Да ли ви господо знате шта је то УНЕСКО? Уверен сам да ће свако од вас јасно и разговетно одговорити на то питање чак и уколико се пробудио из дубоког сна: UNESCO — The United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization —cпецијализована установа Организације Уједињених Нација по питањима образовања, науке и културе. Основни циљеви које је декларисала организација су – промоција јачања мира и безбедности на рачун ширења сарадње држава и народа у области образовања, науке и културе, обезбеђења правде и владавине закона, универзалног поштовања људских права прокламованих у Повељи ОУН за све народе без обзира на расу, језик, пол или религију.
А сад потпуно другачиje питање: да ли ви господо знате шта је написано о Косову у Резолуцији 1244 СБ ОУН од 10. јуна 1999. године, коју нико није укинуо? Подсећам: “СБ ОУН истичући суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије и заједно са тим, пружање широке аутономије и суштинске самоуправе за Косово, одредио је кораке за регулисање косовске кризе“ (даље су побројане мере за локализовање сукоба).
Као што видите, нема ни речи о некаквом правном субјекту Косова. Стога стављање ове покрајине међу чланове међународних организација, као да је бескорисно. Но, тако је са наше и ваше тачке гледишта, јер ми наивно верујемо у оно што је написано на папиру и ојачано потписима свих министара, па чак и председника. У стварности је све сложеније, јер нема таквог документа који се не може подвргнути тумачењима. Сетите се чувеног: “Казнити не помиловати”.[1]
Ето тако је и са Резолуцијом СБ ОУН од 10.јуна1999. године. У Вашингтону стављају зарез после речи “не” и документ добија смисао “помиловати”. У Москви и Београду стављају зарез после речи “казнити” и испада да нема помиловања.
Међутим, ради чега сам ја започео причу о УНЕСКО и Резолуцији 1244?
Ради тога што је Косово, будући да је по тој резолуцији део Србије, поднело захтев за чланство у УНЕСКО у својству посебне државе.
Поставља се питање зашто баш у УНЕСКО, а не на пример у Лигу држава које су међусобно поделиле супротну страну месеца?
Одговор се намеће сам по себи. Тако су Приштину подучила господа из Вашингтона, која стављају зарез после речи “не”. Џентлмени схватају да Косово неће примити у ОУН. Сувише је мутна и криминална његова нова историја. А шта ако се прогурају кроз споредни улаз? Прво у специјализоване организације ОУН-а, а потом већ и међу њене чланице?
Такође, уз помоћ УНЕСКО може се купити право Косовара у области очувања образовања и културе? У тој покрајини, где год да погледате, остали су још увек сасвим неразрушени православни храмови па чак и српске цивилне грађевине. И косовари су спремни да их “штите”, само ако их приме.
Но, сурови и нечовечни људи угнездили су се данас у ОУН. Они нису послушали захтев Косовара и чак сматрају да се нема шта ни чувати. Косовари су се веома потрудили у првим годинама свог тријумфа да избришу трагове Срба са лица земље. И ето, све се то обрнуло против њих. Ви не испуњавате Резолуцију 1244, нећемо предати вашу петицију у УНЕСКО, рекли су ти сурови људи.
И шта сада да ради сиромашни народ који је толико суседа самлео на ђубришту? Да плаче, шта ли?
На крају крајева, он може заобићи и генералног секретара ОУН. Одмах ући у седиште УНЕСКО које се налази у Паризу и рећи: “Значи тако. Или ћете нас ви примити у вашу социјалну установу, или ћемо вас ми распродати у деловима. За јефтине паре”.
Верујте ми, ја знам те сараднике УНЕСКО. Они су добри, али бојажљиви попут зечева. И ужасно мрзе када их распродају у деловима. Можда пристану.
Можда тако и треба у овом животу. Тамо где не важе уговори, може се користити скалпел. На крају крајева, бар у Вашингтону и Лондону одавно тако дејствују. А по чему је Косово од њих лошије?
Срећно Вам било, господо.
[1] Врста амфиболије, где зарез потпуно мења смисао израза (овде та разлика може сачувати или погубити нечију главу – Казнити, не помиловати – Казнити не, помиловати) – примедба преводиоца.
