На овогодишњем окупљању у Книну, где се сваке године одржава пригодни бал вампира после VRA „ОLUJA“, претећи новим продором до границе „повиестне Хрватске“, државни је врх помпезно одликовао заслужене ратне злочинце Готовину и Маркача, за успешно убијање стараца, жена и деце, током тог етничког чишћења Срба- Крајишника, али под диригентском палицом NАТО савеза!
Бесни, што колаборанти у Београду напокон не предају Космет на трајну управу шиптарској националној мањини, што би заиста био светски преседан, каубоји су одобрили да се мало рекламира јединство NАТО савеза, те зато изнајмљени израелски пилоти надлетеше крајинско небо, све са Давидовом звездом на авионским крилима, док се у граду ори – За дом спремни!
То је онај стари, дивни хрватски усклик, под којим су скоро сви Жидови који су се затекли у Бановини Хрватској, али и Дринској и Врбаској у моменту проглашења NDH, ускоро присилно организовано кренули до Јадовна, Крушчице, Данице, Лоборграда и Јасеновца, претходно жигосани том Давидовом звездом као стока, ни не слутећи да ће их будући сународници из државе Израел радо трампити за целих 500 милиона долара, еј пара је то!
Покварени план хрватског вођства, да тако убаци клип у складне односе са центром „Симон Визентал“, који се отворено и храбро супроставља агресивном хрватском покушају за ревизију своје фашистичке геноцидне прошлости из периода NDH, пропао је одмах, јер саопштење Ефраима Зурофа има своју моралну тежину, за разлику од шићарџијскотрговачког замуцкивања израелске амбасадорке у Београду!
Ајд` и да се разуме да Израелци притиснути реалним дешавањима на блиском Голану, морају да своје ждрепчиће везују на каубојски ласо разапет у Книну, без права да као држава саосећају са Крајишницима и свим Србима, зарад поновљеног геноцида почињеног над њима!
Присуство израелског генерала Baruha и пратеће камариле у Книну, док их будно посматра амерички генерал Jensen ко надзорник са фарме памука, само казује о стварној улози америчких планера у злочиначкој VRA „OLUJA“, као део тадашњих планова NАТО!
Док распомамљена хрватска плавушица радосно кличе да је тим учешћем појединих представника NАТО савеза, напокон победила „хрватска истина“, и да србочетници ипак морају проћи своју дугоочекивану катарзу, добри познаваоци монтенегринске „љубави наспрам Срба“ нису нимало изненађени што монтенегринска ђетићка дика у униформи, ипак даје нарочит тон тој „ здруженој свечаности“!
Колац, тачније брвно у монтенегринском оку, поодавно је забодено, али да се потсетимо ……
Како последњи владар династије Обреновића није имао порода, због свог избора животне сапутнице (упркос мудрих савета једног министра, који се веома добро разумео у детаље), досети се кнез Никола Петровић, господар и самодржац, да покрене кампању како би његов млађи син засео на српски престо, јер му се то баш уснило, док је писао ону патриотску песму!
А ако и не може његов синак млађи, а оно барем ћерски унук, који је ето и руски кнежевић, а Срби воле Русе, а Никола не воли зета Петра, чији ће млађи син постати престолонаследник!
Иронија је животна, да је тај унук наследио саможивост и искључивост од свога деде Ниџе, те се две српске династије тако слажу ко пас и мачка, док наводно сарађују на захтев далековидих који помажу, да се најзад збаце окупаторски османлијски окови.
Сујетни и превртљиви Никола, опструирао је руске и српске планове за заједнички отпор агресору из Двојне монархије у Великом рату, водећи тајне договоре са непријатељем, у намери да икако из мутне воде изађе сув, на српску и руску штету, наравно!
Кад се то сазнало, клиснуо је главом без обзира, понајпре код драгог зета, талијанског краља, а потом код Француза, са којима се и раније домунђавао око Боке, играјући истовремено у три кола, иако не беше нешто нарочито хитроног, ал беше интригант, за пример!
Његове скутоноше, уплашене могућим губитком својих привилегија после Подгоричке скупштине која једногласно изгласа забрану повратка Петровића у Црну Гору, коју је ослобађала савезничка српска војска, уз учешће црногорских патриота, који су сво време трајања окупације оружјем бранили народ, док је Ниџо облетао око француске и британске владе и касе, свесрдно се нудећи да и надаље троши њихове новце, али не бринући за гладни народ у окупираној држави, одмах постадоше извршиоци планова великоталијанске политике запоседања обе обале Јадрана!
Тако се и организова покушај побуне, на Петровдан 1919.године, када талијански брод довезе у албанску луку оружје, опрему, конзерве и капе са амблемом свргнутог владара, уз неколико десетина будућих официра и подофицира „црногорске војске“, коју за неколико дана растурише они исти патриоти што су носили оружје док су тобожњи „устаници“ дремуцкали у логору Нежидер у Мађарској (додуше добрано гладни,што нису очекивали, када су се одазвали позиву окупатора да се региструју, јер је стигао европски режим у брдовиту Црну Гору, напокон!).
Уз отворену помоћ хрватских терориста званих усташе, адвокат Секула Дрљевић наставиће политичку борбу против „великосрпске хегемоније“, сарађујући и са комунистима, доказаним монтенегринима и србофобима, док није после окупације Југославије, на Петровдан 1941.године на Цетињу напоком прогласио „независну Монтенегрију“, а потомци оних доказаних патриота одмах сутрадан послали и њему и окупаторима слободарску поруку, кроз цев карабина!
Секула је клиснуо у Загреб, код милог поглавника Павелића, где ће бити цео дуги рат, да би му српски патриота угасио свећу у Словенији, док је заједно са усташама бежао на Запад, да настави своје антисрпско дело!
Његове су присташе, као коминтерновски ђаци измислили „црногорски народ“, ал без српске основе, те не чуди стога да поносни натоовски частник из Монтенегрије, раме уз раме са хрватским домољубима дише „чист хрватски зрак“ у Книну, док се ори – За дом спремни! Недостајала је само данашња химна Монтенегрије, коју је написао тај Секула Дрљевић, па да се још јасније сагледа континуитет искреног другарства, које почива на србофобији!
Време лажи и обмана је напоком пришло крају, свака је птица своме јату долетела, те су и дуго братство-јединствено крмељави Срби почели трљати заспале очи, чудећи се шта их то снађе, а они никоме зла не желе, само би у недосањану Еуропу, која захтева бојовнике на источном грудобрану против „агресивне Русије“, покајање за све измишљене „српске геноциде“, и онако успут и то Косово, које и „није више српско“, ал` ипак мора Србијица да га званично удели распомамљеној шиптарској националној мањини, чији су представници баш нашли, па зашли!
Људина монтенегринска у униформи (тако сличној хрватској, вероватно је то службени натоовски крој!), само је појавни облик дугоприкриваног србождерства негованог у круговима другосрбијанског „круга двојке“, где су тате и маме срећно живеле након окупације Београда, после чувене изјаве бравара Броза, који је свој први покушај окупације Србије спроводио као Stabsfeldvebel КuK Strafekspedition (казнена експедиција), још далеке 1914. године!
