Џорџ Сорош је опет све ближе судбини Украјине. Почетком јуна је објављена његова електронска преписка са Порошенком из које се сазнало да се он труди да прогура испоруке америчког оружја Украјини и даје савете како да се организује припрема украјинске војске са америчким инструкторима. „Господари новца“ цене Џорџа Сороша као непревазиђеног мајстора револуција, преврата и мајдана.
По Форбсовим рејтинзима Сорош спада у тридесет најбогатијих људи на планети. Познат је као финансијски шпекулант, бизнисмен и филантроп. Та три ипостаса формирају јединствен модел његовог понашања.
Често га називају и мајстором за финансијску алхемију. Сећају се његове блиставе операције на обрушавању вредности британске фунте стерлинга из 1992.године. Пред њим тада није успела да се одржи ни Банка Енглеске, а Сорош је на тој операцији зарадио милијарду долара. Сорош је дао свој допринос и у настајању финансијске кризе у Југоисточној Азији (1998) када су срушене валуте скоро десетине азијских земаља. Његов траг се прати и у припреми техничког банкрота Русије 1998. Он је главне шпекулације на светским финансијским тржиштима правио преко хеџ-фонда Quantum Fund NV, регистрованог у офшору Кирасао (острво у Карибском мору које припада Холандији).То је најкрупнији фонд у групи Quantum Fund NV коју контролише Сорош.
Сматра се да је Сорошево богатство, замало па 30 милијарди долара, формирано искључиво захваљујући шпекулацијама. Али – он се бави и поштенијим бизнисом, тако што купује акције и учешћа у капиталу многих компанија. Он је формирао и инвестициони фонд Soros Fund Management LLC, који учествује у капиталу многих познатих корпорација. Сорош поседује и велике пакете акција у Dow Chemicals ( више од пет милиона акција) и Monsanto (пола милиона акција). Оба та монопола, обзиром да се ради о хемијским концернима, сада се активно натурају пољопривреди, биотехнологији, прехраменој индустрији и т.д. Друга сфера интереса Сороша је енергетика. У том делу у најкрупније објекте који му припадају спадају компаније Energen и PDC Energy. Сорошу припада два милиона акција у првој компанији, а милион у другој. Он је присутан и у банкарском сектору. Њему, пре свега, припада велики пакет акција у банкарском гиганту Citigroup, једној од „Велике шесторице“ банака са Волстрита.
О другом Сорошевом ипостасу се мало пише. Ипак: овај милијардер је своја „златна јаја“ (тј. капитал) разместио у десетине, ако не у стотине „корпи“ (тј. компанија и банкака) по различитим деловима света.
Трећи ипостас је филантропија. Сорош ради углавном преко институције „Отворено друштво“ које је познато и као „Сорошев фонд“. Ако се склони блистава реклама „Отвореног друштва“ – појавиће се бављење „претоваром“ јавне свести и формирање компрадорских елита које су у стању да западним транснационалним корпорацијама и банкама омогуће живот у режиму највеће погодности. Трошкови које сноси Сорош-филантроп уопште не представљају смањење његовог богатства. Ти трошкови су радно способни – ефикасни, можда чак и ефикаснији од инвестиција у компанији high tech или у хеџ-фондовима.
Институција „Отворено друштво“ има филијале у преко 27 земаља Азије и Европе, између осталог и у Пољској, Латвији, Естонији, Грузији, Јерменији и Азербејџану. Како процењује недељник Bussines week, Сорош је у добротворне сврхе до сада дао 5 милијарди долара. Од њих је једна милијарда намењена Русији.
Сорошов бизнис-модел изгледа отприлике овако:
- помоћу финансијских шпекулација се зарађују милијарде;
- део добијених милијарди се даје на нове финансијске шпекулације, део се инвестира у акције компанија и других комерцијалних организација, а део се даје у „добротворне“ пројекте;
- филантропија помаже да се у овој или оној земљи направи повољна „инвестициона клима“; инвестиције се улажу тек пошто се направи изузетно прецизна припрема да се дође до захтеване „инвестиционе климе“.
