Домаћа јавност зна ко су лобисти рокфелеровског капитала у Србији. Овај капитал је спонзорисао конференцију CEAS да би фабулацијама о „наглом расту“ руског утицаја у Србији скренуо пажњу са себе. „Мит о Русији“ је у ствари фабулација евроатлантског агитпропа у Србији. Иступање члана политичког савета ЛСВ Миливоја Бешлина на конференцији CEAS прво је јавно иступање аутономашког политичара Војводине под директним спонзорством рокфелеровског капитала.
Он пошлет людей надежных…
Сергеј Михалков
ЛСВ је почела далеке 1990. године као војвођански одсек Савеза реформских снага Анте Марковића, а по распаду СФРЈ почела је да делује самостално. Шеф ЛСВ Ненад Чанак[1] је 2008. године отворено изјавио да је „руски капитал за људско друштво исто што и сида за људско тело[2]“. Рокфелеровским лобистима ЛСВ „медицинска“ аналогија није тек стилска фигура[3]. Узор томе постоји у историји, у рокфелеровском финансијском подржавању „расне хигијене“ лекара у служби нацизма[4].
Прва јавно видљива веза политичара ЛСВ са рокфелеровским капиталом до скоро није била очигледна, иако постоји дуже од годину дана. Наиме, заменик председника и генсек ЛСВ Бојан Костреш је од 2014. године члан надзорног одбора српског одсека East-West Bridge[5], испоставе The Trilateral Commission[6]. Трилатерална комисија је основана 1973. године, у доба председника САД Џимија Картера, залагањем Саветника за националну безбедност САД Збигњева Бжежинског и Дејвида Рокфелера. Чувени амерички журналиста Кристофер Лајдон је још 1977. године у часопису Atlantic изричито тврдио: „Трилатерална комисија је плод замисли Дејвида Рокфелера“, а о његовој централној надзорној улози сведоче и записници те комисије[7]. У данашњем кадрирању Трилатералне комисије непосредно је прописан обавезни годишњи пријем најмање пет рокфелерових стипендиста из САД[8].
Рокфелеровски капитал је у Србији одавно присутан. Финансира НДНВ, Агенцију Бета, Фондацију Славко Ћурувија, Асоцијацију локалних медија „Локал прес“ и Медија и реформ центар [9]. Поред НДНВ, у Војводини су нарочито активне рокфелеровске бригаде које нарочито пропагирају аутономашку политику, штетност руских инвестиција, децентрализацију Србије и контролишу еколошки активизам[10]. Чим је законски постала остварива могућност немачке пољопривредне фирме Tönnies да изврши знатно улагање у српску пољопривреду у Војводини, ЛСВ је директно подстакла протест војвођанских пољопривредника под контролом покрајинског политичког режима. Ненад Чанак (ЛСВ) се заједно са Бојаном Пајтићем (ДС) и Сашом Радуловићем (Доста је било) ставио на чело протеста политизованих пољопривредника Војводине крајем 2015. године[11].
Наравно, петнаест година су сви наведени актери подржавали, помагали или игнорисали распродају пољопривредне земље домаћим тајкунима и странцима, а ни сада им не смета развојни пројекат рокфелеровског капитала (Belgrade`s Resilience Challenge)[12]. Сви они се данас буне искључиво против улагања фирме Tönnies, коју је Deutsche Wälle нашој јавности својевремено представила „са Гаспромом на грудима“ као „израбљивачку“ фирму чији радници су „плаћени робови“ и која је „у мутним односима са Кремљом“[13].
Др Миливој Бешлин је подсекретар у Покрајинском секретаријату за науку и технолошки развој АПВ. Од 2013. године члан Политичког савета ЛСВ[14], историчар чије је посебно поље интересовања период Другог светског рата и који се јавности представља као левичар и антифашиста.
