У последње време кад су видљиве геополитичке промене у целом свету, на просторима Балкана баве се гледањима која су везана за среброљубни аршин и обману – по коме су језуити стварали атеисте и фашисте, а ми били у заблуди да су код комшија сви били на правој слободарској страни. Та ће лаж касније изазвати озбиљан предуслов наставка идеје: 1/3 побити, 1/3 протерати, и 1/3 покатоличити. При томе, не жалећи ни земље ни крви за заједничким животом и универзалним вредностима, ми поново настављамо илузију која нас води у апсолутни нестанак. До када?
Код нас нико и никада није ваљао, нити ће! Док ништа није спорно ни код ”Спремних за дом”, као ни код “Божијих ратника“ који вршљају од Босне па у свим правцима света узвикујући: „Алах је велики“ за рачун разно-разних терористичких групација и њихових налогодаваца, без икаквих консеквенци, при чему су они увек ”елита” или у најмању руку ”цвијеће народа” где су најзаслужнији ”златно цвеће” који примају борачку надокнаду из нашег буџета. Тако смо у истом том духу претходних 20 година вјеровали да смо ми задња генерација која је морала ратовати и да ће сутра неко пронаћи формулу суживота. Чак су нам поново продали примамљиву идеју која је гласила: ”Државна заједница БиХ је састављена од два ентитета БХ федерације са 51% територије и Републике Српске са 49% територије!”. Образложење је било: “Ако Швајцарска може функционисати са 26 кантона, четири службена језика и народа, зашто ми не би смо могли функционисати са два ентитета и три народа и као „три“ језика!?”. Сви смо се сложили, а ништа није било тачно, и ништа није било тако. Одмах након престанка рата у БХ федерацији формирани су кантони у оквиру простора Хрвата и босанских муслимана или ти Бошњака, како би осјећај да ћемо и ми бити ”Швица” био потпунији. Међутим, у договору су учествовали ”лоши момци” тј. Срби, па је тај међународни уговор је постао ништа друго до полазна основа за наш свакодновни кошмар, који траје без престанка до данашњег дана.
Поред државног уређења које гарантује посебност и самосталност кантона да притом не угрожава ефикасно функционисање целине, распрострањени механизми непосредног и полупосредног учешћа грађана у власти, као и међународноправно признат статус неутралности, Швајцарску одликује и специфична политичка култура која негује компромис и где је све засновано вољом заједнице. Наравно, битна одлика земље која нам је дата за пример је и економско богатство и висок материјални стандард становиштва, те би требало да нас очекује исто, или, што би ми рођени у Сарајеву рекли очекује нас „шатро“ исто. Вероватно заглушени од детонација или утицаја осиромашеног уранијума или пак зато што су већину похапсили и одвели преко атлантика, или зато што је свима било доста рата, колективно смо се повиновали још једној мађионичарској представи, у којој смо несвесно били главни актери на сцени заблуде.
У Босни и Херцеговини је био проблем што се општине у Републици Српској називају ”српске” па су општине које су се нашле на границама ентитета морале да имају префикс ”источне”, иако су се на ”западу” тј. у федерацији звале баш онако како су они хтели. Једнакост и равноправност нису изгледа упитни? Суд и Тужилаштво БиХ се не спомињу у „Дејтону“, то су институције за спровођење стратегије за решавање ратних злочина које су починили Срби, по принципу: ”што битнији и што више!?”. ”Елитне муслимане” никако није дозвољено спомињати у том контексту, а Хрвате по принципу у мери спортског риболова: ”ухватиш, похвалиш се и пустиш”. То што су постројбе клицајући поглавнику на тенковима по Босни шпартале, додуше онуда куда им је речено, никога и није брига. Поштено, нема шта! Наравно укинули су нам и заставу, грб и химну. Да подсетимо, да некад никоме није сметало што је химна СФРЈ била инструментално иста као химна Пољске. Тако смо стигли и до институције ”ужасног срама” која се још и зове ”Уставни Суд”. Једна од основих обавеза овог тзв. Уставног суда је штићење људских права, иако се на пресуде Европског Суда за људска права готово не обазире. Наравно њима у том суду срама је битно да задовоље жеље главног Калифа и да не дирају обичајно право најстаријег Изетбеговића, а то је, да се Калиф за све пита. Ко ће се процесуирати, када и колико ће му се пресудит. Видели смо да је широк опсег надлежности Суда срама па је тако Калиф заинтересован и када ћемо ми и како нешто славити и прослављати.
