Збијмо наше редове. Будимо чврсти.
Њих се наш народ ни најмање не тиче, па се тако и понашају.
За њих је ово Африка, а ми Црнци.
Они ће покушати да купују наше људе и створе раздор у нашим редовима,
па да нас потчине себи
Ђенерал Драгољуб Михаиловић о Енглезима 6. јула 1943. године
НАЈАВА ПОСЕТЕ ПРИНЦА ЧАРЛСА
Пре но што је принц Чарлс посетио Србију, Џејмс Кер Линдзи, стручњак за Југоисточну Европу са Лондонске школе за економију и политичке науке, дао је интервју „Сведоку“ у коме је јасно ставио до знања кога Британци у Србији подржавају: “Предстојећи избори би могли да створе шансу за Србију да начини напредак у преговорима о приступању ЕУ./…/Уз претпоставку да СНС оствари велику победу како сви очекују, постоји нада да ће нова влада бити формирана веома брзо и да ће званичници моћи врло брзо да се врате кључном питању приступања ЕУ./…/Дуго се на владу ДС гледало као на либералну и реформистичку. У стварности, веома мало конкретног је учињено“.(1) Лепо и јасно рече Линдзи, за оне који умеју да читају: Вучић је већи издајник Србства од Бориса Тадића, и Велика Британија то поздравља. Зато му и не помињу демократију у Србији, него га пуштају да влада као њихов гаулајтер, коме је све дозвољено и за кога нема никаквих правила (осим оног које је прогласио чилеански „реформатор“, Аугусто Пиноче: “За пријатеље све, за непријатеље закон“). Линдзи је посету принца Чарлса најавио као надасве „културну“, и упутио нас на чињеницу да ћемо се изненадити колико он познаје Балкан.
Сазнали смо, такође, да је принц више пута долазио у наше крајеве: боравио је у Хрватској и Босни и Херцеговини 1993, па опет 1996. године (тада је два пута био у Туђмановој „лијепој њиховој“)… Чик погодите – кога је овај англиканац, који, како тврде таблоиди, много „воли православље“, подржавао у то доба? Православне Србе, римокатоличке Хрвате, муслиманске Бошњаке?
Принц Чарлс је 1998, док је трајала криза на Космету, посетио Македонију, а у јесен 1999, кад је НАТО окупатор заузео нашу Свету Земљу, обишао своје војнике на тој територији, па 2004. и 2007. опет Босну и Херцеговину, а сад га ево у Хрватској, Србији, на Космету ( опет на окупираном делу Србије према коме се понаша као према независној држави ) и иде у НАТО Црну Гору.
Тако се то ради. Тако се „обележава територија“. Respect, бато! Због тога србијански политичарчићи шене пред њим, тако отменим, тако моћним, тако Чарлсом!
Потписник ових редова је, својевремено, у књизи „Пут у Нигдину“, писао о доласку „Ролингстоунса“, витезова британске круне, у Београд (било је то 2007. године), као својеврсном увођењу у тајну Европе без Христа, те, по Светом Николају Жичком, „Беле Демоније“: „Зато концерт „Стоунса” није обични музички спектакл, него символ иницијације у свет у коме луциферијанство постаје идеологија естаблишмента. „Чини оно што хоћеш и нека ти то буде једини закон”, објавио је Алистер Кроули на почетку ХХ века. А „Стоунси” су то препевали у песми „Симпатија за ђавола”, у којој се отац лажи представља као неко богат и са укусом, који тражи да му се укаже „долично” поштовање“. (2)
Затим нас је, 2014, посетила Трилатерала, чијим газдама су подношени извештаји од стране локалних политичких (не)моћника – докле се стигло у поробљавању домородаца са ових простора. Долазак принца Чарлса ове, 2016, наставак је иницијације у небитије, чији је циљ да нестанемо у ништавилу луциферијанске англоамеричке империје која почива на Ситију и Вол Стриту.
И БИ ПОСЕТА
Посета принца Чарлса Србији дочекана је са великим ентузијазмом: Дачић је ускликивао с љубављу како ће наши односи с Великом Британијом бити као некад, врх СПЦ је уживао у изјави да ће принц (за кога, понављамо, кажу да је „наклоњен“ православном хришћанству) помагати изградњу храма Светог Саве, због чега је, свечано, у првој, „најаскетскијој“ седмици Часног поста, примљен на ракијицу у манастир Ковиљ, у друштву три епископа, као што је 2009. Џозеф Бајден примљен у Дечане с тврдњом да се посета америчког шиптарофила и србофоба остварује на основу „традиционалног хришћанског гостољубља“ Срба(3). Ни принц Чарлс није остао дужан: у Скупштини Србије – оној што нас је, Вучићевом већином, увукла у НАТО, чију је базу на окупираном Космету принц Чарлс посетио одмах после Београда (4), говорио је мало на србском језику, па је, у „југосферном“ контексту, помињао Иву Андрића и његову причу о мостовима између људи и народа, и, наравно, Светог владику Николаја, који је, као јеромонах, први православни коме је дозвољено да говори у катедрали Светог Павла у Лондону, срцу англиканства, чија је поглаварка његова мајка, краљица Елизабета.(5) А НАТО левичарка (левичари су, ваљда, бар су били они старински, против застарелих и реакционарних установа каква је монархија?) Дубравка Стојановић га је водила у шетњу Калемегданом. (6)
Ah, ah, sheer poetry…
У таквим ситуацијама, макар некима принц Чарлс и био симпатичан, није згорег да се посетимо да је он човек који – по „опису радног места“ – живи и дела за интересе државне творевине чије је круне наследник. А та држава је, најмање два века, против свих виталних интереса Србије и Срба.
И то само зато што су Срби Енглезима увек били „мали Руси“, које треба свести на безначајни фактор на балканском простору.
Следи наставак…