За обичног бизнисмена повољну „инвестициону климу“ представљају економска и политичка стабилност , раст тржишних тенденција у једној земљи и сл. Руководећи принцип Сороша је ипак „што горе – то боље“. Зато га називају и „капиталиста катастрофа“. Његове структуре учествују у организовању политичких преврата, револуција, масовних побуна и сл. Сорошеви „добротворни“ пројекти омогућују да се у овој или оној земљи припреми политичка криза која за собом повлачи и монетарну и економску кризу. Монетарна криза омогућује да се спусти курс новчане јединице у конкретној земљи, а економска – цена (тј. вредност) компанија, номинована у националним новчаним јединицама. После тога може да се „инвестира“, јер девизна цена актива које Сорош купује почиње да се мери у стотим деловима новчане јединице.
Сваки модел бизниса захтева стално кретање капитала. И код Сороша постоји непрекидно обртање капитала ( смењивање облика капитала: новчани – трговински – производни), његова проширена репродукција. То је Марксова шема, али у Сорошовој делатности она се допуњава политичким, социјалним, монетарним и другим кризама. Сорошов модел може да се изрази формулом: капитал – криза – капитал прим. На језику Маркса „капитал прим“, тј. К’ означава вредност која се формира код капиталисте када направи пун круг циклуса. Од првобитног капитала (К) се разликује за величину добити или губитка. Али без политичких криза мајстор финансијске алхемије Сорош постаје неконкурентан и претвара се у најпросечнијег бизнисмена.
Свој модел Сорош је брусио на многим објектима. Прво у Западној Африци у којој су се Нигерија, Камерун, Уганда и друге земље дрмале од политичких немира, иза којих су сваки пут штрчале Сорошове уши. Затим се он преселио у Источну Европу и постсовјетске земље. Србија, Грузија, Украјина, Македонија – у свим тим земљама је Сорош својски порадио! Па и данас у свакој од поменутих земаља он има дугорочне економске интересе.
Постоје два гледишта о финансијским успесима Сороша. Према првом – он поседује дар за финансијско предвиђање. Друго је да Сорош користи инсајдерске информације које добија од представника естаблишмента најјачих светских земаља. Без обзира што су га више пута хватали да користи инсајдере, он је успевао да све прође са новчаном казном. Све у свему – друга је верзија много вероватнија.
Смем да предложим и трећу: он има приступ извору новца. Близак је са онима које ја зовем „господари новца“. То су главни акционари Система федералних резерви САД. У њиховим рукама је штампарија новца, и пошто имају могућност да штампају колико им воља они имају и задатак да ефикасно расподеле тај новац. За то им требају помоћници. Сорош је један од њих. И он сам у извесној мери спада у групицу господара новца. Као што је већ речено, њему припада велики пакет акција Citigroup-банке, која је у „Великој шесторици“ банака са Волстрита. Све те банке, укључујући и њу, представљају сувласнике затвореног акционарског друштва СФР. Међутим, Сорош не спада у највеће акционаре, онакве какви су Рокфелерови и Ротшилди. Он им служи. Према неким подацима – он ради за Ротшилде.
Најважније је да је у његовим рукама увек велики новац, толики да могу да се обаве операције типа рушења националних валута. А за то је потребан заиста велики новац, упоредив са оним који имају централне банке одговарајућих земаља. Тако је он, да би уништио великобританску фунту, 1992.године сакупио 20 милијарди долара. У то време он још није био толико богат да од својих средстава издвоји потребан износ. Новац је био уступљен. Уосталом, рекло би се да и Фонд Сороша представља у ствари „заједничку касу“ господара новца, у којој је Сорош управник.
Ту постоји још једна финеса: господари новца Сорошу дају новац не како би он повећавао свој капитал. Њима то не треба, јер – у њиховим је рукама штампарија новца. А Сорош воли паре, и читавог живота се коцка како би повећао своје богатство користећи методе какве су дестабилизација економског и политичког положаја разних земаља. А правим господарима новца је дестабилизација такође потребна, али не због новца, већ како би ослабили државе, њихов суверенитет, како би корачали према крајњем циљу: власти над читавим светом[1]!
И тако је Сорош, као искусан мајстор за револуције, преврате и мајдане, искоришћен од стране господара новца. Зато и носи титулу капиталисте катастрофа. Помажући господарима новца та грабљива звер се тек припрема да заради и на Украјини.
[1] Детаљније о томе погл.: В.Ју.Катасонов. Капитализам. Историја и идеологија „цивилизације новца“, изд. 4, допуњено, Москва, Институт руске цивилизације, Москва, 2015, (В.Ю. Катасонов. Капитализм. История и идеология «денежной цивилизации». Изд. 4-е, дополненное. – М.: Институт русской цивилизации. М., 2015.)
