Као средиште административног округа који се у угарској краљевини називао жупанија, имао је Госпић колонију бахових хусара који су махом постајали домаћи зетови, остајући у том крајинском градићу да стално живе и након одласка у пензију. Њихови потомци ће постати најватренији франковци и србофоби, који ће се током двадесетог века доказивати у два светска рата, те ће делом својим обележити и NDH, као дугожељену хрватску државу.
Стварање заједничке државе СХС значиће велику прекретницу за те потомке бахових хусара, јер ће напокон Срби почети добивати чиновничке послове у знатнијој мери, те су ти франковци то доживели и као директан удар на свој дотадашњи привилеговани положај. Стога не чуди да су одмах похрлили у чланство тек створене HSS (Хрватска сељачка странка) као своје странке која се бори против „великосрпске хегемоније“, иако су многи дотадашњи угарски чиновници и даље остали у управном апарату нове државе, али нису смели да отворено прогоне Србе, зато што је Лика била погранична зона према талијанској краљевини, јер је град Задар са ужом околином био средиште талијанске власти у делу Далмације. Зато је једна од првих подручних организација усташких терориста и створена у Госпићу, ослонцем на талијанску управу у Задру, али имајући чврсте везе са загребачком организацијом где управо доминирају лички Хрвати, иако је кључни играч у госпићкој организацији био херцеговац Андрија Артуковић, млади правник кога су склонили из Загреба, да га заклоне од директног судара са југословенском управом и полицијом.
Млади Артуковић ће у Госпићу затећи добро уходану усташку организацију чије језгро управо чине потомци бахових хусара, међу којима се истиче учитељ RUDOLF-RUDE RITZ, који води акцију откривања и бележења крашких јама на ВЕЛЕБИТУ, које затим проучавају чланови спелеолошке секције студентског планинарског друштва из Загреба, који чак бивају помогнути и од министраства одбране Југославије, које жели да детаљно упозна тај планински масив као окосницу своје планиране одбране у евентуалном рату са Италијом!
Учитељ RITZ зна да је то истраживање припрема за будући геноцид над Србима,који ће почети планским убијањем школованих Срба, који у новој југословенској држави чине одано патриотско језгро, те прете свакој самосталној хрватској држави, нарочито клерофашистичкој.
Не чуди стога да је министар унутрашњих послова NDH одмах именовао Rudolfa Ritza за управника сабирног логора Госпић, који има задатак да прихвата Србе упућене из свих крајева NDH, који се потом одводе на Јадовно и убијају, док се жене и деца упућују у логор на острву Паг, где чекају даљу злу судбину.
Rudolf Ritz је јасно и прецизно расветлио судбину Срба у НДХ, описујући својим речима намену логора ЈАДОВНО — „фундаменат НДХ ће бити од Срба и Жидова, а глазура од непоћудних (непожељних) Хрвата!“
Ritzu је најближи сарадник био RKC župnik JOSIP-JOLE BULJANOVIĆ, који ће бити иницијатор стварања Počasnog blajburškog voda у АУСТРИЈИ, који ће плански почети кампању величања усташких злочинаца као наводних „антикомунистичких бораца-Хрвата“, како би се у католичкој ЕU потиснуло у заборав онај Ritzov temelj!
ЈАДОВНО, ПАГ и ГОСПИЋ се плански маргинализују и гурају у заборав у данашњој Хрватској, која је на Велебиту већ обележила сваку стопу усташких терориста из 1932.године, али неће да обележи Јарчију јаму где је уморен владика Горњокарловачки САВА ТРЛАЈИЋ, доктор правних наука Загребачког свеучилишта, који је дао објективну стручну анализу штетности предлога Конкордата између Ватикана и краљевине Југославије, те зато одмах по проглашењу NDH био затворен у владичанском двору у месту ПЛАШКИ, где су га мучили усташе повратници из Италије, док није упућен у Госпић на даљу „бригу и старање“ учитељу Ritzu и RKC župniku JOLI, који су у крашким јамама Велебита за три месеца „збринули“ више десетина хиљада Срба и одабране Жидове из Загреба, док то у августу 1941.године није забранила талијанска војна окупациона управа, тако спасавајући Србе од потпуног истребљења у једном делу тадашње NDH!