На конференцији CEAS 22. 2. 2016. г. под називом „Србија и Русија – руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије“, а под покровитељством Фондације браће Рокфелер и амбасаде Сједињених Америчких Држава, Бешлин је иступио посебном темом: „Српско-руски односи XIX-XXI век – митови, заблуде и стереотипи vs. рационално знање о прошлости и садашњости“. Међутим, Бешлин је своје најављено излагање тематски делимично изменио најављујући да ће говорити о „митовима и чињеницама о српско-руским односима“ и „очигледно русификованом српском национализму (који) не жели дијалог и не жели дебату“. То није била само измена теме, већ покушај да најпре слушаоцима усади три предрасуде: постојање мита, затим постојање русификованог српског национализма и непостојања воље за дијалогом и дебатом. Међутим, чињеница је да је Конференцију CEAS подржао исти капитал који је још 1929. године стао иза нацистичких еугеничара у Kaiser-Wilhelm-Institut für Anthropologie, menschliche Erblehre und Eugenik. Ради се о капиталу фамилије Рокфелер, а иступање једног „левичара“ и „антифашисте“ под спонзорством истог капитала само по себи је скаредно.
Бешлин уопште не прави разлику између политика СССР-а и Русије. Међутим, није поменуо чињеницу да је Црвена армија најпре ослободила робијаше Аушвица, а затим умарширала у Берлин чиме је сасвим обустављен први Рокфелеровим грантом спонзорисани пројекат Кајзер Вилхелмовог института у коме је смишљено оправдање уништавања „нижих раса“, „дегенерика“ и из којег је произашла пракса установљења бордела где су робиње „нижих раса“ (Freudenabteilung) подвођене руководиоцима нацистичких концентрационих логора и њиховим сарадницима[15]. Уместо тога, Бешлин јавности износи тврдњу о томе како је у Србији Црвена армија силовала 5000 жена и девојака, од којих је „у Београду 2000 силованих“. Аргументовао је ову тврдњу брошуром „Злочини под плаштом социјализма“ коју је издао Брозов режим у доба сукоба с Информбироом. Међутим, навео је да се радило о „пропагандној књизи“, додајући да је „та књига одмах повучена“, па се данас „у библиотекама и архивама ова књига уопште не може наћи“. Сличне тврдње су се већ јављале у домаћим медијима[16], али стварног доказа за те тврдње још увек нема. Црвена армија је на територију Србије дошла као ослободилачка савезничка војска током октобра 1944. године у изразито офанзивном брзом борбеном наступању, а у децембру су се још само у Срему налазиле јединице 68 корпуса Црвене армије. О недостатку доказа за систематска силовања и брошури „Злочини под плаштом социјализма“ као анонимном пропагандном памфлету Западне пропаганде у Србији и суровом кажњавању силоватеља и пљачкаша у Црвеној армији писао је још 2010. године Александар Широков[17].
Током читавог свог усменог излагања осим поменутог „пропагандног памфлета“ Бешлин није навео ни један историјски извор којим би доказивао своје тврдње које је назвао „митотворна свест и параисторија као платформа за националистичке идеологије“. Међутим, немогуће је доказивати историјске чињенице анонимним пропагандним памфлетима, оценама и проценама са пристрасних листа и фразирањем о историографији уместо позивања на историјску грађу. Сам Бешлин је тиме себе порекао јер је пре годину дана упућивао на сасвим другачији приступ историји: „Сазнање о прошлости се мења, али не и она сама. Међутим, и то сазнање се може мењати само уз уважавање методолошких оквира заната историчара, држећи се чињеница и извора. (…) Историја, она рационална и утемељена у изворима и научно проверљивим фактима и интерпретацијама не би требало да служи било ком политичком циљу[18].“ Немогуће је у историјски утемељеним изворима, научно проверљивим фактима и интерпретацијама наћи „митотворну свест и параисторију“ коју су креирали било Срби или Руси, јер такве једноставно нема. Ње има управо у историографији која служи политичким циљевима противника Русије. Међутим, особеност ЛСВ и њених истомишљеника је да расизам, нацизам и фашизам траже само тамо где их не може бити, а да га не траже само тамо где мора бити. Отуд ни Бешлинова потрага за „митотворном свешћу“ и „параисторијом“ није изузетак.
