред Кристофером Хилом, открило је сав јад српског председника. Овога пута успео је нешто што је доскора изгледало немогуће, да себе понизи више него нас.

Јер, ако је знао да ће шетње бити, а целу нацију данима лагао да неће, како би олакшао њено извођење, онда је он директно служио поменутом Горану Милетићу и његовим невидљивим менторима, стављајући у њихову директну службу и државне ресурсе (полицију, медије, чак и правосуђе). Треба ли томе неки коментар?

А ако је стварно веровао да је неће бити, па се искрено бусао у своја и државна прса, а онда променио став после јутарње кафе попијене, на дан шетње од 8 сати и 15 минута, са амбасадором Хилом, ко је онда он? И шта тражи на месту на коме се налази??

У сваком случају, без обзира како се осећате у ово недељно јутро, тужно, издано или задовољно, ако то још нисте, време је да схватите да ће Прајд  у Србији постојати док год је Вучића на власти.

____________________________________________________________________

Одреднице:

Драган Милашиновић, рођен 27.03.1961. године у Подујеву, Космет-Србија. Дипомирани економиста. Био финансијско-комерцијални руководилац највећих привредних система у Србији (Шар, Фероникл, Комграп, Нибенс-Група, Партизански пут, Предузеће за путеве Београд итд). Практично искуство у процесима приватизације и као део тима Продавца (Комграп) и као део тима Купца (Нибенс-групација). Учествовао у стручним тимовима за писање разних макро и микро економских програма, инвестиционих пројеката и бизнис планова за конкретна предузећа. Вишегодишњи аналитички рад на тему глобалистички процеси, политика, економија и привреда, као и вишегодишње уредничко искуство на уређивању аналитичког антти-глобалистичког портала „ЦЕОПОМ-Истина“.