СБ ОУН је 29. фебруара донео нову резолуцију по питању пуномоћја председника и тужиоца Међународног резидуалног механизам кривичних трибунала (МРМКТ). Овом резолуцијом Теодор Мерон (САД) је постављен за шефа МРМКТ, а Серђо Брамерц (Белгија) за тужиоца.
На тај начин је практично Бубакар Џалоу (Замбија) смењен са дужности главног тужиоца МРМКТ. Узимајући у обзир околности у којима је донета та одлука, може се рећи да је она прогурана на силу и за циљ има практично спајање два трибунала.
Да почнемо од чудних околности доношења одлуке од стране Генералног секретара ОУН.
Прво. Пуномоћје садашњег председника МРМКТ Т. Мерона истекло је 29. фебруара 2016. године, међутим, кршећи све разумне рокове, Генерални секретар ОУН је отезао представљање кандидатуре све до 23. фебруара.
Друго. Генерални секретар је преместио Т. Мерона на дужност председника МРМКТ до јуна 2018. године, без обзира на то што пуномоћја Мерона као судије МРМКТ истичу у јуну 2016. године! На тај начин, по мишљењу Бан Ки Муна, председник МРМКТ не мора бити судија. Или је он уверен да је после његове одлуке – премештање Мерона на нови рок нешто обавезујуће за чланове СБ ОУН.
Треће. Генерални секретар ОУН је у образложењу своје одлуке да преименује Мерона и удаљи Џалоу, навео очигледно глупе аргументе. Тако је, на пример, по питању уклањања Б. Џалоуа, секретар изјавио да се то чини како би се обезбедио континуитет! То јест, премештање старог тужиоца је – против континуитета, а постављање новог – обезбеђење континуитета! Други аргумент ген-сека ОУН је била “тежња Секретаријата да се обезбеди ефикасност МРМКТ путем постављања господина Брамерца који ће наставити рад са оним предметима које он у овом тренутку води као Тужилац МТБЈ”. Међутим, према информацијама којима располажу чланови СБ ОУН, Брамерц још није приступио раду са предметима који су требали бити предати у МРМКТ. А Џалоу на њима ради већ више година! То јест – поново лаж! На крају, најидиотскији аргумент је био онај о уштеди средстава, јер ће Брамерц једноставно добијати две плате – своју стару, и ону коју је раније добијао Џалоу. Када се отворено изругујући аргументи представљају за јавност – то никога не чуди, али када се таква глупост представља државама, поготово чланицама СБ ОУН – то онда значи очигледну жељу да се свој безобразлук демонстративно покаже. Због тога је реакција чланова Савета изгледала још чуднијом (о томе нешто ниже).
Текст нове резолуције СБ ОУН № 2269 изазива даље чуђење. Резолуција је у потпуности састављена од чланова који су у супротности са Статутом МРМКТ! Тако Параграф 1., који утврђује постављање С. Брамерца од стране Генералног секретара ОУН за главног тужиоца МРМКТ, у даљем тексту утврђује да се “касније Тужилац МРМКТ може постављати или премештати на двогодишњи рок”, што је у супротности са Тачком 4., Члана 14., Статута МРМКТ. Параграф 2 нове резолуције СБ утврђује да “судије МРМКТ могу да се постављају или премештају на двогодишњи рок” – а то је кршење Тачке 3., Члана 10., Статута МРМКТ. И на крају, параграф 3. резолуције утврђује да се Секретар МРМКТ може поставити или преместити на двогодишњи рок, што је у супротности са Тачком 3., Чланом 15., Статута МРМКТ.
Шта све ово значи? Да би покушали одговорити на ово питање, треба као прво истаћи да је нова резолуција СБ ОУН била донета са 11 гласова “за”, али су се 4 делегације уздржале: сва три члана СБ ОУН која представљају Африку и Руска Федерација.
Позиција афричких чланова СБ (Египат, Сенегал и Ангола) била је формално заснована на грубом кршењу принципа једнаког географског представништва земаља-чланица ОУН који је прописан у Статуту МРМКТ. Б. Џалоу је био једини представник Африке у кривичним трибуналима ad hoc.[1]
Позиција Русије била је боље образложена. Првобитно је она била представљена одвојеним писмом на име Генералног секретара ОУН, а потом је поновљена после гласања на заседању Савета.
