Мотиви британске владе да блокира рачуне које РТ има код NatWest Bank (National Westminster Bank) потпуно су јасни. Нема ни говора о било каквим криминалним активностима, не ради се ни о увођењу санкција Русији – циљ је да се пригуше руски медији због планираних активности које Британија и САД, попут гусара и криминалаца, намеравају да спроведу под лажном заставом. Руси се оптужују за све што у Сирији ураде САД. Зато је важно ућуткати РТ и Спутник. До тада је Њујорк тајмс задужен за рат против Русије, он је дежурни владин лист за генерисање мржње. Та новина се одрекла свих медијских норми и било какве објективности. Отишли су толико далеко да уверавају грађане САД да Руси доводе свет пред нуклеарну катастрофу и да спремају нуклеарни удар, те САД морају размишљати о превентивном удару и претити њим. Русија је означена као мрачна сила у којој се непрекидно повећава број тенкова, авиона, ракетних система. Раде се бизарне анализе попут оне коју је урадио Andrew E. Kramer, дописник Њујорк тајмса из Москве, да се Руси користе прљавим триковима, да Путин показује силу на геополитичкој сцени, да је Кремљ лансирао „нечујне тактике“ које маскирају преваре, да Руси воде псиоп и специјални рат, да је Путин вратио Русију у доба Стаљинове диктатуре и КГБ-а итд. итд.
А реалност је сасвим другачија. САД су у Либију, Ирак и Сирију улазиле тајно и водиле прокси рат. Иако цео свет зна да ИД = САД, они настављају по своме и на исти начин. Каква је то влада која Русији подмеће чак и обарање путничког авиона и напад на хуманитарни конвој? Обама је одобрио сајбер рат против Русије, јер Пентагон сматра да рат тог типа има исти ефекат као кинетички сукоб, а за вођење сајбер рата оптужени су Руси. Једна од највећих превара од Другог светског рата је тзв. ослобађање Мосула и протеривање јединица ИД из Ирака. Све је режија, превара је холивудски осмишљена, сценарио је написан за сваки тенк и за јединице које напредују, док је коридор отворен за премештање трупа у Алепо. Челници ИД су евакуисани хеликоптерима. Овом режијом САД желе повратити стари сјај предводника коалиције у борби против тероризма, чиме се ствара и право да се умешају у питање Алепа као равноправан партнер или чак предводник у преговорима о Сирији.
Увод за улазак САД у Сирију је „чисто залеђе“, што подразумева инсталирање марионетске владе у Ираку, као и наређење џихадистима из Мосула да се преселе преко источног дела Сирије у Алепо, да наоружани противтенковским ракетним системима ТОВ „загорчају живот“ Русима. Агенти ЦИА арапског порекла имаће савремене стингере, али тачно одређен број и строго контролисано лансирање. У случају пада Алепа специјалне јединице САД, које су већ у Алепу, имају задатак да преузму стингере и униште их, евакуишу агенте и вође Исламске државе, и припреме их за наредне активности у Јемену, Украјини, Кавказу и на Балкану.
Међутим, САД су веома близу тренутка када ће морати признати Русију не као регионалну силу, већ за равноправног партнера у биполарној подели света. Од исхода сукоба у Сирији зависи даљи ток глобализације, а баш у Сирији Сједињене Државе перманентно губе утицај. Све су прилике да ће у постконфликтном периоду преговоре о промени устава Сирије предводити Русија а не САД. Рачуница даље каже да ће у случају да САД Сирију препусти Русији, трећи по значају играч на глобалној сцени постати Кина, што се уклапа у заједнички стратешки одбрамбени уговор Русије и Кине.
Руси хириршки прецизно воде операције и на добром су путу да Алепо ставе под контролу, а тако би контролисали и целу Сирију. То САД не могу да дозволе. Видљиве су Обамине активности да Клинтоновој остави препознатљиву платформу о старој – новој доктрини Хладног рата. По сваку цену се настоји да свет САД доживи као силу из доба Хладног рата. Зато се ствара конфронтација САД – Русија, што је била карактеристика тог периода. Нова стратегија предвиђа застрашивање планете разним степенима узбуне, а драматургија је разрађена у режији ЦИА. Такође, перцепција Русије у светским медијима треба да буде што гора, свет треба да је доживи као отпадничку земљу која је агресор, а што је показала у Украјини, на Криму, у Сирији, а сада и на Балтику. Мултимедији и друштвене мреже које они обезбеђују, контрола Фејсбука, Гугла, Твитера, захваљујући уговорима са наведеним гигантима, али и донацијама Владе САД, биће у тој функцији. Русија ће бити изложена великим медијским ударима.
Међутим, ово је сасвим нова Русија. Одбрану националног дигнитета подржава 80% Руса, али подршку даје и руска интелектуална елита, и то до мере да научни и војноиндустријски комплекс стварају чуда будуће војне технике, која ће из основа променити руску војну доктрину. Интелектуалци Русије постали су толико свесни своје моћи да увођење тенковске демократије по западним нормама САД могу заборавити.
САД покушавају наћи формулу да до крајности инструментализују УН, а Савет безбедности и право вета одавно су трн у оку САД, али и Британији и Француској. За сада су САД предводник и градитељ мржње према православним народима на Балкану, али је иста мржња присутна у политичком врху Британије и Француске, с тим што ни Британци ни Французи немају лидера који би ту мржњу материјализовао. Зато се у Билдербергу упињу да створе нову Тачерку и одлучног Блера, бољег Оланда. Сасвим је извесно да ће француска политичка и интелектуална елита, незадовољна поданичком политиком коју према САД испољава Оланд, вратити Саркозија на власт. Са Саркозијем на челу Француске ЕУ добија шансу да опстане и да се реформише. Иза Саркозија стоје прејаке снаге те његов повратак неће моћи да спрече ни све америчке лажи и преваре.