„Митотворна свест“ је била проблем историографије Запада још од доба крсташких ратова, али су ту свест Западни народи до XX века углавном превазишли, с изузетком немачког народа. Међутим, Бешлин не тражи „митотворну свест и параисторију“ тамо где она до данас постоји, јер би на том путу неминовно наишао и на капитал који спонзорише конференцију на којој је иступао. „Митотворна свест“ се налази у извору који је довео до расистичке идеологије, а чије еугеничаре је подржавао рокфелеровски капитал. Идеолошки основ геноцидног нацизма Хитлерове Немачке садржан је извору који је изричито назван митом. Ради се о књизи главног нацистичког теоретичара Алфреда Розенберга који ју је објавио одмах по испоруци финансијског гранта The Rockefeller fund Кајзер Вилхелмовом институту[19]. Розенбергово дело „Der Mythus des 20. Jahrhunderts“ дан данас је јавно доступно на сајту италијанске секције Thule Geselschaft, иако је Италија чланица ЕУ и чланица НАТО. Нацистичке идеје овог аутора су захваљујући рокфелеровском капиталу послужиле псеудонауци која се развијала под надзором Јозефа Менгелеа allias Отмара Фрајера вон Ферзухера, а затим унапређивала „проширењем свести“ под дејством наркотика старањем окултиста Трећег рајха[20]. Најзад, чињеница је, а не мит да Thule Geselschaft и данас појстоји у Немачкој, иако је она давно чланица ЕУ и NATO.
Бешлин је изнео мноштво нетачности о руској улози у балканској историји. Пример тога је начин на који је представио аустријско-руско разматрање плана Григорија Потемкина о обнови царства у Константинопољу осамдесетих година XVIII века. Ово разматрање је назвао „поделом Балкана“. Међутим, основ поменуте идеје нису били „империјални интереси“ Аустрије и Русије, већ давна тежња грчког народа за ослобођењем од отоманске окупације. Идеја ослобађања православних хришћана од Османлија је ренесансног порекла. Основ ове идеје знатно је старији од доба које Бешлин помиње. С идејом ослобађања православних хришћана Балкана је Русе још почетком XVI века упознао Максим Грк[21], а у доба о којем Бешлин говори Русија није с Аустријом уопште разматрала питање свог територијалног проширења на Балкан. Шта више, било је планирано да обновљеним царством влада посебна династија. Најзад, Аустрија и Русија су врло брзо одустале од ове идеје, али је идеја обнове царства остала жива у грчком народу и под називом „Велика идеја“ (Μεγάλη Ιδέα). „Велика идеја“ је у XIX веку заиста почела процес националног ослобођења Грчке, као и хришћанских народа Балкана од Османлија.
Бешлин говорећи о „руским притисцима“ на Брозову Југославију сасвим пропушта чињеницу да се СФРЈ приступајући Балканском пакту[22] у јеку Хладног рата 1953. године de facto сврстала уз NATO. Изнео је неистиниту тврдњу да се у СССР 1968. године „родила идеја о разбијању СФРЈ“ и није ничим аргументовао ту тврдњу. Основ разбијања Југославије документован је у Председничкој директиви Роналда Регана из 1983. године[23] којом је наложено остварење војног присуства САД у нашој бившој држави. Уосталом, сви памтимо чињенице о томе ко је наоружавао, а потом признавао сепаратистичке југословенске републике-државе и пружао подршку сепаратистичким покретима у СФРЈ. Памтимо и да је NATO 1999. године извршио агресију на СРЈ и да је потом огромна већина чланица овог војног савеза противно међународном праву признала сепаратистички покрет на Космету као независну државу.
Нејасно је у чему Бешлин види „руски утицај“ у активности РИСИ у Србији након 2013. године. Мишљење о српској историји и политици сме да има и изражава било ко, а слобода научног рада и изражавања ставова спадају у неспорна људска права у сваком демократском поретку. Осим тога, иза РИСИ сигурно не стоји капитал којим су финансирани Јозеф Менгеле и други нацистички еугеничари. Не сарађују са сепаратистима на Косову и Метохији, а не меша се ни у унутрашњу политику Србије. Бешлин је нао пример „руског утицаја у Србији“ навео „проруске медије“, али је изричито навео само један: Спутник. Међутим, Спутник није проруски, већ руски медиј. Тај руски медиј има и српску редакцију, попут неколико евроатлантских медија који такође емитују програм на српском језику (Woice of America, Deutsche Wälle и Radio Free Europe). Међутим, за разлику од програма наведених медија из САД и Немачке, програм Спутника се не преноси по српским телевизијама са националном фреквенцијом. Најзад, уредница српског издања Спутника[24] је током деведесетих година била главна уредница званичног гласила ДС (часопис Демократија) којом је тада руководио Зоран Ђинђић. Бешлинова ЛСВ је дуго година била и још увек је у коалицији са Демократском странком.
