САД су кроз ангжовање тзв. колективног Запада од почетка Двадесетог века чиниле све да убрзају процес глобализације и ширења НАТО пакта и утицаја ЕУ на Исток. Подстицање неонацизма у Украјини, као и у три балтичке државе, уз значајна искуства из модела разбијања СФРЈ и јачање пронацистичких покрета у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији стварају се потенцијали милитаризације за насилно остваривање интереса на простору Евроазије.
Много је индикатора који потврђују паралелу између изградње “новог светског поретка” и „Трећег рајха“, прврнствено кроз потребу господарења светом и агресивност територијалног ширења, уз примену оружане силе и рата. Западни званичници давали су гаранције Михаилу Горбачову да се НАТО се неће ширити “ни педаљ даље ка истоку” по обећањима Џејмса Бејкера, или да је “једна ствар сигурна, НАТО се неће ширити на исток”, по обећањима немачког министра спољних послова Геншера.
Где смо данас ?
Јасно се профилисао светски агресор и рушилац међународног права – 1936. Немачка, као и 1999., 2014. и 2022. кроз хибридну агресију НАТО пакта на СР Југославију и на Руску Федерацију. Разбијање бивше СФРЈ и СР Југославије био је модел на коме су се изграђивали елементи знатно већег модела хибридне агресије на Руску Федерацију. Све је то у сагласности са стратешким итересима Запада, односно дубоке државе и отуђених центара моћи, у процесу глобализације света.
Дугови, на Западу, су одавно постали готово једини ефикасан инструмент владања другим народима и државама, уз значајно учешће Светске банке и ММФ-а. Ти механизми финансијскиг институција Запада и штампања новца без покрића, су се претворили и у механизам деструкције држава дужника. У томе се обилато користи ММФ и Светска банка.
Комбинацијом злоупотребе међународних институција, економских, привредних мера, злоупотребом војне силе, културе, медија и других садржаја Запад, предвођен са САД и Великом Британијом, већ три деценије усавршава и спроводи хибридне агресије, широм света. Такав приступ користи зато што хибридна агресија није забрањена нити санкционисана међународним правом.
Циљ хибридне агресије НАТО пакта на Руску Федерацију јесте њена маргинализација као глобалне силе, разбијање на више држава и господарење са њеним ресурсима.
Данас, као и пред Други светски рат све је почело са економском, финансијском кризом а потом кризом морала и система вредности. То је посебно изражено од финансијске кризе 2008.године. Према доступним подацима Светске банке, укупан глобални дуг и јавни и приватни, у 2022. години је достигао 305 билиона (хиљада милијарди) америчких долара. Од тога је 76 билиона долара спољни дуг, односно оно што државе дугују другим државама. Тај дуг стално расте. Само у 2020. години, на пример, растао је по стопи од 28 одсто. Истовремено, глобални бруто друштвени производ (БДП) је у 2021. години достигао је 96,1 билиона долара. Такво стање дугова настало је дугорочним трошењем више новца на Западу, него што се ствара нове вредности.
Тако настали дугови се и не могу вратити, па је идеја да се кроз кризе и ратове ти дугови обезвреде или пониште, као што су чиниле агресивне империје у прошлости. Тако се може разумети стратегија Запада у припреми и спровођењу хибридне агресије Запада на Руску Федерацију а потом на НР Кину.
По мишљењу владајућих елита у САД и Великој Британији, рат у Украјини је „вишеструко користан“ и у складу је са њиховим националним интересима:
- Исцрпљују Европу и Русију;
- Праве и утврђују линију поделе Немачке и источноевропских држава према Русији;
- Угрожавају енергетску безбедност Европе;
- Планирали су да инсталацију стратегијске борбене системе у Украјини, Шведскј и Финској (систем противракетне одбране, радаре, поморске луке, офанзивне ракете са нуклеарним бојевим главама, биолошке лабораторије) којима би директно угрожавали безбедност Руске Федерације;
- НАТО пакт треба да добије нове чланице, која својим положајем, ресурсима, површином и бројем становника имају стратегијски значај за изолацију и опкољавање Руске Федерације и њено разбијања у више држава; и
- Повратак Крима у састав Украјине и базирање НАТО снага у Црноморском региону.
