Недавно су Александру Вучићу предложили да предводи геј-параду која ће се одржати у Београду у септембру ове године. Наравно, то је добра ствар, прогресивна. Данас већ постоје примери где крупни политичари дефилују на таквим парадама. На пример, када се пре неколико година геј-парада кретала улицама Кијева, у првим редовима су ишли амбасадори из Европе и САД, но, не ради тога да би показали своје дезертертство из претходног полног статуса, него да би подржали стидљиве Украјинце на њиховом путу на Запад. Истина, парада није дуго трајала, јер се разбежала са све дипломатама који су је предводили, јер их је иза угла чекала група грађана са типичним пролетерским оружјем у рукама – каменицама од плочника и штаповима.
Србија је одмакла много даље од Украјине на путу брисања разлика међу половима и можемо се надати да ће септембарска геј-парада проћи без инцидената. Но, упркос свему, Александру Вучићу ће бити тешко да предводи ту друштвену авангарду, јер он има два очигледно изражена недостатка – разнополну породицу и децу. Са тако ниским показатељима не може се испадати лицемер и облачити на себе маску прогресивног човека. Европа ионако неће поверовати. А већ Ани Брнабић је место на челу геј-параде. И може се рећи да ће протокол бити испоштован – кретање ка прогресу неће предводити било какав вратар-сифилиста, него шеф владе.
Овај пут ће демонстрација протицати под паролом «За промене» и наша браћа по разуму ће затражити следеће промене у закону:
– Могућност промене ЈМБГ приликом промене пола (сада се не мења и по њему се може одредити «првобитни» пол),
– Доношење закона о регистрацији истополних бракова,
– Реформ система образовања – из уџбеника мора бити уклоњено све што гејеви и лезбијке сматрају дискриминацијом,
– Јачање борбе против насиља над представницима ЛГБТ заједнице.
Нема сумње да ће они добити те измене, јер све то већ постоји у ЕУ. Но, не треба се заваравати да ће се гејеви на томе зауставити. Зато што је пред њима још тежа етапа борбе – за равноправност на раду и за специјалне квоте на друштвеним изборима.
Ствар је у томе што у закону постоји члан «Одмор због бриге о детету», но, нема члана «Одмор због неговања партнера». А то није фер. Гејеви немају деце, па испада да немају ни одмора. Тако не сме бити!
Поред тога, српско друштво још није толико сазрело да би се односило са одобрењем према избору отворених гејева у законодавне и извршне органе. Напротив, то постаје препрека за њихову промоцију у демократску институцију. Да би се олакшало решавање проблема, треба издвојити квоте за грађане са нетрадиционалном орјентацијом. Петнаест процената од броја становника. Статистика тврди да је хомосексуалан упрво тај проценат становништва. Највероватније лажу, али то не решава проблем.
А оне који ради власти желе да се увуку у ову групу ради преваре бирача, лежаће у затвору.
Доста проблема у гејева примећује се и у односима са православном црквом, која упркос свим европским традицијама и даље егзистира. Тај несрећни неспоразум треба на неки начин исправити, зато што се црква ослања на непостојећег Бога, који строго забрањује такве трикове и чак тврди да гејевима владају демони.
У Европи су се одавно обрачунали са тим проблемом, па, на пример, Англиканска црква је од врха утонула у педофилију и хомосексуализам. Но, Србија је још далеко од Европе и очигледно, треба предузети неке принудне мере. Најједноставније је – поред храмова оснивати геј-клубове са јефтиним пићем и музиком. Метод проверен у Калифорнији даје одличне резултате.
Веома добре резултате даје и рад савремених боемских уметника, који на својим платнима мешају анални грех и Свето Писмо. Париска омладина то гледа са задовољством. То се може такође увести у праксу.
Међутим, постоји веома много начина борбе против природне органике људског живота. Треба само одлучити да та органика народу није потребна. И све ће тећи као по лоју.
