Протекле недеље у Минхену је одржана 52. ро реду међународна конференција о безбедности. Пре неколико година на тој конференцији су се почели појављивати не само представници држава, него и наддржавне и глобалне власти. За многе учеснике Минхенске конференције о безбедности – то представља могућност да се изнесе свој реални поглед о догађајима који се одвијају у свету. То се посебно јасно пројавило 2007. године, када је такву могућност искористио председник Русије. Он је директно истакао да формат конференције даје могућност да се изразите на потпуно другачији начин.[1] Том могућношћу користе се и многи други политички лидери. Међутим, са главним тужиоцем Међународног кривичног суда (МКС) Ф. Бенсудовом, која је од прошле године постала стални учесник те конференције, дешава се сасвим друга слика. Бенсуда генерално има проблем са изговарањем речи, чак и када наступа са околностима које би требало да су јој познате – у свом сопственом суду. Но, у формату конференције, њој уопште ништа не полази за руком. Она би хтела да изгледа као интелектуалка, цитира Хобса, но истину, за разлику од других учесника конференције, она не може изрећи. А и нема шта представити, заиста, на интелектуалном нивоу: не може она цитатима филозофа задивити тај, мора се признати, специфичан аудиторијум…
На Минхенској конференцији Бенсудова је имала две главне тезе: “Право може бити важна гаранција безбедности човечанства” и “Међународни кривични суд – важан инструмент те безбедности”.[2] Међутим, доказати да сама Бенсуда има било какве везе са тезама које је изнела, она није могла. С једне стране тезе које је истакла Бенсуда могле би имати право на постојање, но, реална дејства МКС немају никакве везе са тим.
У овом тренутку тужилаштво МКС спроводи прелиминарну истрагу о девет случајева: у Нигерији, Авганистану, Палестини, Ираку, Колумбији и Украјини. Већ је у току истрага у девет земаља, од којих је осам на афричком континенту (Мали, Обала Слоноваче, Либија, Судан, Централно-Афричка Република, Уганда, Демократска Република Конго и Кенија и једна истрага води се у Азији (Грузија). Током скоро 15 година МКС се бавио само Африком и тек претња изласка из статута МКС натерала је тај суд да узме у разматрање ситуацију у Грузији (тачније – злочине Грузије које је починила против Ј. Осетије у августу 2008. године). Зашто је Африка постала главни објекат напада од стране МКС и то остала толико дуго? Одговор је прилично јасан ако се правилно схвати суштина тог суда. Ради се о томе да МКС није институција која заиста стреми да прекине чињење међународних злочина. Напротив, МКС је покровитељ вршењу тих злочина, чувајући главне међународне злочинце. Но, постоји и други задатак тог суда – променити међународно право. Путем стварања “преседана” МКС и цео “систем међународног правосуђа” већ одавно је почео да крши важеће прогресивно међународно право и ствара ново репресивно међународно право. Такав задатак могао би бити реализован прво само на најслабијем региону на планети, који се налази под најјачом контролом, и такав регион јесте Африка.
Међутим, крајем прошле године Африка се побунила. Прво Уганда, потом Кенија, а затим и Јужна Африка, изјавиле су да је МКС престао да испуњава своје функције и затражиле су ревидирање својих односа са МКС. Штавише, у оквиру Афричке Уније дошло је до колективног таласања. То је уплашило МКС, пошто афричке земље представљају највећу географску групацију у саставу Суда. Управо због тога је тужилац МКС и била принуђена да почне нову истрагу изван граница Африке. Таква истрага започета је у Грузији. (Међутим, “умиривање” Африке није био једини узрок изласка МКС изван граница Африке, али о томе ћемо ниже нешто више рећи).
Ситуација у Грузији има своје посебности – МКС је почео истрагу не оних злочина које су починили војници под командом режима Сакашвилија, него дејстава Русије и Јужне Осетије, које су зауставиле геноцид. Ништа чудно. Треба једноставно исправно схватити ради чега је био створен МКС и цео “систем међународног правосуђа” у целини…
Тужилац МКС је прошле недеље извршио детаљан обилазак Грузије. Истина, треба напоменути да је Бенсуда стигла у Грузију у октобру прошле године – пре него што је предала званичан захтев о издавању дозволе за своју истрагу, како би убедила локалне власти да ће она оштрице свог копља усмерити не против власти Грузије, него против “новоосетијских сепаратиста” и Русије.