Стратешки концепти и интереси САД и Британије директно су уграђени у поједине уставне одредбе и законе у Украјини, а у функцији офанзивног наступа према Русији. Процена САД и Велике Британије јесте да би на тај начин значајно исцрпили Русију, дискредитовали је политички и медијски у свету и умањиле њен утицај у међународним односима. Та фаза би била у функцији наставка низа операција против Русије, из домена хибридног рата, како би се дестабилизовала унутрашња ситуација, изазвали немири и растакање и разбијање те моћне државе, која се испречила на путу даље глобализације на евроазијском простору. Дакле, Украјинска криза није настала сама од себе, због унутрашњих противречности него је чедо агресивне стратегије НАТО пакта. Русија није имала пуно избора у овом стратешком контексту намера Запада, него да опстане и победи у Украјини и оствари своје стратешке националне интересе.
Када се Руска Федерација суочила са крајње непријатељским плановима, пре свега САД и Велике Британије, морала је превентивно да делује у функцији одвраћања опасности Украјине и агресивног НАТО пакта. Званичници у седишту НАТО пакта све више лажно „брину“ о тешким сценаријима угрожавање безбедности у Европи, од стране Русије, кроз Украјинску кризу. НАТО пакт настоји да успостави војну супериорност над Руском Федерацијом, да је исцрпи сталним јачањем санкција и изазивањем оружаних сукоба на тзв. постсовјетском простору, дуж успостављене линије поделе.
Русија је дуго покушавала да кроз преговоре уразуми САД и НАТО пакт да су прегазили многе црвене линије и да је неопходно да се релаксирају односи кроз дезангажовање војних снага и инсталација НАТО пакта у источноевропским државама, као и кроз престанак пријема бивших совјетских Републике у НАТО пакт. НАТО пакт, под утицајем САД, истиче формалан аргумент да свака земља има право да бира свој пут и да је тај „основни принцип“ темељ европске безбедности. Заборавља се да је постојало обећање да се након распуштања Варшавског пакта, НАТО пакт неће ширити на Исток нити на постсовјетски простор. Све је изневерено и погажено од стране НАТО пакта и то вероломство га је довело до непремостиве препреке јер су, у великој мери, избили на границе Руске Федерације.
ЕЛЕМЕНТИ ХИБРИДНЕ АГРЕСИЈЕ
Анализом деловања НАТО пактаа након нестанка тзв.Хладног рата, посебно од 1997.године може се уочити закономерност пораста агресивности те војнополитичке организације која није требала да преживи време након нестанка Варшавског уговора.
У том процесу анализе јасно се могу идентификовати елементи хибридне агресије, а то су:
- Ширење НАТО пакта, као претња безбедности,
- Престанак споразума око стратешког наоружања средњег и кратког домета у Европи,
- Изградња тзв. ракетног штита у Румунији и Пољској,
- Злоупотреба међународног права и двоструки аршини,
- Медијска сатанизација Руске Федерацје,
- Развијање русофобије у свим садржајима друштвеног живота; образовања, науке, културе, спорта, људских права и слобода ис сл
- Мешање у унутрашње послове Украјине и РФ, (преврат и грађански рат у Украјини 2014,)
- Изградња био лабораторија у окружењу РФ,
- Покушаји угрожавања ОДКБ и безбедности чланица,
- Улазак НАТО пакта у Украјину и изградња професионалне Војске на пронацистичком и русофобном систему вредности,
- Наоружавање, опремање и обука УОС,
- Пријем Шведске и Финске у НАТО пакт;
- Обавештајна и логистичка подршка операција УОС,
- Подстицање и толерисање нацистичких покрета и организација у УОС,
- Припрема агресије на ДНР, ЛНР и Крим по моделу „Олује“,
- Гомилање НАТО снага на истоку Европе,
- Санкције, без одобрења УН, ( свих врста),
- Разарање енергетске инфраструктуре у Европи,
- Заплена имовине, новца и других вредности РФ на Западу,
- Ограничавање цена енергената.
