Недавно је у СБ ОУН одржан интересантан дијалог између Ивице Дачића и Вљоре Читаку, као некакве министарке иностраних послова, некакве „Републике Косово“.
Читаку је оптужила Србију за колонијалне тежње, а Дачић јој је одговорио да она уопште није косоварка и нису сви присутни чак ни схватили на шта је он мислио. А српски министар је мислио на то да у америчким пројектима прерасподеле туђих територија има веома много увозних менаџера. То је посебно било распрострањено у прибалтичким државама. Тако је на почетку увозних министара било колико хоћете. А шта тек рећи за Украјину, какве све тамо егзотичне ликове нису увозили у владу. Из Америке, Грузије, Пољске, и тако даље… Није то влада, него некакав камп.
Но, са Косовом је посебан случај. Они који бар мало познају Балкан, засигурно имају представу и о пројекту Велике Албаније, која је, према замисли неколико безумника са почетак прошлог века требала да уједини све рејоне насељене Албанцима у рејону полуострва. Па тако и рејоне Србије, Македоније и Грчке. А глава тог читавог конгломерата треба да постане Тирана. И само што се појавила могућност да албански национализам пусти своје пипке на суседне територије, на Косову се појавила албанска министарка Читаку. У школским уџбеницима о таквој пракси пишу као о пракси великодржавног шовинизма. У Тирани тајно, но озбиљно, сматрају да ће Косово једног дана постати део Велике Албаније. Све до сада су амерички клинтоноиди због тога гладили по глави албанске владаре, јер либерални идентитет не види никакав историјски злочин у томе што је Србији ишчупано њено срце. Да ли ће их гладити и Трамп, брзо ће показати време. Но, у сваком случају, косовски политичар који сматра Србију колонијалном државом, највише подсећа на лопова који вришти „опљачкали су ме“. Ивица Дачић је адекватно одговорио на ту дрскост младе даме и подробно јој објаснио какав је у ствари његов поглед на мир на Косову.
Хтео бих још додати да би било илузорно и очекивати нешто друго од представника криминалног косовског режима. Ти људи стварају у уобразиљи свој сопствени свет, који је веома далек од реалности. Они не могу да поступају другачије, јер живе у вештачки створеној творевини која је неспособна да преживи. Та творевина пуца по свим шавовима. У њој ништа не ради како би требало да ради у нормалној земљи. А да би се то објаснило, мора се лагати. У првом реду самог себе.
„Пројекат Косово“ веома подсећа на „Пројекат Украјина“ по својој неспособности да преживи. Оба пројекта су зачета у епруветама америчких тајних лабораторија, оба су се развијала са радикалним одступањима од норми, оба су избачена у свет уз помоћ вештачких крвавих порођаја и испоставило се да су оба пројекта – наказе којих се плаши остали свет.
Да ли ће они дуго трајати? Ко зна, има случајева да наказе трају веома дуго. У сваком случају, они ће једном у грчевима окончати свој пут и на њиховом месту ће се појавити сасвим друге, нормалне државе.
А наступ Вљоре Читаку у СБ ОУН као да потврђује да нема наде у оздрављење тог детета из епрувете.
