„Зеница је послала поруку мира: Над Алепом је извршен геноцид“ – дословно гласи наслов текста на порталу сарајевског студија Телевизије Н1. Текст је направљен на основу прилогу емитованог на овој телевизији из којег сазнајемо да је више стотина грађана Зенице учествовало у протестној шетњи која је почела са Трга Алије Изетбеговића. Једна од учесница скупа, испред организатора, удружења Хедија, поручила је: „Јуче смо то били ми, данас они, сутра ко зна ко“. Занимљиво је да учесници протестне шетње нису носили заставе Сирије, земље с чијим грађанима се, како су истакли, солидаришу, али су биле истакнуте заставе Турске. Најпосјећенији босански вехабијски портал Саф преноси реакцију идеолога Муслиманске браће Јусуфа Карадавија који је, како се наводи, „огорчен на реакције муслимана на страдања Халепа“ те стога позива „муслиманске земље, муслиманске владаре и муслиманске народе“ да помогну својој браћи. Саф извјештава и о акцији прикупљања помоћи за цивиле Алепа која се организује у Катару на национални дан ове земље, и да катарска државна телевизија директно преноси акцију прикупљања новца, те да је за неколико часова прикупљено 65 милиона евра.
Реакције поводом пада Алепа у Републици Српској није било, али познавајући прилике, могу се очекивати само опречне од оних које допиру из Сарајева, или у овом случају из Зенице. Уосталом, интервју са сиријским предсједником Башаром ел Асадом, који је обавио новинар Политике Мирослав Лазански, емитован је недавно у ударном термину на Радио Телевизије Републике Српске, што довољно говори о томе како на збивањима у Сирији гледа званична Бања Лука. Није први пут да се из Бања Луке и Сарајева потпуно опречно гледа на регионална и свјетска дешавања. Подсјећања ради, у току предизборне кампање америчких предсједничких избора, у Сарајеву је одржан митинг подршке Хилари Клинтон, док је у оном другом, Источном Сарајеву у Републици Српској, недуго затим одржан митинг подршке Доналду Трампу. Након Трампове побједе у Сарајево се увукла депресија, у Српској радост.
Говорити о различитим угловима посматрања на ратна дешавања у БиХ је сувишно. О одлукама Уставног суда, Тужилаштва и Суда БиХ, такође. Скоро увијек се искристалишу два опречна гледишта. Намеће се питање: „Могу ли Срби и Бошњаци заједно?“ Наравно да се одговор налази у рукама оних који представљају политичке елите у БиХ. Али, ту су и неизоставни странци.
“СДА никада није, нити ће зарад ускостраначких интереса и борбе за власт склапати било какве договоре са СНСД-ом и ХДЗ-ом који су штетни по интересе државе Босне и Херцеговине и њених грађана, стоји у саопштењу СДА поводом прозивке коју је на рачун ове партије упутио опозициони СДП. „Штетне договоре“ тешко је дефинисати, али се договори морају постизати ако се жели градити какво-такво заједништво, неопходно за функционисање било које државне заједнице. Изетбеговић није крио своје огорчење поводом оптужби које на рачун његове партије поново јавно почео да износи лидер СББ Фахрудин Радончић. Изетбеговић све теже постиже договоре и са члановима своје партије, јер су се четири посланика СДА у Парламенту БиХ, Салко Соколовић, Шемсудин Мехмедовић, Сенад Шепић и Садик Ахметовић дистанцирали од ове партије незадовољни стањем у њој. То је отворило расправу о томе има ли владајућа коалиција на нивоу БиХ већину, што ће се видјети приликом наредног гласања у Парламентарној скупштини БиХ. Наслов текста „Зелена перестројка „Четири СДА-ова мушкетира отварају могућност прекомпоновања власти на државном нивоу“ објављен на врло читаном порталу The Bosnia Times, довољно говори о тој солуцији.
Предсједник Српске Милорад Додик поводом дестабилизације политичких прилика у БиХ нагласио је да ће бошњачке политичаре “ароганција коју показују према Србима, Српској и Хрватима сигурно коштати статуса БиХ” и навео да су Бакир Изетбеговић и СДА у силазној политичкој путањи. “Напустили су их и посланици и не могу да рачунају на своју љубав која је долазила из Турске и на (турског председника Реџепа Тајипа) Ердогана, изгубила им је Хилари Клинтон на изборима…”.
Све у свему, Изетбеговићева политичка звијезда тамни и све су прилике да ће у СДА трагати за новим лидером који ће на чело странке доћи на основу својих способности а не на основу заслуга других. Изетбеговићу не иде у прилог ни блискост са Муслиманским братством, јавно демонстрирана приликом једне од више посјета Јусуфа Карадавија Сарајеву, које су биле учестале све док за Карадавијем Египат није посредством Интерпола расписао црвену потјерницу, јер га правосуђе те земље чини одговорним за страдање више људи поводом масовних немира и демонстрација које је Карадави организовао током тзв. „Арапског прољећа“. Наиме, Муслиманско братство, тајни адут неокона и нови крој за тероризам на Балкану, побједник на америчким изборима Доналд Трамп намјерава ставити на америчку црну листу терористичких организација.
Дестабилизација прилика у БиХ добија на снази. Постоји ли нешто да је у Босни и Херцеговини стабилно? Одговор на ово питање дао је познавалац политичко – безбједносних прилика у БиХ и босанскохерцеговачки експерт за тероризам, Џевад Галијашевић: Стабилна је Република Српска.
слика http://saff.ba/odazovi-se-halepu-katarski-narod-obiljezava-nacionalni-dan-humanitarnom-akcijom-za-halep-do-sada-skupljeno-65-miliona-eura/#.WFhEKiOhqko