- Успостављање посебног „суда за истраживање ратних злочина и суђење у Хагу“,
- Покушај означавања РФ као државе спонзора тероризма – врхунац цинизма,
САД и Велика Британија, као носиоци глобализације, гурали су Украјину у рат и припремале офанзиву на Донбас. Поред огромних финансијских средстава САД датих Украјини, донира се и даље наоружање, модерна војна опрема и допремају велике количине муниције. На исто поступање се мотивишу и присиљавају друге чланице НАТО пакта, па чак и неутралне државе. Поред тзв. војне помоћи, чланице НАТО пакта су обавезне да шаљу своје војнике, ваздухоплове и бродове у прибалтичке републике (Литванију, Летонију, Естонију), Пољску, Румунију и Бугарску. Велика Британија, Летонија, Данска, Пољска, Хрватска и многе друге земље су, мимо међународног права, подржале слање добровољаца да се боре на страни Украјине. Њихов пример ће следити сигурно и многе друге државе у Европи. Међу тим „псима рата“, вероватно ће се упућивати обавештајци и специјалне снаге. Донирање борбених авиона Украјини и дозвољавање да користе инфраструктуру Пољске, као чланице НАТО пакта може бити наставак компликовања ситуације и отпочињања регионалног рата, чије се последице не могу лако сагледати.
Суочена са офанзивним плановима НАТО пакта, Руска Федерација је на време груписала део војних снага према украјинској граници, опремљених разним системима наоружања, због реалне претње да ће Украјина интервенисати према Доњецку и Луганску, уз масивна разарања, изазивајући страдање цивилног становништва. При томе је дошло до великог избјегличког таласа становништва према Русији. Америка је одлично знала када су испланиране операције Оружаних снага Украјине на Донбас и Луганск. САД и Велика Британија су покушавале да медијски убеде међународну јавност о тзв. руској претњи, како би покрили своје агресивне намере. Русија је то помно пратила и дан пре предузела операцију са амбициознијим циљевима. Постигнуто је стратешко изненађење. Ни сада Запад не зна шта то намерава Русија.
Унутар НАТО пакта круже велики страхови од велике способности руских оружаних снага да искористе своје појачано војно присуство у Украјини, на Медитерану, Блиском Истоку, северном Атлантику и на Арктику, за удар на изабране циљеве на широком фронту, против појединих држава чланица НАТО-а, у колико се умешају у сукоб. Отуд и потиче реалан страх САД и Велике Британије да непосредно учествују у рату у Украјини. На тај начин су изненадили власти Украјине, која тек сада схвата да су изиграни и остављени на цедилу да сами сносе последице покварене и нечасне натоизације и нацификације земље.
Топови пуцају у Украјини али се јако осете и други садржаји рата који води Америка са Британијом и ЕУ, против Руске Федерације. Зато западни медији истичу да је рат у ствари „агресија Русије на Украјину“, а не говоре шта су радили пре а и сада из домена специјалних операција на међуународном, економском, информатичком, медијском, спортском и војном плану. Гледајући праву суштину хибридне агресију и садржаје рата он је почео одавно кроз санкције, економске, финансијске и енергетске кампање и операције, интензивну обавештајну делатност, логистичку подршку, медијску кампању, лажи, перфидије и обмане и перфидије Запада.