Бешлин је у свом иступању навео много општепознатих историјских догађаја којима је објашњавао „кључни мотив Русије њен државни интерес“. Може ли бити ичега спорног у томе што је кључни мотив неке државе њен властити интерес? Међутим, током Првог светског рата је Русија у интересу Србије учинила огромне ствари, вођена пре свега кључним интересом опстанка Србије. Личним залагањем цара Николаја II Русија је објавила рат Аустроугарској како би заштитила Србију од аустроугарског уништења освајачким ратом у које се ова држава упустила наговором Немачке 1914. године. Руски цар је ултимтивним писмом 1915. године принудио Западне савезнике да спасу српску војску након повлачења преко Албаније 1915. године. Међутим, Бешлин ове чињенице уопште не наводи, пошто се не уклапању у његов став о руској политици.
Чијим интересом би Русија требала да се руководи уместо сопственог државног интереса? Чији интерес би требао данашњој Русији да буде „кључни“ поводом Србије? Можда интерес капитала фамилије Рокфелер? Бешлин тврди да „Руска политика пружа илузију могућности реванша“. То је поптуно неистинит став, заснован ни на чему, Бешлин га ничим није ни аргументовао. Србија и Срби протеклих деценија нису видели ничег корисног, доброг и лепог у ономе што Србији пружају интереси САД, ЕУ и NATO, већ само мноштво илузија које су чињенице давно разоткриле. Те чињенице су свакоме у Србији очигледне: помагање сепаратистичких покрета и банди, бомбардовање, оружана агресија, признавање сепаратистичких творевина, опште напредовање сиромаштва, задуженост становништва, изузимање припадника NATO од српских закона, уништење домаће индустрије и пољопривреде, финансирање Западних инвеститора програмима евроатлантских српских влада које плаћају српски порески обвезници, депопулација, бесперспективност, хронична незапосленост, хронична корупција, аутошовинизам, социјална беда, пад социјалних давања, озакоњење зулумћара у форми „извршитеља“, а у најави је и распродаја земље странцима.
Пажње вредан је Бешлинов налаз о „руском утицају“ који у Србији врши Никита Бондарјев: „Бондарјев је против Југословенства“. Нису ли распад Југославије помагале управо водеће државе ЕУ и NATO? Чини се да Бешлин не прихвата чињеницу да се Југославија одавно распала и да југословенство већ дуги низ година као чињеница не постоји. Југословенство је данас опстало тек као политички сентимент оних који безнадежно живе у прошлости. Брозова СФРЈ је још почетком шездесетих година XX века била економски, политички и безбедносно несамостална држава која је опстајала док је трајао државни интерес NATO чланица да је подржавају, финансирају и обезбеђују. Одмах по распуштању Варшавског уговора и СССР-а је тај интерес нестао и они који су СФРЈ издржавали предузели су све да се Југославија уништи на најкрвавији могући начин, како би што пре зарадили на њеној пропасти.