У својим наступима у Тбилисију Ф. Бенсуда је причала бајке о томе како је допутовала ради тога да би говорила “о улози различитих органа Суда у нашем истраживању”. Међутим, за такво истраживање довољно је да у Грузију пошаље чиновника средње класе, но, Бенсуда је допутовала у Грузију лично и на цела три дана. То значи да су се водили преговори на вишем нивоу и разматрали су таква питања која захтевају директан разговор првих лица. Очигледно, тужилац МКС је давао инструкције о томе како ће МКС и Грузија фалсификовати предмет. Није случајно у једном од својих говора Бенсуда директно изјавила да ће све истраге у Грузији бити спровођене тајно.[3] Ми већ знамо шта то представља: спремаће се лажни сведоци, који ће бити задужени да доказују фалсификовани сценарио.
Већ одавно се зна да тужилац МКС спроводи не само тајне истраге него и тајне судске процесе. Тако су, на пример, у предмету бившег потпредседника Демократске Републике Конго Ж.П. Бемба, 90% сведока тужилаштва били тајни. У предмету против руководства Кеније, тужилац је покушао да тајни сведоци буду не само сведоци оптуженог, него чак и сведоци самог суда. У резултату тога, када је суд затражио да се открију имена сведока, Бенсуда је изјавила да су сведоци … нестали! На тек започетом судском процесу против председника Обале Слоноваче Л. Гбагбо, апсолутно сви сведоци су засад тајни. То није случајност. За доказивање лажних оптужби без тајних сведока се не може проћи. Притом опасност представља чак и неколико отворених сведока. Тако да замисао о предстојећем процесу у Грузији није тешко претпоставити.
Један од највероватнијих следећих циљева МКС ће скоро сигурно постати Украјина. Тачније – Украјина ће постати нови “мостић” за нападе на Русију. у последњем извештају тужиоца МКС о току истраге то се види прилично јасно. Тако је на пример тужилац МКС утврдио да су “као одговор на протесте против владе В. Јануковича, снаге безбедности често примењивале силу према учесницима протеста”.[4] То је отворена лаж. У стварности постоје необориви докази (видеозаписи) тога, да су управо “мирни учесници протеста” нападали на полицију и чак на специјалне јединице, којима се забрањивала примена силе чак и у тренутку директног напада на њих. Ако тужилац није знао о томе ништа – значи она не жели то да зна. Штавише, тужилац директно изјављује да су сви погинули и чак једноставно пострадали на украјинском “Мајдану” – жртве снага безбедности.[5] Истрага још није ни почела (засад иде прелиминарно истраживање), но тужилац МКС већ зна ко је крив.
Штавише, важно је истаћи да је замисао МКС у односу према Украјини јасан пре публиковања било каквих текстова. Сама чињеница да МКС прихватио од незаконите украјинске власти изјаву о признању јурисдикције Суда говори о томе да МКС наступа у својству оруђа државног преврата, демонизује свргнуту власт ипостаје фактор непрекидне дестабилизације узајамних односа између различитих снага у Украјини. Те снаге у Украјини које се залажу против преврата, морају знати да су снаге глобалне власти у виду МКС директно на страни преврата.
Тужилац МКС је такође указао на своју одлучност да поново нападне Русију, пошто ће истраживати неке злочине који су почињени на Криму, иако јој је познато да је Крим део Русије, а не Украјине. Бенсуда је такође изјавила да држи под контролом истрагу о срушеном малезијском авиону МН17, као и да ће пратити… сваки други злочин који се буде могао починити у будућности.
На тај начин је завршен афрички период делатност МКС, када се спроводила проба стварања и примене новог репресивног права. Почиње нова фаза рада МКС на другим правцима. Главни објекат напада постаје Русија. Право би заиста могло постати један од гараната безбедности, међутим, делатност постојећих међународних судских институција показују да та тезе нема своје утемељење у пракси. МКС се користи у својству оруђа за рат покушавајући да “посвети” државне преврате и злочине против цивилног становништва у оружаним сукобима. И због тога треба не само Африка да разматра питање о изласку из те установе.
[1] http://www.youtube.com/watch?v=PkyjYKVYlWo
[2] https://www.icc-cpi.int/en_menus/icc/press%20and%20media/press%20releases/Pages/pr1190.aspx
[3] Ф.Бенсуда је изјавила: «I wish to reiterate today what I have already stressed: no part of our investigative activities will be public. They are and must remain completely confidential» // https://www.icc-cpi.int/en_menus/icc/press%20and%20media/press%20releases/Pages/16_02_18_otp-stat.aspx
[4] Види параграф 90 Извештаја тужиоца МКС («The information available indicates that in response to these events, Ukrainian security forces frequently used excessive and indiscriminate force against protesters and other individuals…») // https://www.icc-cpi.int/iccdocs/otp/OTP-PE-rep-2015-Eng.pdf
[5] Види параграф 97 Извештаја тужиоца МКС («With respect to the killings, the information available reflects that at least 75 civilians were killed by security forces and titushky between 22 January and 20 February 2014») // ibid.
