Вашингтон већ 21 годину даје јасне налоге како и ко треба да се понаша у Дејтонленду. Сарајево и Мостар упорно салутирају, јер ако не буде извршена наредба из Стејт департмента, казна ће их стићи одмах. Најбољи пример за то је син Алије Изетбеговића – Бакир. Њега су амерички и европски дипломати не само извукли из незаборава тако што су дали приличан новац, већ су га и реанимирали као политичара. Сада лик „најбољег муслиманског вође“ скоро свакодневно подржавају радиостанице „Слободна Европа“ и „Глас Америке“. Исто то ради и „Ал-Џазира“. О малој Босни и Херцеговини причају по цео дан и ноћ и убеђују слушаоце и телевизијске гледаоце да је Америка донела мир Балкану, те су само Американци истински ослободиоци и демократе. За то се годишње не жале ни милиони долара.
Пропагандна машина ради пуном снагом. То је и разумљиво, Федерација Муслимана и Хрвата у Дејтонленду је формирана по шаблонима тајних служби и Пентагона. По њиховим налозима и препорукама увек су на одређене дужности постављани потребни и покорни политичари. Онај познати претходник Бакира – Харис Силајџић, који је у Босну сместио неколико хиљада кољача из Ал-Каиде, није никада прекореван од својих покровитеља из Вашингтона и Ријада. Политика дуплих стандарда представља алфу и омегу Запада. Јер – много је важније имати своје људе, макар су они упрљани корупцијом и ратним злочинима, него комуницирати са онима кога је изабрао и подржао народ. Такви неће да гледају у уста амбасадорима-гувернерима и обавештајцима који се крију под дипломатским имунитетом.
Бања Лука је код Вашингтона увек изазивала бес. Американци, ма шта покушавали, нису успели Републику Српску да узму под своје. Ма шта да су радили, колико год се трудили. Срби нису хтели, а неће ни данас да дозволе да их Бела кућа и Ленгли водају на кратком повоцу. Милорад Додик никада није обраћао пажњу на наређења америчких амбасадора и европских посматрача у Босни и Херцеговини. Република Српска неће да одржава бајку о „нераскидивом пријатељству са Хрватима и Муслиманима“. Дејтонска Босна коју је формирао 42. председник САД Бил Клинтон данас очигледно пуца по шавовима. Отворено говорећи, у њој још нису научили да поштују интересе српског становништва. Сарајево и Мостар, природно – после одређене инструктаже, са огромним задовољством за све своје неуспехе и муке окривљују Милорада Додика и Србе који хоће да остану православци, да посећују своје цркве и да одржавају тесне везе са Русијом. Муслиманске и хрватске политичаре то излуђује. Данас је тамо нови тренд: пријатељство са Москвом је штетно и опасно. САД инсистирају да нема општења са Русима ни под којим изговором. Али Милорад Додик не намерава да кида везе ни са Русијом, ни са Москвом. Он одлично зна да нема тих пара којима се може купити право пријатељство. Ако се пажљиво читају материјали које амерички пи-арови свакодневно публикују у босанским новинама које они контролишу, као и на интернету, радију и телевизији, постаје јасно да је то систематска обрада становништва Републике Српске, које пре свега хоће да убеде да се пријатељство са Русима – и данас, и у скоријој будућности – не препоручује.
Тајне службе САД и земаља Залива никако да се уморе од добацивања различитих инсинуација и дезинформација о руководству Републике Српске. У Бања Луци одлично схватају да сви ти напади представљају одговор Запада на политичку самосталност Милорада Додика и на то што Република Српска неће да слуша, већ блокира све одлуке које су супротне Дејтонским споразумима, а које воде централизацији БиХ, а такође не тежи НАТО-у, већ поступно гради све чвршће односе са Русијом.
Не треба да се искључи да су сви новинарски напади на РС и њено руководство само увертира за већу провокацију коју су Пентагон и ЦИА већ припремили. Чини се да постоји неколико тајних сценарија и да су већ подељене и главне, и споредне улоге. Бела кућа дана има много „врућих тачака“: Сирија, Ирак, Либија, Авганистан. Али то је за амерички естаблишмент мало ако хоће „велику игру“ и нову деобу света. Зато се, ето, и размишља како да се поново разигра „балканска карта“ и да се Европљани увуку у нови хаос грађанских ратова. Јака Европска унија је отворен конкурент Американцима. Стари континент мора да се држи у непрестаној напрегнутости и кад год се укаже прилика – да се добро протресе. Балкан је одличан простор за почињање било ког конфликта у Европи.
