Када је 1991. године, на крилима Милошевићеве антибирократске револуције, постао најмлађи премијер у Европи, Мило Ђукановић је имао 29. година, а уста су му била пуна Србије, Русије и патриотизма. Није имао имовину.
Данас, после више од четврт века сувереног владања Црном Гором, коју је претворио у Монтенегрију, Русија му је највећи непријатељ, Србија монета за поткусуривање, а према Форбсовој листи најбогатијих високих политичара налази се на 20. месту у свету, са имовином која се процењује на 14,8 милиона долара, уз објашњење да је њено порекло мистериозно.(1)
Но, тајне службе, рецимо енглески МИ-6, знају порекло свакојаких мистерија, па и ове Форбсове. А понешто се може извући и из чудних подударности.
Рецимо, од Милошевићеве политике Ђукановић се дистанцирао почетком 1997. године, назвавши га „човеком са застарелом политичком филозофијом, који се окружио корумпираним помоћницима”(2). Када је победио у унутар-страначком сукобу који је том приликом настао, кренуло је убрзано удаљавање Црне Горе од Србије, и преузимање ингеренција органа тадашње заједниче државе (СРЈ). Чему је оно служило сазнали смо 22. јуна 2007. када је италијанска агенција АНСА објавила детаље истраге тужилаштва италијанског града Бари, који оптужују Мила Ђукановића да је био на челу организоване криминалне групе која је баш између 1997. и 2000. године, захваљујући кријумчарењу цигарета између Црне Горе и италијанске покрајине Пуље зарадила више десетина милиона евра.(3)
Чудна подударност? Може бити, али говори!
И сав Милов пут Господара црногорског неба, мора и планина, његова владарска моћ и трајање, које се подудара са трансформацијом Црне Горе у Монтенегрију, имају просту филозофију засновану на једном од постулата који важи за намеснике савременог глобализма на окупираним територијама – унутар своје земље можеш радити шта год пожелиш, све док у међународној политици, без питања и поговора, следиш курс који диктира САД. Ми диктирамо њима, они диктирају теби!
Принцип је, иначе, преузет из поменутог МИ-6, која традиционално никада не плаћа своје главне агенте, већ им даје привилегију да се наплате сами! Тај принцип емисари Господара предочавају својим одабраницима пре него их поставе, као тајну дуге власти, материјалног благостања и лагодног живота. За оне који пристану и буду одабрани тај принцип има карактер заклетве!
Милов пријатељ, Зоран Ђинђић, сматрао је да се та заклетва може изиграти.
Мило се никада није играо с тим. И за његових преко 25. година власти нећете наћи ни један дан, ни једну одлуку, ни један аргумент да он на унутрашњем плану није радио оно што је хтео, а на спољњем оно што су хтеле САД. То је тајна Миловог трајања!
Отуда је, горд и осион, у свом последњем интервјуу који је дао аустријској државној телевизији казао “да је Влади Црне Горе важније да има подршку НАТО-а, него грађана Црне Горе”(4) Одговарајући на питање водитеља о томе да је већи део јавности у Црној Гори против уласка у Алијансу он је дословце рекао:
“Ако желите да себи прибавите алиби због чега не би требало Црна Гора или неко друго западнобалканско друштво да буде дио ЕУ увијек га можете прибавити и казати – знатан дио јавности је и даље против. Мислим да то није улога владе, мислим да улога владе није да слиједи јавност, него да креира јавност, да мијења оно што је неповољно историјско насљеђе. Тиме смо се водили у Црној Гори“.(5)
Ово је, ваљда, врхунац једне бахатости, након које следи неизбежан брзи пад. Овакво отворено изражавање апсолутизма није забележено у цивилизованим европским друштвима, од победе над фашизмом. О друштвима која преферирају да буду демократска да и не говоримо. Овако говори владар који, у својој силности, заборавља да је истовремено и лутка на концу.
А конац је све тањи, и све лабавији. Јер, времена су се, неумитно и неповратно, променила. Самозвани Господари нису више тако недодирљиви, а ни Америка није оно што је била, како год да заврши Трампова одисеја.
Што се тиче Русије цитираћу Милу једну невероватно дубоку мисао амбасадора Русије у Београду, његове екселенције, Александра Чепурина:
“Русија се постепено трансформише из периферије Европе у центар огромног евроазијског простора”.(6)
Ко ово не разуме, не разуме ништа. А ко разуме, има шансу да сагледа како ће се одвијати политички, економски и други процеси наредних деценију-две. И чује одјек неминовног Миловог пада. Но, ово не пишем због Мила, већ због Вучића …
_____________________________________
(2) Исто
(3) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=06&dd=23&nav_id=252501
(5) Исто
(6) http://www.ceopom-istina.rs/vesti/chepurin-o-balkanu-kao-polu-saradn-e-velikih-sila/