МЕДИЈСКИ АСПЕКТ ХИБРИДНЕ АГРЕСИЈЕ НАТО ПАКТА НА РУСИЈУ
У западним медијима се континуирано шире лажи о „борбеним формацијама Оружаних снага Русије, стању и губицима. Питање је тренутка „само што нису поражене“. То је део хибридног рата, који Запад упорно води против Русије и настоји да искомпромитује државу и њене највише руководиоце. Водеће државе НАТО пакта настоје да од државних руководилаца Руске Федерације направе криминалце, злочинце, корумпиране личности, који су криви и одговорни за сва „зла“ која се дешавају. Сличан је њихов политички и медијски модел од Ирака, Ирана, Северне Кореје, Венецуеле, Либије, Србије, Р. Српске па до Белорусије и Русије. Покушај оптужби Међународном суду у Хагу јесте вид притиска на политичке и војне руководице у Руској Федерацији, по моделу Југославије и Србије. Победа у рату јесте „прави лек“ за оптужбе и заверу коју Запад покушава да спроводе према Русији.
Поред медија на Западу, САД, Велика Британија и Немачка су у Европи инсталирали своје медије, организовали многе политичке партије, невладине организације и ангажовали неке утицајне јавне личности, како би проширили зону утицаја на цивилно друштво и креирали јавно мњење. Тако се веома брзо и једновремено спроводи кампања у Европи. Западу је веома битно шта мисли међународна јавност. По свим тим тзв. независним анализама, Русија је „крива“ за угрожавање безбедности Украјине. Не наводе се прави узроци кризе, које је управо створио НАТО пакт, пре свега САД и Велика Британија. То је стављено у “сиву зону конфликта”, коју већина светске јавности не треба да зна, како би се замаглиле праве информације о природи и садржају сукоба.
Сједињене Америчке Државе из дана у дан појачавају антируску кампању, преко УН, ЕУ и свих других међународних организација привредних, финансијских па до спортских. То је срамота и лице тог болесног Запада. За ширење лажи у Европи и свету САД и велика Британија користе ресурсе дипломатских представништава. Пропаганду САД у ЕУ и Србији преносе многи медији са националном фреквенцијом, портали, сајтови и штампани медији, који су под њиховим утицајем или су њихово власништво. Паралелно са деловањем САД, Велика Британија на сличан начин оптужује Русију, па се тако држи и према Србији јер нас и даље оптужују као „мале Русе“.
Британци на Западном Балкану имају највеће интересе на српском етничком простору, свесни да је то централни простор на Балкану, без чије контроле се не може ићи даље на Исток. Поједине странке и НВО у Србији не би ни постојале без новца Британије и САД а све у функцији потискивања „малигног утицаја“ Русије. Многи политичари а и медији на Западу говоре о томе да је наставак рата из Украјине могућ на тзв. западном Балкану. Наравно за то је крив српски народ. Тај притисак је још већи од када Србија није увела санкције према Русији.
НАТО ПАКТ ПРИПРЕМА СВОЈЕ ЧЛАНИЦЕ НА ПОСЛУШНОСТ И ДУГОТРАЈНИ РАТ
САД и Британија хоће да Украјинску кризу дигну на виши ниво интензитета, кроз оружани сукоб између Русије и Украјине. Зато све више западних медија фабрикује злочине и страдање цивилног становништва. Прелазак „границе Украјине“ се у међународној јавности приказао као акт агресије, да би мотивисали европске државе да дају своје војне контигенте и да прихвате наметање најтежих санкција према Русији. Тако се и Немачка спремала за напад на Совјетски Савез и кренула са војним контигентима 22 нације. Хитлеру је била потребна „међународна подршка“ и „мултинационалне снаге“, слично као што то данас САД и Велика Британија желе веће учешће Немачке. Заборавила је брзо Немачка на Други светски рат. Даје оружје и новац Украјини и повећава издвајања за потребе одбране чак на око 100 милијарди евра. И овај пут се тако ради, да не би испало да ратују само Британци, Пољаци, Румуни и Американци, потребно је да све чланице НАТО пакта дају нова ојачања у људству и техници.
