Још се ни мастило Радовану на пресуди осушило није а покрену се лавина плаћеника доброг чика Сороша, који већ више од четврт века упорно тренира српско духовно биће, док истовремено извођачи теренских радова чика Бжежинског сређују „маневарску просторију“ бивше државе Југославије у „припремни положај“, толико брижног чика Керија.
Као сваки инвеститор, чика Сорош уме да нареди, натера и употреби своје плаћене бабасере које већ четврт века продукт производе, уместо да га чисте.
Како је назови пресуда Радовану, после ритања толиких експерата за копита и рогове англосаксонског права толико правно неутемељена и бушна, а већина „необразованих Срба“ ипак пита правнике школоване пре ЕУнијатског сакаћења класичног европског права, задужена је одмах гомила сорошбабасера за интерпретацију виђења, по строгом упутству!
Само још ситница да убеде бројне неверне Томе, оно додуше Христ је истином убедио једног неверног а сорошјбабасере морају да бар покушају, да лажима убеде истиноверне Србе!
Убеђивање Срба лажима почело је систематски почетком прошлог века, кампањама „претече ЕУ“ док чика Гебелс ни занат још учио није, а острвска „истиномерка“ Мери Едит Дарам већ написа прве „научне радове“ о правима Шиптара на српску земљу, коју су управо пушком ослободили од вековног османског окупатора.
Гостовање (додуше неуспешно) чланова Карнегијеве комисије за „истраживање доказа“ о „злочиначкој природи ослободилачког рата“ и узалудно тражење непостојећих, уз оркестрирано писање острвских дописника и преписивачку подршку Беча и Пеште те бурну асистенцију загребачких стручњака, претеча је настанка институције проститутки пера, крштеног као „истраживачко“ новинарство.
Крајем прошлог века, током грађанског рата у Хрватској и БиХ, успешну каријеру изградила је плејада „објективних извештача“ по унапред написаном и увежбаном сценарију НАТО стручњака за ППД (психолошко -пропагандна дејства).
Тада су домаће бабасере биле још „девојчице-помоћнице“, чак замуцкујући пред објективом страних камера увек „случајно“ присутних када би почела кампања притиска на Радована, да мора начинити уступак добре воље, да докаже да није задрта злочиначка Србенда!
Као психотерапеут Радован их је третирао, разводњавајући и разобличавајући њихову очиту злу намеру да обезвреде оправдану борбу српског народа, са неофашизмом на простору БиХ.
Чињеницу да је српски народ на простору БиХ у време НДХ имао два антифашистичка покрета и да сада брани тековине антифашистичке победе, тадање „сорош-девојчице“ нису желеле да виде, као ни поновљене српске жртве које се нису могле сакрити!
Правило Гебелса, о упорном понављању које мора постати „истина“ траје до дана данашњег, само се сада сорошбабасере ките предзнаком „антифашизма“, као новог парфема за ЕУ каћиперку, ваљда да затру мирис чешњака са брдовитог Балкана (зна се и ко од чешњака бежи!)
Све има земан, трајање није вечно и лажи се разоткривају, зато суд у Хаагу и забрани коришћење доказа одбране јер пројекат „српске геноцидности“ мора да успе, макар да траје до последњег непреумљеног Србина.
На велику жалост наручилаца преумљивања, кречење је узалудно јер истина разара лаж као антибиотик патогене бактерије, али на истину нема резистенције.
Сорошбабасере (време чини своје!) имају довољно долара да плате разна натезања и затезања „пластичарима“ (хирурзи), али не могу да купе индулгенцију (РКЦ „опрост“ греха) код српског народа, за недело своје.
Већина сорошбабасера потиче ипак од родитеља, браварових следбеника у пројекту преумљивања Срба, мантром „великосрпске злочиначке намере“ да имају своју слободну државу, без робовања видиоцима некакве католичке подунавске конфедерације.
Радован је „крив“ зато што је препознао поквареност острвских саветника са почетка оружаног отпора подивљалом неофашизму, који је кренуо да заврши посао од пре пола века.
Крив је Радован, што је српски јасно и гласно казао муслиманским представницима да ће увести земљу у крвави грађански рат, и неће истребити Србе, јер су на својој земљи!
Када је творац модерно конципиране СДА (Странка демократске акције) Адил Зулфикарпашић увидео у шта се она мења под директним америчким упливом, згрожен, клиснуо је посрамљен у сигурност швајцарског апартмана, али је ипак претходно јавно упозорио на последице радикализације вером и то страном, на брдовитом Балкану.
Сорошбабасере знају добро те детаље, али газда наручилац прети да укине апанажу а стандард има своје прохтеве, те се Зулфикарпашића бакице нешто не „сећају“ (старачка деменција, кажу пакосни!).
Пошто су сорошбабасере атеисти, снагу духовног преиспитивања код православних оне не познају а још мање признају, те своју мантру упорно зато гуслају (колико ли тек мрзе тај инструмент!).
Радована, као камен за под главу државе Републике Српске, морају оне сада да изваде из колективне свести Срба, који то јесу не само по пореклу!
„Нема одмора док траје обнова“, певали су родитељи сорошбабасера као млади и полетни, пуни идеала и енергије коју су узалуд трошили на маглу за лаковерне, пред стварним.
Као и ЕУ, бакице су трошне, клецају им колена ал` срећом не пишу пером да им дрхти старачка рука, већ тастатуром која лако реагује и наплаћаће се чика Сорош (има се, може се), ал`узалуд.
Истина излази на видело као бујица (ноћна мора фактора & со) у пролеће, носећи успут и блато лажи сорошбабасера, да га разастре пред очима неверујућих, јер истину не могу да измене.
Залуд лажи већ унапред наручене о паралели са Нирнбергом, нит` је Радован фашистички злочинац, нит` су Срби геноцидни, већ је Радован антифашистички бранилац а Срби државотворни!
Радован се већ сели на место које му и припада као борцу против повампиреног неофашизма на брдовитом Балкану, а сорошбабасере ношене бујицом свога продукта, неумитно се примичу заслуженом месту, своме!
Неки нови клинци у земљама српским, умеће већ да очисте своју Отаџбину од смећа и блата лажи, које дуго загађују здраву животну средину, да се лакше дише у одбрањеној слободи која нема цену!