Закључно излагање Бешлина је представљало селективни навод неколико негативних података о Русији са „једне листе“. Ни тај извор није именовао. Посебно је навео индекс „депресије и безнађа“, појаве депопулације и жеље Руса за емиграцијом, пад рубље и БДП-а Русије. Међутим, Бешлин је показао изузетно непознавање „чињеница“ којима је закључио своје иступање. Није навео како је просечна плата у Русији данас једнака просечној плати у Европској унији, а стопа незапослености двоструко нижа (у Русији 5.8% док је у ЕУ 10.4%). Плате у Русији већ десет година расту. Стопа раста БДП-а ЕУ већ две године стагнира на 0.3%, али је тај ниво фризиран спровођењем препоруке ЕУ да чланице урачунају приходе сиве и црне зоне у билансe (приход од продаје наркотика, проституције, и других илегалних подухвата[25]). Да ово није спроведено, стопа раста БДП-а ЕУ била би нижа од руске (-0.57%) која не урачунава илегалне приходе у свој БДП. Међутим, приход руског реалног сектора убрзано и неометано расте (рударство, грађевинарство, пољопривреда, индустрија, саобраћај). За пад БДП-а Русије заслужан је пре свега пад прихода спекулативног сектора. Задуженост ЕУ у односу на БДП (са призакоњеним приходима) је 91%, док задуженост Русије износи свега 17% БДП-а. Још важније, ниво пада БДП-а у Русији изазван је наглим падом учешћа администрације у БДП-у. Међутим, Русија је успела да обори пореско оптерећење пословним субјектима са 25% на 20%, што у ЕУ никако не успева. Пад цене рубље јесте значајан, али га изазивају два фактора. Први је спољни и ради се о удруженом притиску САД и ЕУ (увођење санкција Русији уз синхронизовано обарање цена нафте). Други фактор је ослобађање Русије од везаности своје валуте за вредност америчког долара[26] и представља цену обнове финансијског суверентитета Русије. Ипак, упркос паду рубље, снабдевеност финансијског тржишта Русије новчаним агрегатима М0, М1 и М2 расте брже него у ЕУ. Једноставно, у односу на ЕУ у опадању, Русија је економска сила у успону. Причати српској јавности о депопулацији Русије је пре свега неистина, па тек онда незнање. Од 2009. године руска популација расте, за разлику од свих земаља источне Европе које су мање-више евроатлантски интегрисане и већ 25 година у стању хроничне депопулације и у паници због најезде стотина хиљада миграната из Азије и Африке. У истините показатеље је могуће уверити се из јавно доступних америчких података[27].
Ни једна озбиљна анализа односа не може да покаже ма какву изворно српску митотворну свест о Русији. Бешлиново иступање је прост израз психолошког механизма преноса проблема на другог и игнорисања чињеница које се не уклапају у евроатлантску пропаганду о Русији. Далеко је то од оне софистициране психологије манипулисања свешћу коју познајемо под називом „мека моћ[28]“.
Једина „митотворна свест“ која у Србији постоји о Русији може бити Западног порекла. Њен истински извор је агитпроп евроатлантских интереса, у којем рокфлеровске бригаде имају све важније место. Они производе пропаганду којом уверавају Србе да им је све боље и боље док нас даве у загрљају евроатлантских интеграција. Све се развија истим смером којим је „Мит двадесетог века“ Алфреда Розенберга следила гебелсовска пропаганда, и расистичка еугеника. Отуд и није чудо што се као спонзор антируске пропаганде којом евроатлантисти залуђују Србе у одлучујућем тренутку отворено појавио и рокфелеровски капитал.
Упркос усменој најави Миливоја Бешлина, нисмо чули ни један једини аргумент, а камо ли чињеницу о постојању „русификованог српског национализма“. Својим фабулозним иступањем на конференцији CEAS политички саветник ЛСВ је доказао српској и руској јавности само да је Лига социјалдемократа Војводине главна политичка бригада црног барона на територији Војводине. Међутим, Војводина се не налази између ушћа река Хадсон и Ист Ривер у Атлантик, већ између тајги и британских мора.
[1] Ново руководство ЛСВ, РТВ, 25. 1. 2013. г.
[2] Интервју, ТВ Б 92, 22. 8. 2008. г, 19.00h.
[3] Бета – Са лечења СМС-ом напредујемо на лечење Јутјубом, Блиц, 23. 2. 2016. г.
[4] Ковачев, Душан – Рокфелерове бригаде против руско-српских интереса у Војводини, ФСК, 15. 1. 2016. г.
[5] Цвејић, Б – Вучић и Јахјага иза затворених врата, Данас, 10. 10. 2014. г; Лична страница Бојана Костреша члана надзорног одбора српског одсека East-West Bridge за Србију.
[6] Аврамов, др Смиља – Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија, Ветерник-ЛДИЈ, 1998. г.
[7] Berkman, Gene – The Trilateral Comission and The New World Order, www.antiwar.com, 1993. г. О Рокфелеровој непосредној улози у креирању Трилатералне комисије видети записничке белешке Комисије: The Trilateral Commission (North America) Records.
[8] North American Rockefeller Fellows Aplication process, The Trilateral Commission.
[9] Попадић, Јелена – Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова, Политика, 26. 2. 2016. г; Антонић, Слободан – САД и финансирање антисрпства, ФСК, 12. 1. 2016. г
[10] Ковачев, Душан – Рокфелерове бригаде против руско-српских интереса у Војводини, ФСК, 21. 15.2016. г.
[11] Живановић, Маја – Протест паора и покрајинске владе у Београду, РТВ, 23. 12. 2015. г.
[12] Ковачев, Душан – Битка за земљу или „Фенси паори“ против пољопривредника Војводине, НСПМ, 13. 2. 2016. г.
[13] Рујевић, Немања – Тенис – кланица свиња, фабрика скандала, DW, 2. 10. 2014. г.
[14] Ново руководство ЛСВ, РТВ, 25. 1. 2013. г. Увид у организационе податке сајта ЛСВ показује да је Миливој Бешлин и даље члан политичког савета ЛСВ.
[15] Camp Bordel, Wollheim Memorial; Herbermann, Nanda – The Blessed Abyss, Wayne State University Press, Detroit, Michigan, 2000; Nazi Sex Slaves: New Exhibition Documents Forced Prostitution in Concentration Camps, Der Spiegel, 15. 1. 2007.
[16] Сакриј ћерку од руског војника, Телеграф, 20. 12. 2014. г.
[17] Широков, Александар – Црвена армија: ослободилац или окупатор? Руска реч, 26. 10. 2014.
[18] Бешлин, Миливој – Ревизионизам као платформа екстремизма, Фашизам увек вреба, Хелсиншка повеља, стр. 5-6, децембар 2014.
[19] Edwin Black – Eugenics and the Nazis — the California connection, SFGate, 9. 11. 2003.
[20] Ravenscroft, Trevor – The Spear of Destiny: The Occult Power Behind the Spear which pierced the side of Christ, Sphere Books Limited, 1972.
[21] Medlin, Willian K – Renaissance Influences and Religious Reforms in Russia, Etudes de philologie et d’histoire, Librarie Droz, Geneve, 1971.
[22] Уговор о пријатељству и сарадњи између ФНРЈ, Краљевине Грчке и Републикие Турске, 1953. г (доступно на сајту Владе Р. Србије).
[23] U.S. Policy Toward Yugoslavia (NSC-NSDD-133), Ronald Reagan Library (NLS).
[24] Тасић, Јелена – Србија гледа свет очима Запада (интервју с Љубинком Милинчић), Данас, 25. 11. 2014. г.
[25] Joshua Abramsky & Steve Drew – Changes to National Accounts: Inclusion of Illegal Drugs and Prostitution in the
UK National AccountsOffice for National Statistics, 29. 4. 2014; Drugs and sex trade lift Spain’s GDP by €9 billion, The Local/AFP, 25. 9. 2014; Sex, drugs and GDP, The Economist, 31. 4. 2014; German GDP swells on sex, drugs and weapons, DW, 14. 8. 2014. Ishaan Taylor – Why Europe’s governments are fixated on sex and drugs, The Washington Post, 26. 9. 2014; EU: All Members Must Include Drugs, Prostitution, In Official GDP By September, Larouchepac, 9. 6. 2014; Fero, Shane – Drugs And Prostitutes Help Bring Italy Out Of Recession, Busines Insider, 15. 11. 2014.
[26] Shapiro, Robert – Floating Ruble vs Currency Board, Gold Eagle, 15. 1. 2015.
[27] Пример из којег је могуће упознати се с референтним показатељима је амерички сајт www.tradingeconomics.com. Упоредити показатеље о Еврозони и Русији. Оснивачи Trading Ecopnomics су Антонио Суса и Ана Федек из Њујорка.
[28] Nye, Joseph S., Jr – Soft Power, Foreign Policy, No. 80, Autumn, 1990, 153-171.
