Војска генијалног војсковође Сакашвилија победила Русију?

395

Међународни кривични суд је прошле недеље донео веома важну одлуку. Претресно веће је дозволило тужилаштву да званично започне истрагу злочина који су почињени 2008. године у време оружаног сукоба на територији Јужне Осетије. Формално, започета истрага се зове “ситуација у Грузији” – пошто МКС не признаје самоопредељење Јужне Осетије и Абхазије и наставља да те територије сматра као део територије Грузије.

Рекло би се, добра вест. Као прво, МКС је први почео истрагу неке ситуације изван афричког континента. До дана данашњег свих 13 година своје делатности МКС је водио истрагу само у Африци. Није случајно председник Уганде Ј. Мусевени назвао делатност те институције као “лов на Африканце”. Као друго, ова новост може се оцењивати као позитивна јер су и грађани Јужне Осетије и Руска Федерација као држава, од августа 2008. године предавале у МКС документа која сведоче о злочинима које су починили грузијски војници према цивилном становништву.

Међутим, пажљиво изучавање текста одлуке Суда даје нам разлог да верујемо да новост о почетку истраге није уопште позитивна као што се на први поглед чини.

Током седам година тужилаштво МКС је оцењивало да ли је та ситуација достојна за покретање званичне истраге. За то време су представници МКС не једном долазили у Русију и добијали многобројне документе који сведоче о почињеним злочинима грузијске власти из тог периода. Подсећамо да је још у септембру 2011. године Русија (као држава!)[1] упутила у МКС захтев за спровођење истраге о почињеним злочинима руководства Грузије према руским миротворцима, а такође и према становништву Јужне Осетије. Поједини грађани, који су постали жртве ратних злочина грузијских власти у августу 2008. године, такође су упутили своје независне захтеве. МКС је све то примао и … настављао да размишља. Тек после седам година тужилаштво је послало захтев суда о започињању званичне истраге. И одмах је дата сагласност. Међутим, поставља се важно питање: шта конкретно жели да истражује тужилац?

Испоставља се да тужилац МКС тврди да “постоје озбиљне основе да се сматра да су у августу-октобру 2008. године били почињени масовни и систематски напади на цивилно становништво”, међутим… не од стране грузијских војника према јужно-осетинском становништву, већ напротив!

Претресно веће које је дало тужилаштву дозволу за спровођење званичне истраге, тврди да су “ујутро 8. августа 2008. године руске ваздухопловне снаге напале на низ насељених места у Грузији, укључујући и Варијани и Гори, постепено проширујући своје ударе и на друге територије Грузије, укључујући и Тбилиси”. Судије такође тврде да су се потом руској војсци присајединили и јужноосетијски војници.[2]

Сличне тврдње заиста су смешне. Јер кад би то заиста било тако, да је руска авијација стварно бомбардовала престоницу Грузије, онда се поставља питање: како се то све завршило? Зар судије верују у то да је војска под покровитељством генијалног војсковође Сакашвилија одбацила те нападе и победила Русију, натеравши је да бежи натраг?

Наравно, судије одлично схватају глупост ситуације, но они чак нису узнемирени поводом тога да ће се пронаћи било какви докази о указаним оптужбама. Бар разрушене зграде у Тбилисију или негде друго, које је срушила руска авијација. О томе нема ни говора. Судије се једноставно ослањају на то што им тужилац саопштава. Међутим, ако се стане на позицију да судије верују у све што саопштава тужилац – поставља се питање – па због чега су онда судије уопште потребне? Одлука МКС о почетку истраге ситуације у Грузији – представља изругивање и над жртвама злочина и над Русијом која се усудила да стане у заштиту народа који је подвргнут агресији.

О томе да се ради управо о изругивању, говоре и многи појединачни цитати, попут овог: тужилац пише да је повратак грузијских избеглица постао могућ тек после изласка руске војске!

Ево још пример: истраживаће се само злочини који ће се приписати жртвама! У односу према грузијским властима нема ни гоњења, па чак ни никакве истраге неће бити! Ево шта је изјавио тужилац МКС у односу на нападе грузијских војника на руске миротворце – наводно, истину није могуће утврдити. Зато што “све стране дају противуречне изјаве”. То је демонстративни безобразлук. Када би сви тужиоци следили такву логику – ни један предмет у свету не би био истраживан.

На тај начин се “показало” да тужилаштво МКС није добило никакве жалбе ни од Русије[3] нити од грађана Јужне Осетије о злочинима грузијских власти! Злочини грузијских власти против сопственог цивилног становништва у тужилаштву МКС претворили су се у предмет против Јужне Осетије и Русије.

Међутим, ипак постоји једна добра новост у вези са почетком истраге грузијског предмета у МКС. После објављивања одлуке суда, званични представник МИП-а Русије је изјавио да је Руска Федерација разочарана одлуком Суда да подржи позицију Ф. Бенсуде. Наша земља је рачунала да ће МКС постати важан фактор у успостављању владавине права и стабилности у међународним односима. Међутим, то се није десило. У вези с тим и у вези с последњом одлуком, Руска Федерација ће бити принуђена да размотри у принципијелном поретку, питање о свом односу према Међународном кривичном суду.[4]

Одавно је било време. И није требало уопште чекати да МКС – као институција глобалне власти – припуца на Русију. требало је одавно рећи истину о тој злочиначкој институцији. Наивно је мислити да се у МКС може рачунати на правосуђе. Тај суд постоји искључиво ради правног “освештавања” злочина глобалне власти. Тако да Русија мора да иступи против МКС и пружи помоћ свим земљама које су подвргнуте нападу са његове стране.

[1] Русија је послала документе у МКС // http://www.segodnia.ru/content/12091

[2] SITUATION IN GEORGIA. Decision on the Prosecutor’s request for authorization of an investigation. Para 13 // https://www.icc-cpi.int/iccdocs/doc/doc2195945.pdf

[3] Обратим внимание на фразу прокурора: «Следственный комитет России утверждает, что у него имеется огромное количество доказательств» (см. параграф 148 Доклада прокурора МУС).

[4] О начале расследования МУС событий в Ю.Осетии в августе 2008 года // http://www.mid.ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2039123#7