Српској јавности готово је непознато да је усташки терористички покрет пре Другог светског рата активно сарађивао са мафијашима АЛ КАПОНЕА, који је далековидо предвидео да се гаси посао шверца алкохола, почиње нелегална трговина наркотицима, те је радо прихватио понуду чланова усташке организације у Америци да помогну у транспорту преко Балкана, за подршку „решавања хрватског питања“ у краљевини Југославији!
Хрватски сепаратисти већ су имали блиске везе са терористима из македонске ВМРО и шиптарским „Косоварима“, који као и они желе растурање Југославије, имају своје представнике у Бечу који контактирају њихову дијаспору у Европи!
Не чуди стога да се крајем јануара 1929.године у Беч упутио и Анте Павелић, бивши посланик HSP у југословенском парламенту и вођа хрватских сепаратиста, ком прети хапшење у Загребу.
На бечкој железничкој станици њега ће сачекати Стјепан Саркотић и Иван Перчевић, некадашњи активни официри КuК монархије, вође UDRUGE BIVŠIH DJELATNIH ČASNIKA I DOČASNIKA KuK, добровољне организације која тобож брине о регулисању материјалног статуса некадашњих активних старешина у Аустроугарској војсци, а заправо је реч о маскираној обавештајној организацији мађарског генералштаба. Они ће са Павелићем договорити стварање UHRO (Усташа – хрватска револуционарна организација) као некакве политичке организације хрватских сепаратиста, коју ће потом користити мађарски и талијански политичари за дестабилизацију Југославије, помажући терористичку обуку хрватских сепаратиста на свом тлу, снабдевајући их оружјем, експлозивом, лажним документима, парама.
Ипак, срдачни сусрет на бечкој станици није остао непознат југословенској полицији јер је загребачки центар државне безбедности благовремено обавестио Владету Милићевића, обавештајца који је у Бечу делегиран као представник у Интерполу, има дипломатски статус који користи за прикупљање сазнања о свим непријатељима Југославије, посебно се бавећи хрватским сепаратистима!
Беч је тада стециште свих европских терористичких покрета, коминтерновских филијала и шверцерских канала, те је Милићевић у том миљеу вешто налазио сараднике и плео густу мрежу око самог врха UHRO!
На саветовању у Београду почетком 1932.године, обавештен је да у близини Скопља ради илегална лабораторија која производи велике количине хероина, који се што возовима, што бродовима пребацује у Европу, где се растура преко мреже дилера. Југословенска полиција је разоткрила већину тајних магацина и скоро целу мрежу шверцера у држави. Када је поменуто име главног надзорника АNTE GODINE склопио је Милићевић коцкице, јер је знао да је Година близак Павелићу, али и сицилијанским криминалцима који плене пажњу Интерпола. Знао је да је Година родом из Истре, да је 1912.године отишао у Америку, да се у Италију вратио 1931.године, врло брзо постајући близак врху хрватских терориста. Година је био изабраник самог АЛ КАПОНЕА, обојици су мајке биле из Ријеке, те је зато и послат у Италију да надзире уносни шверц дроге!
Врх југословенске полиције је нагазио власника илегалне „фабрике“ да уговори радни сусрет у познатом бечком хотелу SAHER, где је Година редовно одседао. Милићевић је без устезања упутио ултимативан захтев Години за даљу сарадњу, иначе следи растурање мреже, пленидба робе у тајним магацинима и дање онемогућавање „пословања“ уходаног канала.
Криминалац се није двоумио, прихватио је обавезу да благовремено извештава о плановима Павелића и изабраника, а товари дроге су уредно стизали у луке Ријека и Копар, тада у Италији, откуда су хрватски терористи организовали њихово даље путовање, наравно са знањем талијанске полиције!
Година је вешто обавештавао Милићевића, који се бринуо да сачува сарадника од сваке сумње јер су усташки терористички планови пропадали, а терористи се исцрпљивали у сумњи ко је издајник!
Обавестио је о планираном атентату на краља Александра у Загребу, те је Драги Јовановић успешно спречио атентаторе у намери.
Обавестио је Година и о плану за атентат у Марсеју, иако је његова супруга лично пребацила оружје у свом пртљагу!
Неколико часова пре атентата, Година је обавестио Милићевића у Паризу о идентитету атентатора, што је одмах дато француској полицији, али није било адекватне реакције!
Након стварања NDH, на захтев самог Павелића Година бива постављен за шефа центра UNS (Ustaška nadzorna služba) у Загребу, те верно брине о драгом поглавнику. После бекства из Загреба у мају 1945.године, Година се убрзо преко „пацовских канала“ обрео у Америци, где га прихватају стари пријатељи из чикашке мафије, што је утврдио Милићевић који тада живи у Паризу, користећи гостопримство француске полиције, јер није веровао британским колегама да га неће из Лондона испоручити комунистима у Београд!