Да ли ћемо једном за свагда рећи оно што смо ми знали читаво ово време: ”Добровољачка је злочин, Тузланска колона је злочин, Трећи корпус АБиХ са Џихад ратницима је злочиначки, Маркале су злочин који су организовали припадници АБиХ, Сребреница је злочин који је Алија договорио са Клинтоном, у Сарајеву су масовно убијани у организацији оних што су тада представњали власт…”
Али да то кажемо саборно, сви заједно, и гласно и јасно, као што треба да кажемо и оно што су нам наметнули да не смемо да кажемо: „Ми смо поносни на отаџбинско-одбрамбену борбу у којој смо учествовали и опет би учествовали јер смо свесни да нисмо ништа радили како не треба. Бог нам је сведок. Грешни смо ако је грех бранити свој народ. Напротив, знамо да је то била најсветија дужност оних који су били саставни део историјских догађаја“. У данашњем тренутку неправедно утамничени у разним казаматима плаћају највишу цену нашег живљења и наше слободе, то понајпре морају знати они који су се отргнули од Српске, узимајући позамшне новце у заједничким органима (који су све само не заједнички), како би коначно схватили да је задњи моменат да се оставе ”приче о криминалу” и крену ка саборности свог нашег народа! Такође, морају бити свесни да готово не постоји ни један министар ”Савеза за промјене” који није своју имовинску карту устостручио, наравно да не буде забуне, готово је исто и у другом блоку. При томе, не могу а да не направим једну малу дигресију и историјску истину да једино комунисти узимају у континуитету задњих сто година без обзира која је опција тренутно на власти! Иако и даље нема одговора на ту срамну чињеницу, питам се, чиме су то заслужили?
Сматрамо да је двадест година илузије и трпељивости довољно дуго време да кажемо: “Пробудили смо се коначно” и да у складу са политичком културом српског народа који задњих 100 година на овим просторима негује компромис суживота и праштања, да желимо да одлучујемо а судбини свога народа вољом наше заједнице, стога Вас обавештавмо:
Анекс 4 дејтонског уговора који је Устав Босне и Херцеговине у преамбули каже: „Полазећи од поштовања људског достојанства, слободе и једнакости… Посвећени миру, правди, трпељивости и помирењу… Уверени да демократске државне институције и поштени поступци најбоље доводе до мирниг односа у плуралистичком друштву… У жељи да се унапреди опште благостање и привредни раст путем заштите приватне својине и унапређења тржишне привреде… Обавезујући је за све у Босни и Херцеговини, па тако и за Вас господо других нација.
Стога се намеће следеће:
- Обавезни сте престати са ретроактивном применом закона на штету окривљених
- Обавезни сте признати пресуде МСЉП (Међународног суда за људска права)
- Престати кршити Основна права окривљених Гарантована ЕКЉП (Европском конвенцијом о људским правима)
- Морате донети закон о Уставном суду са којим ће бити сагласна Република Српска
- Престаните окупљати Судије и Тужиоце сумњиве ратне прошлости, учеснике у прогонима припадника српског народа
- Вратите систем правосуђа у изворне оквире Устава БиХ јер је садашње стање и систем легло корупције и криминала
- Престаните прикривати злочине над припадницима српског народа
Пошто смо у потпуности сагласни са изјавом председника ВСТС (високог судског и тужилачког савјета): ”да су сва кадровска решења досадашњих галавних тужилаца била погрешна”, а знајући како историја говори о томе како ”избори јучерашњице” утичу на данашње одлуке, констатујемо да било која полазна тачка није просто произвољна већ директно уобличава или изобличава основни континуитет историје. Зато господо, поведите рачуна о толеранцији и компромису или како би ми Срби рекли: ”од Бога вам просто било”, јер ми знамо шта нам је и како даље чинити. Само је потребно да поново дефинишете полазну тачку, јер смо ми показали, како већ напоменух, да у задњих сто година можемо са Вама, мада нам је, искрено, било лепше до тренутка док Вас нису измислили, односно када су неки од нас због личног бенефита пристали на пројектовану улогу у креирању лажне историје. На крају, ако нам је међународни уговор којег су потписали Американци, Руси, Енглези, Немци, Французи, Срби, Хрвати па и сви БиХ грађани гарантовао достојанство, зашто би данас дозволили да нам га Бошњаци или било ко други узме?!
Да не оставим овај текст недореченим, узимајући све у обзир, једини пут који нам остаје, је НЕЗАВИСНА и САМОСТАЛНА СРПСКА!
За „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“
Бранислав Окука