Руска Федерација је изјавила да неће блокирати именовање Мерона и Брамерца, но, сматра да они “могу довести до “репродукције” и конзервисања суштинских недостатака у делатности МРМКТ, карактеристипчних у последње време за рад МТБЈ, који је од 2011 до 2015. године предводио судија Мерон”.[2] Тако је Русија подсетила да су за МТБЈ “постали уобичајени врло озбиљни проблеми са судском администрацијом. Рокови завршетка суђења у разним предметима редовно су одуговлачени под различитим изговорима, некада излазећи изван граница разумног. Карактеристичан по том питању је случај В. Шешеља, који је провео више од десет година под стражом у очекивању пресуде по свом предмету. Несхватљиво је како може тако вапијући случај бити у складу са претпоставком невиности и темељним гаранцијама права оптужених”.
Представник Русије је обратио пажњу на то да је СБ током низа година позивао трибунал да удвостручи напоре ради скраћења рока за окончање предмета, међутим, руководство МТБЈ је доследно одбацивало да реализује иницијативе које је прописао Савет. Стратегија преокрета делатности МТБЈ од стране руководства трибунала није испуњена. Рокови које су они указивали никада нису испуњени, без обзира што су су они дефинисани на основу предлога и оцена руководства самог трибунала. Штавише, кашњења у графику по питању разматрања низа предмета не само да нису скраћена, него су наставила да нарастају. Све се то дешавало управо под руководством Мерона.
Русија је такође посебно указала и на смрт генерала Толимира. Колико је познато, одбрана генерала је у 2015. години захтевала да му се омогући лечење у Србији, међутим, добила је отказ. То је још једна смрт која потврђује основаност озбиљних питања у односу на обезбеђење не само процесуалних гаранција оптужених и осуђених од стране МТБЈ, него и таквих њихових темељних права као што је право на живот, на очување здравља и медицинску помоћ. Траже се неодложне мере за исправљање ситуације. Сматрамо неопходним да се спроведу истражни радови медицинских тимова МТБЈ/МРМКТ снагама Управе службе унутрашњег надзора ОУН.
Све су то исправне речи. Тим пре је нелогичан резултат. Уздржавање од гласања у оваквој ситуацији – представља озбиљан пораз. Неће бити објективних судијских процеса. Неће бити заштићена права оптужених. Неће бити истраге медицинских јединица МТБЈ. И неће бити не због тога што је за нову резолуцију гласало 11 чланова Савета (узгред – укључујући Кину и Венецеуелу), него због тога што четири земље нису гласале против.
Главни резултат специјалне операције по премештању Т. Мерона и искључивању Б. Џалоу из игре, наравно, није постало кршење принципа праведне географске поделе. Сам по себи тај принцип мало вреди. Представници Африке не једном су демонстрирали да могу муњевито да стану у службу глобалне власти. А најчешће они су у служби те власти још док се налазе на чисто унутрашњим положајима у служби. Ради се, наравно, о другом. Глобална власт је одлучила да једноставно узме под пуну контролу оба трибунала – МТБЈ и МРМКТ. Јединствени тужилац ће обезбеђивати овде јединство тужилаштва, а јединство судија – заједнички финални резултат. Мерон је апсолутни господар МТБЈ, који је своју власт предао свом заменику К. Агијусу. А Агијус је не само судија МТБЈ, него и судија МРМКТ. На тај начин се губи сваки смисао да се ради о два међународна трибунала. У овом тренутку је створен један монструм МТБЈ/МРМКТ. Стварање тог монструма је неопходно да би се обезбедило одсуство било какавих изненађења у односу на оне предмете који су били (и који ће у блиској будућности бити)[3] завршно одобрени у МТБЈ и бити предати на апелационо разматрање у МРМКТ.
[1] Види стенографску забелешку о заседању СБ ОУН од 29. фебруара 2016. године // Документ ОУН: S/PV.7636.
[2] Писмо Привременог повереника за дела Сталног представника Руске Федерације од 27. фебруара 2016. године на име Генералног секретара // Документ ОУН: S/2016/197.
[3] 24 марта ће бити изречена пресуда по предмету Радована Караџића, а 31 марта – по предмету Војислава Шешеља.