Жалосно је што се ратно „хушкање“ САД и Велике Британије преноси на целу Европу. Тако се неке мале државе попут Северне Македоније, Црне Горе, Албаније, Хрватске, Словачке, Бугарске, Чешке и лажне државе Косово нуде не само да дају контигенте него и да учествују у сукобима у Украјини. Такве одлуке доносе режими, без ослонца на вољу народа и исказују ниво заслепљености и непознавања ситуације. Изузетак је Мађарска, која не учествује у наоружавању Украјине.
Америка и Велика Британија тесно сарађују на остварењу својих стратешких интереса у Европи, почев од изградње безбедносних организација, до стварања ЕУ као подсистема НАТО и одбацују сваки покушај изградње посебних јединствених снага ЕУ. На критичне тачке у Европи, САД и Велика Британија су поставиле своје оружане снаге, првенствено у Немачкој, коју држе као „затвореника“ из Другог светског рата. Ове две силе су искористиле НАТО пакт, као војно-политичку организацију, да успоставе линију поделе Европе, од Балтика до Блиског Истока.
Опасност по европски и светски мир, од агресивне политике САД и Велике Британије у Европи, брзо ће се потврдити кроз русофобију која захвата све поре живота, као нацизам пре Другог светског рата. Временом ће се супротставити многе европске државе, које не желе да страдају за рачун њихових болесних амбиција.
Мир и безбедност у Европи имаће веће шансе од оног момента када се САД и Велика Британија почну бавити собом, када војним ефективима, посебно нуклеарним, напусте стари континент и престану да се баве „наметањем демократије и заштитом људских права и слобода “.
Данас је часно, поносно и тешко бити Рус и Русија!
До победе глобализма и нацизма у Европи и свету биће још тешких дана!
Постепено ће се народ у Европи пробудити и разумети да су прави инспиратори рата у Украјини управо на Западу, пре свега у САД и Великој Британији, те да су те државе носиоци агресије НАТО пакта на Руску Федерацију.
Председник Руске Федерације Владимир Путин је упозорио свет да је “ …русофобија први корак ка геноциду“. Сигурно је да то Русија неће дозволити јер је руски народ најстрадалнији народ у свету, за слободу човечанства од окупатора и тираније. Његови говори поводом признавања Доњецке Народне Републике и Лугањске Народне Републике, као и поводом специјалне војне операције остаће забележени у историји, као глас разума и борбе за праведнији свет, без терора глобалистичких центара моћи на Западу. Ти говори прецизно износе разлоге и циљеве, које је пред себе поставила Русија.
ИЗВОРИ:
- Младеновић, Мирослав, Килибарда, Зоран: Шангајска организација за сарадњу, Војно дело, пролеће 2011, 24-40.
- Mackinder, H. J.: Democratic Ideas and Reality, London: Constable and Co., 1919.
- Parakhonsky, Borys: “Central Asia: Geostrategic Survey,” Central Asia and the Caucasus Information and Analytical Center, June 2000.
- Scott, James Wesley: EU Enlargement, Region Building and Shifting Borders of Inclusion and Exclusion, Ashgate Publishing Limited, 2006.
- Степић, Миломир: Геополитика неоевроазијства, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
Интернет адресе:
- Дугин, Основи геополитике, Глава 4.1, 4.2, 4.3, стр. 10 и 11, ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА, ModernLib.ru, http://modernlib.ru/books/dugin_aleksandr/osnovi_geopolitiki/read_10/
- Организация Договора о Коллективной Безопасности, www.odkb-csto.org/media/presentation.ppt
- Повеља Шангајске организације за сарадњу, http://www.soi.org.br/upload/34b4f65564132e7702726ee2521839c790b895453b6de5509cf1f997e9e50405.pdf
Проф.др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији
ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ
