Прошле недеље одржана је редовна седница СБ ОУН о разматрању ситуације на Косову и Метохији. Подсећамо да се таква разматрања спроводе три пута годишње и последњи пут је таква седница одржана у јуну. Низ чланова СБ ОУН (пре свега САД, Британија, Француска и Литванија) у последње време су истицале предлог да то разматрање буде ређе, тврдећи да се ситуација на Косову наводно стабилизовала. Међутим, против тога је била Руска Федерација. Но, најважније се огледа у томе да се објективно не примећује никаква стабилизација. Напротив, у згради скупштине Косова употребљава се сузавац а ниво повратка избеглица и расељених лица је најнижи од 2 000. године (!). Према подацима Канцеларије високог комесаријата ОУН за избеглице, у периоду од јула до септембра 2015. године на Косово се добровољно вратило 213 људи (123 Србина, 37 косовских египатских цигана, 23 косовских Ашкалија, 22 косовска цигана, 6 “косовских Бошњака”, 1 косовски Албанац и 1 косовски Црногорац). За период од почетка године добровољно се вратило укупно 427 људи, што одговара тенденцији одржавања нивоа повратника на ниском нивоу. Према стању из септембра 2015 године број лица која су се добровољно вратила на Косово и Метохију за период од 2 000. године, износи 26 323 људи, а укупан број унутра пресељених лица на Косову оцењивано је на 16 950 људи, укључујући 474 лица која као и раније живе у 29 зборних тачака.
На седници СБ ОУН одржаној 19. новембра текуће године, Ивица Дачић, заменик премијера у влади Србије, истакао је да без обзира на вишегодишње присуство међународне заједнице на Косову и Метохији нису створени базни услови за обезбеђење несметаног и коначног повратка интерно расељених лица (ИРЛ) што је по његовом мишљењу главни разлог за овакву ситуацију. Узгред, у условима свеопштих симпатија европских земаља које сада примају избеглице са Блиског истока и Северне Африке, треба напоменути да Србија и даље предводи списак европских земаља са највећим бројем ИРЛ…
Последње разматрање ситуације на Космету у СБ ОУН у 2015. години, испало је веома необично. Први пут за све време разматрања овог проблема пред СБ ОУН члановима Савета није предочен извештаја шефа Мисије ОУН на Космету већ самог генералног секретара ОУН Бан Ки Муна. Формално, то је повезано са постављањем новог шефа Мисије (УНМИК) и специјалног изасланика генсека ОУН за Косово, међутим, тешко је схватити зашто је било тешко саставити одговарајући извештај за читава три месеца од момента његовог именовања.[1] Узгред, заиста треба обратити пажњу на фигуру новог шефа УНМИК. Ради се о Захиру Танину из Авганистана. З. Танин није професионални дипломата. Он је стекао медицинско образовање, међутим, није кренуо да лечи људе. Од 1980. године радио је као новинар, па тако и сарадник британског ББЦ. На дипломатској служби био је само 2007. године. Уопште, именовање Танина демонстрира чудну приврженост генералног секретара ОУН према постављању представника Авганистана на дужност шефова УНМИК и специјалних изасланика на Косово. Бивши шеф УНМИК такође је био држављанин Авганистана Фарид Зариф. Тешко је схватити логику зашто се на тако одговорну дужност за регулисање конфликтне ситуације поставља представник државе која ни свој сопствени конфликт не може да реши већ више десетина година. Поред тога, приметна је ништа мање чудна логика да се на место које захтева неутрално обављање дужности све изнова и изнова постављају представници религије која представља једну од супротстављених страна. Сукоб на Космету није само етнички, него и религиозни као и сукоб на простору бивше Југославије у целини и због тога именовање по религиозној основи не може да не послужи као основ за сумњу у непристрасност како новопостављеног чиновника тако и самог генералног секретара који га је именовао.
Извештај генералног секретара ОУН озбиљно се разликује од свих претходних извештаја које су припремали његови специјални изасланици за Косово. Наравно и претходни извештаји носили су сувише уопштен и увек пристрасан карактер у односу према Србима, али ово што је било представљено овај пут – просто изазива запрепашћење. То је најиспразнији од свих извештаја који су било када представљени за све те године. Практично су у СБ ОУН били побројани записи са набројаним појединачним инцидентима уз потпуно одсуство било какве анализе и чак покушаја било каквих генерализација и закључака.
Посебно је карактеристично прећуткивање реалних резултата истраге околности упада групе бојевика са Косова и Метохије у Македонију, у мају ове године. Покушај да се овај случај занемари без обраћања пажње на узроке његовог настанка, у потпуности може довести до рецидива насиља за шта ће одговорност сносити они који су из коњуктурних разлога одлучили да овако озбиљан инцидент оставе без икакве пажње.
Такође треба посебно истаћи да у извештају Бан Ки Муна уопште ништа није речено о развоју ситуације са стварањем Специјалног суда за истраживање злочина ОВК. Чак ни бивши специјални изасланици генералног секретара ОУН за Косово нису себи дозвољавали тако нешто.[2]
Само у извештају Федерике Могерини, Високог представника ЕУ за иностране послове и политику безбедности, садржано је неколико редака са информацијама о развоју ситуације са овим судом.[3] Међутим, та информација више говори о неактивности, него о реалном покушају да се утврди права истина о дивљачким злочинима које је ОВК починила, како над Србима, тако и над албанским становништвом на Косову и Метохији. Формално, Високи представник је обавестио о томе да је скупштина Косова донела исправку Устава која дозвољава да се створи специјално веће у судовима Косова. Међутим, у стварности то наизглед позитивно решење, представља само маневарски корак за скретање пажње, јер рачунати да ће ти злочини бити објективно размотрени од стране самих косовара против самих себе – не представља чак ни наивност, него чисто лицемерје. Практично се ради о одуговлачењу посла и склањању реалног истраживања у страну. У извештају се покушава приказати да то представља прогрес.
Другим речима, још једно разматрање ситуације на Космету пред СБ ОУН било је практично срушено. Генерални секретар ОУН није представио никакав објективан извештај, а специјални представник и шеф УНМИКА нису изнели уопште никакву информацију која би могла постати предмет озбиљног разматрања стања у покрајини.
[1] Формално је Танин ступио на дужност почетком октобра, но чак и у том случају он је имао месец дана на располагању за писање извештаја.
[2] Извештај Генералног секретаря ОУН о Миссији Организације Ујединених Нација по делима привремене адмистрације на Косову // Документ ООН: S/2015/833
[3] Извештај Високог представника Европске Уније за иностране послове и политику безбедности
Генералном секретару ОУН о делатности Мисије ЕУ по питањима законитости и правног поретка на Косову
(који обухвата разматрани период од 16. јула до 15. октобра 2015. године) // Документ ООН: S/2015/833, прилог 1.
